Srbija napravila korak napred, više od pola ambalaže u recikažu

To je procena ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana, prema čijim rečima, Srbija trenutno za zaštitu životne sredine izdvaja 0,2 odsto BDP-a a trebalo bi da ta izdavajanja budu 10 puta veća.

Potreban novac svakako nije mali ali da se sa primenom zakona, procedura i dobrom voljom može uraditi mnogo svedoci smo prethodnih meseci u kojima je ono na šta se čekalo godinam, urađeno za svega nekoliko meseci.

Upotreba plastičnih kesa drastično je smanjena samo jednim potezom.

Onog momenta kada su veliki trgovinski lanci odlučili da počnu da ih naplaćuju, njihovo korišćenje je skoro trenutno prepolovljeno. I svi su na dobitku. Trgovci koji ne angažuju svoje resurse za obezbeđivanje besplatnih tregerica, građani koji su postali svesni da ništa nije besplatno, a posredno najveća korist je svakako po životnu sredinu jer je statistika bila zaista poražavajuća – u Srbiji se trošilo dve milijarde kesa godišnje.

Takođe, situacija je što se tiče ambalažnog otpada sve bolja.

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, u 2017. godini povećan je broj preduzeća koja ispunjavaju zakonsku obavezu da na propisan način upravljaju ambalažnim otpadom, bilo tako što to rade sami ili angažuju firme ovlašćene da to rade za njih, a povećana je i količina ambalažnog otpada koji je preuzet i ponovo iskorišćen.

Prema zakonu o ambalaži i ambalažnom otpada, a u taj otpad spadaju papir i karton, plastika, staklo, metal i drvo, preduzeća koja proizvode ili upravljaju ambalažom ili ambalažnim otpadom mogu njime upravljaju na tri načina - da to rade sami, da svoje oabveze u tom pogledu prenesu na firme koje to rade profesionalno, odnosno operatere ili da plate naknadu zato što tu obavezu ne ispunjavaju.

Foto: Thinkstock

Izveštaj Agencije, pokazuje da je većina firmi - njih 1.859 tu obavezu prepustilo operaterima, dok 256 nije upravljalo otpadom. Što se tiče količina, situacija izgleda ovako: ukupna količina ambalaže stavljena na tržište Srbije iznosi 357.918 tona, od čega je 182.392 tone ponovo iskorišćenog ambalažnog otpada.

Brojke pokazuju da su opšti nacionalni ciljevi za Srbiju u 2017. godini ispunjeni, za ponovno korišćenje otpada u vrednosti od skoro 53 odsto i za reciklažu otpada u vrednosti od 51,5 procenata.

Opšti trend, pokazuje izveštaj, je pozitivan jer je prijavljena količina ambalaže plasirane na tržište u porastu što ukazuje na sve veće poštovanje zakonske obaveze preduzeća, a sa druge strane najveću količinu ambalaže na tržištu zbrinuli su operateri, odnosno firme koje su za to ovlašćene. U Srbiji ih je za sada šest – Sekopak, Ekostar Pak, Delta-pak, Ceneks, Tehno eko pak i Ekopak sistem.

A šta te brojke zaista znače i kako to izgleda na terenu?

Dragan Ninković iz JKP “Drugi oktobar” Vršac kaže da se strateški pitanjem primarne selekcije otpada u tom gradu bave poslednjih godinu i po.

“Sklapamo ugovore sa ugostiteljskim objektima o sakupljanju sortiranog otpada i do sada smo u Vršcu napravili 12 reciklažnih ostrva i postavili više od 50 novih kontejnera za sve vrtse ambalažnog otpada. Takođe, svim ustanovama u gradu podeljeni su kontejneri za PET ambalažu kako bi se primarna selekcija povećala”, navodi Ninković, pomoćnik direktora JKP “Drugi oktobar” za komunalne poslove.

Foto: Thinkstock

Građani ih mogu prepoznati i po boji jer su žuti kontejneri namenjeni za odlaganje plastike, aluminijuma i stakla, plavi su za karton i papir a postoje i standardni kontejneri za mešani komunalni otpad.

“Stalno apelujemo i na sugrađane da svoj otpad sortiraju kako bi očuvali sredinu u kojoj živimo. Planiramo da povećamo broj reciklažnih ostrva, da edukujemo Vrščane o primarnoj selekciji, a dugoročno nam je cilj da uvedemo liniju za sekundarnu separaciju otpada”, kaže Ninković.

Da su Novosađani i te kako opredeljeni za razdvajanje otpada na komunalni i reciklabilni, odnosno ambalažni, pokazuje i pilot-projekat primarne separacije otpada koji se u vojvođanskoj prestonici sprovodi poslednje dve godine.

“Projekat je obuhvatio oko 15.000 domaćinstava u širem centru grada a od njegovog uvođenja procenat otpada koji se šalje dalje na reciklažu povećan je skoro za trećinu. To je odličan rezultat i ukazuje na potrebu da se koncept primarne separacije dalje širi pa će do kraja godine još jedna urbana celina u Novom Sadu biti obuhvaćena ovim projektom”, kaže Vladimir Zelenović, director JKP “Čistoća” Novi Sad.

Akcija, koja je prema njegovim rečima, dala takođe veoma dobre rezultate je bila akcija prikupljanja staklene ambalaže u saradnji sa Sekopakom, pa je proširena sa jednodnevnih na kontinuiranu akciju po mesnim zajednicama u trajanju od nekoliko meseci. Prikupljeno je više desetina tona stakla za reciklažu.

Da bi se procenat prikupljanja i ponovnog korišćenja iskorišćenog ambalažnog otpada povećao potrebno je dalje raditi na podizanju svesti stanovništva, veće uključivanje javno komunalnih preduzeća u lokalnim samoupravama u primeni sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom ali i intenzivniji inspekcijski nadzor i implementacijom Zakona o ambalaži i ambalažnim otpadom, preporuke su Agencije za zaštitu životne sredine, navodi se u njenom izveštaju.