Hrvatska u klubu siromašnih u EU

Višegodišnja kriza srušila je kvalitet života našeg zapadnog suseda, ali ne dramatično. Prema istraživanju Eurostata, životni standard u Hrvatskoj je 2007. iznosio 61 odsto proseka EU, tačno koliko i 2011.

Ipak, kako navodi Jutarnji, Hrvatska je u klubu najsiromašnijih zemalja EU. Samo su Bugarska, Rumunija i Letonija siromašnije.

Grci, Španci i Portugalci, konstatuje se u tekstu Jutarnjeg lista, još uvek žive znatno bolje, ma koliko kukali po svetskim medijima zbog rezova koje su prinuđeni da prave.

Erozija standarda u Hrvatskoj direktna je posledica recesije iz koje ta zemlja ne može da ispliva već petu godinu za redom. Kada se na to dodaju nesprovedene reforme koje je trebalo realizovati u nekim boljim vremenima i ubrzano prolagođavanje pravilima igree koja vladaju u Evropskoj uniji, jednačina je takva da pozitivan rezultat bilo teško očekivati.

Sve se to, uostalom, vidi na podacima o potrošnji hrvatskih domaćinstava, koji su se poslednjih godina iz temelja promenili.

“Kriza je promenila strukturu naše potrošnje i navike. Danas manje kupujemo trajna dobra, poput automobila, tehnike ili nameštaja, dok su nam, s druge strane, znatno porasla izdvajanja za elementarna dobra poput hrane, pića, troškova stanovanja i energenata. Znatno manje trošimo i na stavke koje čine kvalitet života, kao što su kultura i rekreacija“, ocenjuje Željko Lovrinčević sa Ekonomskog instituta u Zagrebu.

Prosečno hrvatsko domaćinstvo 2007. godine je, prema zvaničnim statističkim podacima, raspolagalo sa gotovo 10.000 evra (74.000 kuna), dok je 2011. imalo jedva otprilike 100 evra (900 kuna) više, iako su cene porasle.

No, kada se uporede te dve godine, vidi se da građani Hrvatske danas znatno manje izdvajaju za odeću i obuću, pokućstvo i opremanje stana, rekreaciju, kulturu i izlaske, te hotele i restorane. S druge strane, troškovi stanovanja, režija, posebno energenata, i prevoza znatno su porasli.

U porastu je i ionako visoka stavka u kućnim budžetima - hrana i piće: u te svrhe prosečno hrvatsko domaćinstvo izdvaja oko trećinu prihoda, što je dva i po puta više od prosečnog domaćinstva u EU.

Rast troškova života velikim je delom posledica poteza države i lokalne samouprave.

“Životni standard u Hrvatskoj je lane pao za oko pet odsto, a u ovoj godini se očekuje njegov pad za tri do četiri odsto. To pokazuje da su domaćinstva podnela najveći teret krize. No, da bismo nadoknadili taj pad, treba će nam godine. Hrvatska će se verovatno tek 2017. vratiti na nivo iz 2007”, upozorava Lovrinčević.

Evropljanima ipak dosta lakše

Pri tom malu utehu može da predstavlja činjenica da se životni standard smanjio i drugim Evropljanima.

Dok se standard u Hrvatskoj urušavao po godišnjim stopama od pet odsto, u EU je taj pad bio znatno manji, oko jedan odsto godišnje.

“Ljudi u Evropi sada ipak malo ređe menjaju automobile. Za razliku od vremena pre krize, manje putuju, posebno preko okeana, i kraće letuju, a više paze na potrošnju”, objašnjava Predrag Bejaković sa Instituta za javne financije.

Lovrinčević kaže da je istina i da je EU smanjena potrošnja i povećana štednja, ali da se kod njih, za razliku od Hrvatske, radilo o dobrovoljnoj odluci.

“Kod nas su se stvari razvijale drugačije jer naša potrošnja pada zbog smanjenja realnih dohodaka”, zaključuje on.

Direktor zagrebačkog predstavništva konsultantske kuće Rolan Berže Vladimir Preveden kaže da je kupovna moć pala i u Hrvatskoj i u EU. “No, kod nas je pala znatno više nego u EU”, dodaje on.

Hrvatska se na kraju i dobro drži

U takvoj situaciji, pravo je čudo da Hrvatska nije dublje potonula na evropskoj lestvici nivoa životnog standarda, koju svake godine izrađuju evro-statističari.

Radi se o bruto domaćem proizvodu (BDP) po stanovniku, iskazanom u paritetu kupovne moći, pokazatelju koji u obzir uzima i nivo cena, čime se dobija i realnija slika kupovne moći i životnog standarda. Prema tom pokazatelju, Hrvatska se zaustavila na 61 odsto proseka EU.

Po tako iskazanom stepenu relativnog bogatstva, u EU su Hrvatskoj najbliži Estonci, Litvanci i Poljaci, te Mađari, koji su neznatno bogatiji od našeg zapadnog suseda.

Stagnacija Hrvatske na evropskoj lestvici govori da je u stvarnosti zasutavljena konvergencija hrvatske privrede sa EU.

No, ista pozicija kao i 2007. rezultat je i činjenice da je kriza protresla i Europsku uniju, a ne samo Hrvatsku, kao i demografskih faktora, odnosno smanjenja stanovništva, što prosečnog Hrvata automatski u očima statistike čini prosečno nešto bogatijim.

Podataka za 2012. još nema, ali ekonomisti procenjuju da će oni pokazati potonuće Hrvatske na evropskoj lestvici. U tome će im društvo praviti Grci, Slovenci, Španjci i Portugalci, premda s više pozicije.

Neke procene pre krize govorile su da bi Hrvatskoj za postizanje proseka Evropske unije po nivou razvoja, trebalo 30 godina. Danas se više niko ni ne usuđuje da prognozira koliko će to trajati.

Ipak, jasno je da će se konvergencija nastaviti, posebno nakon što Hrvatska pristupi Uniji.