Ko pokopa Prokop?

Od juče, projekat Prokop je i zvanično opet bez graditelja, jer je direktor Železnica Srbije, Milanko Šarančić objavio da su prekinuti pregovori sa Trigranitom, prošlogodišnjim pobednikom na tenderu za Prokop.

Najavljeno je da će posao gradnje železničke stanice i tržnog centra vredan oko 200 miliona evra biti ponuđen beogradskom Energoprojekt holdingu koji je bio drugoplasirani na tederu, a Trigranit je gotovo jedva dočekao da im u zvaničnom saopštenju poželi sreću.

Trigranit: Tender za Prokop je imao velikih manjkavosti

Od juče, projekat Prokop je i zvanično opet bez graditelja, jer je direktor Železnica Srbije, Milanko Šarančić objavio da su prekinuti pregovori sa Trigranitom, prošlogodišnjim pobednikom na tenderu za Prokop.

Najavljeno je da će posao gradnje železničke stanice i tržnog centra vredan oko 200 miliona evra biti ponuđen beogradskom Energoprojekt holdingu koji je bio drugoplasirani na tederu, a Trigranit je gotovo jedva dočekao da im u zvaničnom saopštenju poželi sreću.

Predstavnik Trigranita Džordž Bobvoš tvrdi da je tender za Prokop imao velike manjkavosti i da se situacija opisana u tenderskoj dokumentaciji nije slagala sa situacijom na terenu zbog čega su tražili određene izmene koje nisu prihvaćene. On tvrdi da je projekat pravljen na bazi zastarele dokumentacije iz doba SFRJ koja je predviđala daleko veću stanicu od one koja je trenutno potrebna.

„Mi nismo želeli da izgradimo nešto što će tamo stajati prazno. Izvršili smo analizu koliko putnika na dan imamo na staroj stanici koja je pokazala da je to 5-6 hiljada putnika dnevno. Stanica bi prema tenderskoj dokumentaciji morala da se napravi za nekih 40 hiljada ljudi, što je velika razlika“, kaže Bobvoš.

„Mi smo pitali vladu da li je spremna da garantujete taj priliv putnika, a oni su rekli ne, ne, ne.... Trigranit je ponudio da se napravi manja stanica, prilagođena trenutnim potrebama, koja bi se mogla nadograditi, ali to je odbijeno“, tvrdi on.

Bobić odbacuje i tvrdnje Trigranita da Beograd nije planirao da umreži Prokop u svoju saobraćajnu mrežu.

„Oni su jedno vremen osporavali plaćanje od 30 miliona evra za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta za taj ogromni zahvat od 130 hiljada kvadrata. I to je jedan od nemogućih zahteva jer zakon nalaže da svaki investitor mora da plati tu naknadu. Osim toga, od tog novca se gradi infrastuktura i saobraćajnice pa bi taj novac bio upravo utrošen na opremanje Prokopa.

Sa druge strane Bobvoš demantuje da nisu hteli da plate korišćenje gradskog građevinskog zemljišta. „Mi nismo ni došli do tačke da uopšte pričamo o tome jer bi prvo morali da imamo dogovor oko tehničkog dela sa železnicom“, tvrdi Bobvoš.

Pregovori oko parking mesta, veličine stanice i povezivanja sa gradom su trajali 11 meseci nakon što je 30. septembra prošle godine prošao rok za potpisivanje ugovora između Železnica i Trigranita.

Obe strane kažu da je toliko trebalo zbog njihove „profesionalnosti i želje da projekat uspe“. Umesto toga prošla je još jedna godina u kojoj se na Prokopu ništa ne radi.

Ukoliko Šarančić i formalno ponudi Energoprojektu posao krajem avgusta, i ukoliko Energoprojekt nađe novac koji je potreban, agonija završetka Prokopa bi, prema Bobićevom mišljenju, mogla biti gotova nakon tri godine.