Ojadili i Srbe i Crnogorce, a lepo su nam rekli...

Tada su farmerima ponuđeni kao krediti povoljniji u odnosu na dolarske kredite.

Kada je otkrivena prevara, direktori su uhapšeni, banka ugašena, a država pomogla farmerima u otplati kredita. Zanimljivo, baš ovaj slučaj, koji je 2007. godine preslikan u Crnoj Gori, od 2000. godine proučava se kao primer loše bankarske prakse na Univerzitetu u Sidneju, pišu Dnevne novine.

I pored činjenice da se još početkom 2000. godine znalo da su krediti u švajcarcima visokorizičan i špekulativan proizvod, oni su ponuđeni crnogorskim građanima 2007. godine i to baš u vreme kada je kurs švajcarskog franka bio na istorijskom minimumu.

U Centralnoj banci Crne Gore, ove kredite su ocenili kao poželjan proizvod, sa dobrom kamatnom stopom za građane.

Međutim, da su banke izvršile pravilno informisanje korisnika kredita, kao i profesionalnu kreditnu analizu, sporni ugovori o kreditu, verovatno, nikada ne bi mogli biti zaključeni.

Upozorenja su stizala sa svih strana i država koje su zabranile ove kredite. Čak je i Nacionalna banka Švajcarske upozoravala na rizike. U upozorenjima je objašnjavano da postoji mogućnost da se zloupotrebiti finasijska nepismenost građana i da se obmanu nasrtljivim reklamama.

U Crnoj Gori je odobreno ukupno 762 kredita u ukupnom iznosu od oko 130 miliona evra. U međuvremenu, kurs švajcarskog franka je znatno porastao kao i rate građana za uzete kredite.

Država je tek 2016. pomogla građanima usvajanjem izmena Zakona o konverziji kredita u francima u evre, koji podrazumeva i fiksnu kamatna stopa od 8,2 odsto na godišnjem nivou.

Hrvatski građani zaduženi u švajcarskim francima dočekali su rešenje svojih problema. Svi krediti u švajcarcima konvertuju se u evro prema kamatnoj stopi koja je vredila na dan podizanja kredita.