"Šta to radi zaposlene": Otkrivamo da li je veća plata rešenje za sve

Odgovor na pitanje "šta to radi zaposlene" pokušalo je da pruži istoimeno istraživanje, najveće istraživanje beneficija i podrške blagostanju u Srbiji, čije vam rezultate Biz B92 ekskluzivno predstavlja.

Kako danas izgleda zdravo radno mesto Infostudov portal Osiguranik i Rezilient, prva platforma koja se bavi blagostanjem zaposlenih za kompanije u Srbiji, pokušali su da otkriju pomoću anketiranja zaposlenih, ali i iz odgovora onih koji vode kompanije.

Potpuno očekivano, zaposleni žele zdravo radno okruženje i uslove koji im omogućavaju postizanje željenih rezultata.

Rad od kuće najvažniji

Ilustracija: Infostud/Osiguranik

Oni su u svojim odgovorima na vrh liste beneficija koje su im važne podigli fleksibilnost, odnosno mogućnost rada od kuće, fleksibilno radno vreme i dodatne slobodne dane.

Na drugom mestu su dobrovoljno zdravstveno osiguranje, plaćene edukacije i treninzi, ručak na poslu i četvorodnevna radna nedelja.

Potom slede životno osiguranje, dobrovoljni penzijski fondovi, ali i programi psihološke podrške.

Istraživanje je tako pokazalo da je četvoro od petoro zaposlenih od početka pandemije osetilo povećanu brigu, stres ili pad raspoloženja, kao i da zaposleni imaju veću potrebu za programima psihološke podrške nego što to kompanije prepoznaju.

A kako je u praksi: Da li je veća plata rešenje za sve?

Ilustracija: Infostud/Osiguranik

Situacija na našem tržištu rada nije sasvim u skladu sa tim željama zaposlenih. Naime, mogućnost rada od kuće jeste najzastupljeniji oblik beneficija, ali su osiguranja, osim dobrovoljnog zdravstvenog, manje zastupljena. Dok se zdravstveno osiguranje nalazi u vrhu liste, deluje da kompanije za sada ne prepoznaju potrebu zaposlenih za uvođenjem životnog osiguranja i ostalih vidova štednje.

Četvorodnevne radne nedelje gotovo da i nema, postoji tek u jedan odsto kompanija.

Pritom je tim bilding više zastupljen nego što ga zaposleni cene, reklo bi se.

Osim toga, pokazalo se u anketi, zaposleni očekuju da sami biraju beneficije ili barem da o tome budu pitani i to postaje standard.

Među anketiranim kompanijama postoje i velike razlike u tome koliko se prosečno novca izdvaja po zaposlenom za te beneficije.

U domenu mentalnog zdravlja raskorak između ponude i tražnje je ogroman – više od 80 procenata zaposlenih konstatuje nenakve probleme na tom polju, dok ni petina kompanija ne obezbeđuje psihološko savetovanje.