Bitka za tržište kreće: U pitanju je posao veka

Energetske i tehnološke start-ap kompanije, kao i velike naftne kompanije bore se za dominantnu ulogu u brzorastućem poslovanju sa stanicama za punjenje. Ali, razvoj električnih vozila doveo je do toga da se menjaju lokacije gde se grade punionice, piše Rojters.

Dok je doseg električnih vozila bio manji od 100 kilometara, elektroenergetske kompnije su rado pomagale gradovima i kompanijama da postave spore i jeftine stanice blizu kuća, kancelarija ili prodajnih centara, a često i uz podršku državnih subvencija.

Međutim, Tesla, Porše i BMW su počeli proizvoditi automobile s baterijama dovoljno snažnima za duža putovanja širom zemlje. Infrastruktura za punjenje najčešće se, ipak, ne nalazi na mestima gde je najprotrebnija.

“Gde je mreža stanica za punjenje koja će biti potrebna? Zaista gde je energija i mreža?”, pitao je prošle nedelje čelnik britanske automobilske kompnije Jaguar Land Rover Ralf Speth.

Elektroenergetske kompanije, uključujući ChargePoint i Engie, međutim, planiraju u Evropi izgradnju mreža visokonaponskih stanica s brzim punjenjem, gde će se baterija moći napuniti za pola sata umesto tokom cele noći.

Procene banke Morgan Stanley pokazuju da će do 2030. u Evropi biti potrebno 1,3 miliona javnih stanica za punjenje, dodajući da iako elektroenergetske kompnije imaju prirodne prednosti i iskustvo u novoj industriji, prerano je reći ko će zauzeti lidersku poziciju.

Foto: Tanjug/Zoran Žestiæ

“Pobednički poslovni model još nije utvrđen i otvoren je svima”, napominju.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), danas u Evropi postoji manje od 100.000 javno dostupnih punionica, od čega ih je samo oko šest odsto za brzo punjenje. Na svetskom nivou, u 2016. punionice su dosegle brojku od 322.000, od čega ih je samo oko 110.000 bilo za brzo punjenje, a od toga više od 88.000 ih se nalazilo u Kini.

Prema podacima te agencije, broj novih registrirovanih električnih automobila na globalnom nivou u 2016. dosegao je novi rekord od više od 750.000.

“U nekoliko godina očekujemo stotine miliona godišnjih prihoda od EV-Boxa”, izjavio je za Rojters šef inovacija u kompaniji Engie Thierry Lepercq. Očekuje da bi prihodi Engiea od električnih punionica u idućih tri do pet godina mogli porasti 20 puta.

Prošle su godine prihodi od prodaje EV-Boxa, evropskog poslovanja Engiea za punjenje električnih automobila, iznosili 16 miliona evra. Izvršni direktor EV-Boxa Kristof Vereenooghe kazao je da je za razliku od većine konkurenata EX-Box bio profitabilan od početka.

Nemački energetski div E.ON je takođe objavio strateško partnerstvo s danskim start-apom CLEVER te naglasio da ima ambiciju otvoriti nekoliko stotina ultra brzih punionica na evropskim auto-putevima.

Među naftnim kompanijama, BP, Shell i Total su ili objavili planove ili pokrenuli pilot projekte za električne punionice. Malo ljudi, međutim, očekuje da će oni postati ozbiljni konkurenti u poslovanju koje bi značajno smanjilo potražnju za njihovim glavnim prozvodom - naftom.

Predstavnica za medije Shella kazala je da trenutno još nema ekonomskog opravdanja za poptuno opremanje benzinskih stanica električnim punionicama.

Foto: Thinkstock

“Kompanije poput Shella i Totala mnogo pričaju, ali ništa se ne događa. S druge, strane, mi gradimo mrežu punionica”, kazao je Michiel Langezaal, osnivač i izvršni direktor kompnije Fastned, koja u Holandiji ima 63 stanice za punjenje električnih vozila.

Za razliku od energetskih kompnoija i start-upa u području električnih punionica, proizvođači električnih vozila brze punionice ne vide kao mesta za sticanje profita, već kao nužan gubitak kako bi se uverilo klijente da električna vozila mogu voziti širom kontinenata.

To očito kod nekih deluje. Tesla, na primer, poseduje vlastitu mrežu za punjenje širom Evrope, većinom u hotelima, ali nije dovoljno gusta, pri čemu samo u region oko glavnog francuskog grada Pariza imaju ultra brze punionice.

Najrazvijenije tržište električnih automobila je ono norveško, s udelom od 29 odsto, a slede Holandija s 6,4 i Švedska s 3,4 odsto. Tržišni udeli u Kini, Francuskoj i Velikoj Britaniji su oko 1,5 procenata.

Uprkos brzom rastu, broj električnih vozila je i dalje malen. Na svetskom nivou u 2016. se udvostručio u odnosu na godinu ranije te iznosio 2 miliona vozila, ali to je tek 0,2 procenta od ukupnog broja putničkih vozila.

Prema procenama IEA-e, do 2020. te brojke bi mogle biti u rasponu od 9 do 20 miliona te između 40 i 70 miliona do 2025. godine.