Posada Artemisa II na putu ka Mesecu nije sama; Sa njima putuju i živi "mini-organi" FOTO

Uz četvoro astronauta misije Artemis II biće i sićušni živi uzroci njihove sopstvene koštane srži, napravljeni od ćelija posade i zatvoreni u organskim čipovima veličine USB uređaja.

Ovaj neobičan "teret" putuje zajedno sa astronautima Ridom Vajzmenom, Viktorom Gloverom, Kristinom Kouk i Džeremijem Hansenom, čije će desetodnevno putovanje obuhvatiti obilazak zadnje strane Meseca i povratak na Zemlju - pri čemu će se udaljiti dalje od naše planete nego bilo koji ljudi pre njih.

Prema svemirskoj publikaciji Supercluster, astronauti nose "potpuno funkcionalne" organske čipove: minijaturne strukture nalik organima, napravljene od koštane srži uzgojene iz ćelija svakog člana posade.

U jednoj izuzetno složenoj svemirskoj misiji, razlog za nošenje ovih čipova zapravo je prilično jednostavan. Napuštanjem zaštite Zemljine atmosfere, četvoro putnika biće izloženo velikim količinama Sunčevog i kosmičkog zračenja. Takvo okruženje pružiće jedinstven uvid u opasnosti sa kojima će se suočavati budući astronauti u dubokom svemiru, pa istraživači prikupljaju što više uzoraka i podataka.

• Hitno se oglasila NASA: "Posada Artemisa II obara rekord posle više od pola veka" FOTO/VIDEO
• NASA objavila sliku sa puta ka Mesecu: Pogled na Zemlju kakav niste videli od misije Apolo FOTO

Mini-organi nisu novost - naučnici ih proučavaju još od 2013. godine - ali je novina to što se prvi put u jednoj svemirskoj misiji direktno povezuju sa svojim "ljudskim parnjacima".

NASA za svaki slučaj poslala duplikate na Međunarodnu svemirsku stanicu

"Ovo je prvi put da ćemo imati posadu zajedno sa njihovim odgovarajućim organskim čipovima", rekao je Dejvid Čou, glavni istraživač eksperimenta, za Supercluster. Kako je objasnio, prisustvo ljudi i njihovih mikro-organa na istom putovanju omogućiće naučnicima da ih direktno upoređuju.

Korišćenjem ćelija koštane srži - koje su posebno osetljive na zračenje - za izradu čipova, istraživači "maksimizuju šanse da uoče biološke razlike, umesto da modeluju kožu ili neko drugo tkivo", dodao je Čou.

Za svaki slučaj, NASA je poslala i duplikate ovih organskih čipova na Međunarodnu svemirsku stanicu, kako bi se uporedili efekti zračenja u dubokom svemiru sa onima u niskoj Zemljinoj orbiti tokom istog perioda. Iako su mali - otprilike veličine USB memorije - podaci koje pružaju mogli bi doneti veliki napredak u razumevanju kako ljudsko telo reaguje na uslove dubokog svemira, uz minimalne troškove i bez dodatnog rizika po ljude.

"Mogućnost da razumemo kako bi širi deo populacije reagovao na svemirski let nešto je što se uz pomoć organskih čipova može postići mnogo isplativije", rekao je Čou za Supercluster.

• Tajni NASA ritual: Pre poletanja astronauti su morali da urade jednu stvar FOTO/VIDEO
• Let posade misije Artemis II počeo uz kvar: Upalila se lampica za grešku FOTO/VIDEO

"Možete napraviti stotine ovakvih uzoraka i poslati ih u svemir".

Eksperiment se zove AVATAR (skraćeno od A Virtual Astronaut Tissue Analog Response). Ovi čipovi osmišljeni su kao biološke zamene, koje omogućavaju istraživačima da prate kako zračenje u dubokom svemiru i bestežinsko stanje utiču na ljudsko tkivo tokom desetodnevnog putovanja misije Artemis II oko Meseca i nazad.

Biće to prvi put da astronauti i njima odgovarajući tkivni čipovi zajedno učestvuju u istoj misiji u dubokom svemiru.

Koštana srž nije izabrana slučajno. Ona proizvodi crvena i bela krvna zrnca, kao i trombocite, pa je ključna za prenos kiseonika, imunitet i zgrušavanje krvi. Istovremeno je posebno osetljiva na zračenje, što predstavlja jednu od najvećih opasnosti izvan zaštitnog magnetnog omotača Zemlje. Naučnici će upoređivati promene u čipovima sa uzorcima i zdravstvenim podacima prikupljenim od samih astronauta, kako bi dobili precizniju sliku o tome kako svemirski let utiče na ljudski organizam.

Čipovi će raditi autonomno unutar kapsule Orion, dok će odgovarajući uzorci na Međunarodnoj svemirskoj stanici i na Zemlji služiti kao referentne tačke za poređenje različitih radijacionih okruženja. Istraživači se nadaju da će takva paralelna testiranja pomoći u razvoju boljih zaštitnih mera za buduće misije ka Mesecu i Marsu.

Ono što ovom eksperimentu daje poseban značaj jeste dugoročna perspektiva. Ako organski čipovi mogu da predvide kako pojedinačna tela reaguju na ekstremne uslove, mogli bi da doprinesu razvoju personalizovane medicine na Zemlji jednako kao i personalizovanih strategija preživljavanja u dubokom svemiru.