Od Telekoma čak 550 mil. evra manje

Naime. država će najverovatnije prodati većinski paket Telekoma Srbija zajedno sa grčkom kompanijom OTE koja je vlasnik 20 odsto akcija.

To znači i da će novac od prodaje podeliti u odnosu 31 odsto Vladi Srbije, a ostatak grčkom OTE, pa bi Srbija od Telekoma mogla da dobije svega 840 miliona evra.

Prema informacija Presa iz Vlade, manjinski partner u Telekomu, grčki OTE u narednom periodu doneće odluku da zajedno sa Vladom proda svoje akcije, zbog cene koju može da dobije, ali i iz nekih tehničkih razloga. Većinski akcionar u OTE je grčka vlada, dok 20 odsto akcija drži Dojče telekom. Grčka kompanija na osnovu ugovora iz 1999. godine, kada je Telekom prvi put prodat, imala je pravo da postavi finansijskog direktora, dok je generalnog direktora birala Srbija. Tako i danas u Telekomu grčki predstavnik vodi finansije.

Međutim, danas teško da bi neko pristao da plati 1,4 milijarde evra, koliko traži Vlada Srbije za 51 odsto Telekoma, a da pri tom nema mogućnost da postavi i svog finansijskog direktora. Zato će najverovatnije vlade u Beogradu i Atini postići dogovor da zajedno prodaju 51 odsto akcija, kaži u Vladi Srbije.

U Vladi dodaju da će Srbija posle prodaje Telekoma ostati sa 27,5 odsto akcija koje će sigurno prodati u narednih nekoliko godina, ali ne po ceni po kojoj će se sada prodati Telekom.

I još jedna, ne manje bitna stvar, jeste da će novac od prodaje Telekoma u Srbiju stići najranije na jesen. Baš kada se očekuje početak preizborne kampanje za parlamentarne izbore 2012. godine.

Međutim, ono što je sada problem jeste kako će se ovaj novac trošiti. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je polovinom januara da je sa predsednikom Tadićem dogovoreno da se od prodaje Telekoma u izgradnju puteva uloži 900 miliona evra. On je rekao i da će novac biti uložen u izgradnju autoputa Beograd - Čačak - Kraljevo - Kruševac, puta Novi Sad - Ruma - Šabac - Loznica i još jedan projekat.

S druge strane, ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da 100 miliona evra od prodaje Telekoma do kraja godine treba da se uloži u dokapitalizaciju Komercijalne banke, kako država ne bi u njoj izgubila većinsko vlasništvo. Kako će se za Telekom dobiti 840 miliona evra, a za ova dva projekta potrebna je milijarda evra, već nedostaje 160 miliona evra!

Najozbiljniji kandidati za kupovinu Telekoma su Dojče telekom i Austrija telekom, dok se kao iznenađenje može očekivati ponuda ruskog biznismena Mihaila Fridrmana, koji konkuriše sa Turk telekomom i grupom Altima, kao i meksičkog milijardera Karlosa Slima, čija je kompanija Amerika movil takođe otkupila dokumentaciju.

Nemci i Austrijanci prvi u redu za kupovinu

Predstavnici Dojče Telekoma i Telekoma Austrija sastali su se juče sa predstavnicima Vlade Srbije u Beogradu na odvojenim sastancima da bi razgovarali o detaljima prodaje najveće srpske telekomunikacione kompanije, saznaje Danas iz izvora u Vladi. Prema njegovim tvrdnjama, oni su se definitivno izdvojili kao glavni kandidati za kupovinu Telekoma Srbije i pokazuju da interesovanja za srpsku kompaniju ipak ima.

Kako piše Danas, meksička kompanija Amerika Movil, u vlasništvu biznismena Karlosa Slima, za sada i dalje samo elektronski komunicira sa Vladom i razmenjuje podatke. S druge strane, Frans telekom je definitivno odustao od trke za Telekom Srbija i neće podneti ponudu do 21. marta. U Vladi i dalje čekaju da im se obrate Rusi, koji u vlasništvu imaju Veder investment i deo Turksela, takođe zainteresovane kompanije. Kako saznajemo, ruska strana je najavila da će zakazati dodatne razgovore u Vladi, ali konkretnih poteza još nije bilo.

Prema rečima sagovornika tog lista, sastanak je zakazan zbog novih detalja u postupku prodaje s obzirom na to da nisu odmah svi podaci bili na raspolaganju, a što je nedavno ukazala i ministarka telekomunikacija Jasna Matić i zbog čega je i produžen rok za podnošenje ponude.

Najveća nepoznanica i jedan od razloga za sastanak jeste ponašanje manjinskog akcionara, grčke kompanije OTE, koja ni do juče nije dostavila zvaničan stav Vladi da li će da proda svoj udeo u Telekomu. Postoji samo načelna najava grčke kompanije da će dostaviti obaveštenje. Od toga zavisi i koliki će udeo država prodati na tenderu. Ukoliko OTE pristane da proda svojih 20 odsto, Vlada bi onda prodala udeo od 31 odsto Telekoma.

Još jedna nepoznanica zbog koje su iz Dojče telekoma i Telekoma Austrija tražili sastanak jeste i izdvajanje sistema veza posebne namene zbog čega im je sada potrebno dodatno pojašnjenje šta konačno prodaje Vlada. Izdvajanje sistema veza posebne namene predložio je Savet za nacionalnu bezbednost kako bi se zaštitilo funkcionisanje vojske, policije i bezbednosnih agencija.

To se dogodilo nakon pritiska javnosti da bi prodajom Telekoma važan resurs, kao što je telekomunikaciona mreža, mogao da pređe u ruke stranaca. Inače, Dojče telekom bio je ranije optuživan za prisluškivanje.