Palme u Beogradu: Da li je egzotičnom drveću mesto na Kalemegdanu

Šetate Kalemegdanom - od pogleda na ušće kod sveže restauiranog spomenika Pobednik, nastavljate obilazak srednjovekovne tvrđave, izlazite u park i stazama između redova lipa, bagrema, kestena i hrasta krećete ka zoološkom vrtu. I onda naletite na palme.

Sadnja palmi u Beogradu iznenadila je mnoge koji su se zapitali da li će preživeti beogradsku klimu i da li im je uopšte mesto u gradu bez mora.

Iz Botaničke bašte "Jevremovac" u Beogradu kažu za BBC na srpskom da vrsta palme Trachycarpus fortune - Visoka žumara - raste u zemljama sa mediteranskom klimom koja podrazumeva drugačiju vlažnost vazduha i blaže zime nego u Beogradu.

"Ove palme su živele sigurno više od 10 godina u jednoj klimi i trebaće im vremena da se adaptiraju na ovu našu", kažu iz Botaničke bašte.

• Mladić sadi novu šumu u selu kod Čačka da bi "proizvela kiseonik za sve nas"
• Moramo brzo da sadimo drveće
• Gde vidiš mesto, tu drvo posadi - da li je baš tako lako

Odakle palme na Kalemegdanu

BBC

Ovo je prvi put u Beogradu da su na javnoj zelenoj površini zasađena stabla palmi, navodi se u saopšenju komunalnog preduzeća "Zelenilo Beograd".

Šest sadnica visokih 3,5 metra donete su iz Španije i zasađene ispred paviljona Cvijete Zuzorić na Kalemegdanu.

U saopštenju piše i da "smo poslednjih godina svedoci promene klime, odnosno da su zime u Beogradu postale blage i bez ekstremno niskih temperatura" i da je sadnja palmi, koje do sada nisu bile karakteristične za ovo podneblje, sada moguća.

Ova vrsta Visoke žumare raste i u Botaničkoj bašti, ali u stakleniku.

"Imamo palme iz suptropskih i tropskih predela koje takođe čuvamo unutra, a neke manje primerke iznosimo napolje samo tokom leta", kaže Marija Jončić, stručnjakinja za otvorene prostore i diplomirana inženjerka pejzažne arhitekture iz zelene oaze Beograda.

Palmi već ima u Beogradu, ali...

Iz JKP Zelenila Beograd navode da se u privatnim vrtovima u Srbiji već godinama unazad uspešno gaje palme, banane i masline kao i da "ova vrsta palme podnosi niske temperature, do -15 stepeni Celzijusa".

Da egzotične biljke nisu neuobičajene u srpskim baštama i na terasama potvrđuju i iz Botaničke bašte, ali dodaju da treba gledati sklop ostalih biljaka koje se nalaze u okruženju.

"Na Kalemegdanu raste vegetacija flore Balkana i ove egzotične palme se baš i ne uklapaju u trenutni pejzaž", kaže Jončić.

Ona smatra da izgled palmi "ne ide" uz stare domaće drvenaste vrste koje rastu na ovom mestu. Neke od tih vrsta stare su i više od 100 godina.

Šest palmi na obali Dunava

Na društvenim mrežama već dva dana se diskujtuje o tome da li će palme preživeti "ljutu" beogradsku zimu.

Neki se šale da je možda u planu izgradnja Beograda na moru, pa otuda sadnja palmi.

Bilo je i šala na račun političara iz Jagodine Dragana Markovića, čiji je nadimak Palma.

Hvatam za glavu što su posadili palme u sred Beograda, a istovremeno se nadam da æe uspeti.

— Marko Drazic (@markodrazic) September 23, 2020

Poslednjih par zima je bilo relativno toplo, ali generalno u Beogradu i dnevne temperature ispod -20 tokom nekoliko dana nisu neka retkost.

— WizNews (@wiznews) September 24, 2020

Dok palme njisu grane! #palmenakalemegdanu #dokpalmenjisugrane #samosunamjospalmefalile pic.twitter.com/xNK4rBwIiZ

— Svetlana Æešiæ (@Merida11143998) September 23, 2020

@beograd_rs #beograd #palme #kolce #sljivovica #kokos pic.twitter.com/7XsiRjeRXn

— Botta (@Markishha) September 23, 2020

Vesiæ zasadio Palme na Kalemegdanu😄😄😄 pic.twitter.com/47woDVHc39

— Miroslav Paskaljevic (@MPaskaljevic) September 23, 2020

Možda će vas zanimati i video o tome da li drveće ume da govori Da li ima palmi u gradovima poput Beograda

Bez obzira na klimatske promene, na javnim površinama u gradovima koji nemaju mediteransku klimu nije uobičajno saditi palme, kažu iz Botaničke bašte.

Dodaju da nemaju informaciju da neki drugi evropski grad, s klimatskim uslovima poput Beograda, ima zasađene palme u nekom parku ili na javnoj površini.

Mnoge francuske gradove, kao što su Tuluz i Lion 2004. godine zahvatila je "letnja groznica" kada je na javnim mestima "osvanulo" stotine palmi u saksijama na veštački napravljenim plažama.

Najveća veštačka plaža sa palmama i drugim egzotičnim biljem Paris Plages napravljena je 2002. godine na Seni i to je mesto gde Parižani dolaze da se rashlade tokom vrelih letnjih dana.

Manje verzije ovakve plaže imaju i Brisel, Milano, Berlin i Budimpešta. Zasadite biljke koje će pomoći pčelama

Kako se ove biljke čuvaju tokom zime

BBC

Iz JKP "Zelenilo" su najavili da će palme tokom zimskih meseci biti zaštićene povezivanjem krošnje i zaštitom debla od niskih temperatura.

Ovaj način čuvanja biljaka se često primenjuje kada nema mogućnosti da se one unesu u zatvorenu prostoriju, kaže Jončić.

"Tada se koristi trska, folija i agrotekstil da se krošnja skupi i na taj način odbrani od nepovoljnih klimatskih uslova", dodaje ona.

U beogradskoj zelenoj oazi manje primerke tokom leta iznose napolje, jer im prija klima, ali ih tokom zime unose u staklenik, jer napolju ne bi opstale.

"Iako ove palme sigurno žive više od 10 godina, trebaće ima vremena da se adaptiraju na ovu našu klimu, kao i svaka biljka uostalom", ističe Jončić.

• Sadnja drveća - najveći svetski poduhvati
• Drveće "najbolje rešenje" za klimatske promene
• Knjaževac: "Drveće se ne asfaltira“

Ima li još opasnosti za palme u Beogradu?

Promena klime nije jedina opasnost koja preti španskim palmama u Beogradu.

Iz Botaničke bašte kažu da broj fitopatoloških - biljnih - bolesti iz godine u godinu raste.

Navode primer gusenice koja je prethodnih godina napadala šimšire i koja je evoluirala i sada napada i druge lisnate vrste.

Pre nekog vremena su tu vrstu gusenice otkrili i na drvetu kafe koje raste u bašti.

"Svaka biljka je u opasnosti bez obzira na vrstu", zaključuje Jončić. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk