Novi igrač - Toyota Auris

Ako se za neku zemlju može da reći da je čudo onda je to svakako Japan. Posle razaranja koje je doživela u Drugom svetskom ratu, “zemlja izlazećeg Sunca” vrlo brzo se oporavila i izdigla svoju ekonomiju do neslućenih granica.

Ovakav uspeh je rezultovao i nekim “made in Japan” proizvodima, koji su postali najprodavaniji artikli u istoriji globalne ekonomije. Takav je primer sa serijom “mju” fotoaparata japanske kompanije Olympus, ali i sa nama značajnijim podatakom, da je najprodavaniji model u istoriji automobilske industrije – Toyota Corolla.

Ova legenda je nedavno promovisala svoju desetu generaciju, koja se donekle razlikuje od prethodnih verzija. Osim što je značajno podmlađena, nova Corolla stiže samo u sedan i Verso – karavanskoj verziji.

“A šta je sa hečbekom?” – pitate se.

U Toyoti su odlučili da njega pretope u zlato (malo alhemije nije na odmet) i od te legure su dobili potpuno novi model, koga su krstili Auris.

Dakle, u tržišni C segment, gde vladaju Golf, Astra, Focus, 307-ica, Megane, C4, Civic, A3, Bravo (Stilo), Leon i druge “zverke”, stigao je Auris. U pitanju je potpuno osvežena Toyota, koja bi trebalo da Toyota familiju približi mlađoj populaciji, kojoj je Auris ipak mali, a Corolla nedovoljno atraktivna.

Naime, najprodaniji model ikad važi za odličan i kvalitetan automobil, ali i za pomalo konzervativan model. I upravo zbog toga, rukodovstvo Toyote se odlučilo za radikalni potez pretvaranja “the” Corolle u “a” Auris.

Auris je model napravljen na potpuno novoj platformi, neznatno povećanih dimenzija u odnosu na poslednju Corollu hečbek. Ako već poredimo ova dva modela, onda recimo da je Auris daleko modernije izdanje naglašenih sportsko-modernih crta “lica”.

Istovrememo moramo istaći da se, iako je ovo za Toyotu značajan korak napred, Auris svojim izgledom uklopio u ostakak tržišne ekipe. Vozila sa kljunastim pramacem i velikom i zaobljenom krmom već odavno “plove” svetskim ulicama. I pored “neoriginalnosti”, nama se spoljašni izgled sa ogromnim svetlosnim grupama svakako svideo, pogotovo što je u funkciji unutrašnjosti.

Inside - out

A upravo je to i bila Toyotina filozofija pri pravljenju Aurisa – “inside-out”. Dakle, sve je podređeno putnicima, a pogotovo u modelu, koji smo dobili od lokalnog predstavništa Toyote na test.

Reč je Aurisu sa petoro vrata, benzinskim motorom od 1,6 litara i najvišim Sol paketom opreme. Ako se za spoljni izgled može reći da nije preterano originalan, što i nije mana, onda bi se baš taj epitet mogao iskoristiti za opis enterijera.

Ovde ne treba očekivati nešto što smo videli u jednom sličnom japanskom modelu, jer je ovo ipak “konzervativna” Toyota.

Enterijerom dominira središnji deo sa izdignutim grebenom na kome je postavljen, kožom prevučeni, 5-stepeni menjač, kao i ručna kočnica. Iako je ovakvo rešenje po rečima ljudi iz Toyote napravljeno kako bi ruka pri manipulaciji menjačem prelazila najmanji mogući put, potrebno je par dana da bi se ta ista ruka naučila na novo menjačko mesto.

Ovakvo rešenje donelo je i jednu manu, a to je nadostatak pregrada za ostavljanje sitnica, bar onih koje bi trebalo da su nam na dohvat ruke. Praktično jedino takvo mesto nalazi se ispod menjača, ali ni ono nije “instant” dostupno. Sa druge strane, mesta za ostavljenje stvari u Aurisu ima na pretek. Tako se ispred suvozača, nalaze dva velika odeljka za čuvanje i “većih” sitnica. Takođe, dve fijoke se nalaze i ispod prednjih sedišta.

Vratimo se središnjem delu, gde se nalaze i komande automatske, dvozonske klime sa filterom protiv prašine, polena i sličnih izazivača alergija, kao i odličnog fabričkog audio sistema, koji pored RDS FM tjunera, ima i CD plejer sa mogućnošću reprodukcije MP3 i WMA fajlova. Svi pomenuti elementi su lepo i kvalitetno izvedeni i veoma su laki za korišćenje.

Jedinstvena komponenta Aurisa je opisana. Da vidimo šta je sa ostatkom unutrašnjeg dela. Kao prvo, mesta za petoro odraslih ima na pretek, a ono što nam se posebno svidelo jeste potpuno ravan pod pozadi, koji će omogućiti i “petom” putniku da svoje noge smesti veoma udobno.

Putnike smo smestili, pa je na red došao i  vozač. On se u Aurisu oseća “bogovski”. Sve komande su na dohvat, ne ruke, već prsta. Sedišta nisu previše profilisana, ali su udobna i za dužu vožnju. Volan, obložen kožom, lak je za upravljanje, a poseduje i “muzičke” kontrole, a moguće ga je pomerati u oba smera, kako bi se našao najbolji mogući položaj.

Tu su i standarne ručice za svetla i migavce, kao i za kontrolu brisača. Obe ove komponente imaju ugrađene i senzore, pa se, kako svetla, tako i brisači uključuju ako Auris proceni da je to potrebno.

Sol oprema je donela i ručicu tempomata, kojim je moguće podesti konstantnu brzinu. Putnički komfor nije uticao na prtljažnik, čija zapremina iznosi respektabilna 354 litra i može se povećati obaranjem deljivog naslova zadnjih sedišta.

Još jedna dizajnerski originalna komponenta je i instrument tabla. Japanski crtači su odličili da u analogne pokazivače broja obrtaja i brzine postave dva izdignuta LCD displeja. Jedan prikazuje nivo napunjenosti 55-litarskog rezervoara i temperaturu ulja, dok je drugi namenjen prikazu broja pređenih kilometara, vremena, spoljašnje temperature, kao i podataka sa putnog računara, kao što su prosečna i trenutna potrošnja, kao i koliko još možete preći kilometara sa trenutnim benzinom u rezervoaru.

Ovde smo se sreli sa još jednom manom, a to su kontrole računara, koje se nalaze na samom “staklu” instrument table i kojima nije baš lako prići. Takođe, malo nas nerviralo što nismo mogli da vidimo istovremeno podatke sa kompjutera i trenutno vreme.

Preglednost u Aurisu je odlična. Velike staklene površine, kao i poveći elektropomočni i grejani spoljni retrovizori su tome najviše doprineli. Da je reč o modernom automobilu govori i podatak da unutrašnji retrovizor ima i funkciju samozatamnjena, koja je esencijalna u uslovima noćne vožnje, kada se iza vas nalaze vozila sa loše podešenim oborenim svetlim ili još gore uključenim dugim.

Parkiranje u modernim vozilima nije lako, posebno kada se radi o hečbek modelima sa debelim zadnjim stubovima. Zato su ugrađeni senzori u zadnjem braniku od velike pomoći. Doduše, i na njih se treba navići, jer počinju prilično “pištati” već na 1,20 metra udaljenosti od objekta.

(Ne)dovoljne 124 KS

Toyota Auris je na našem tržištu dostupna u četiri motorske verzije – po dve benzinske i dizelske. Kao što smo pomenuli mi smo na test dobili Aurisa sa jačim benzinskim agregatom. Reč je o novom 1,6-litarskom Dual VVT-i motoru sa sistemom promenljive kontrole ventila, koji maksimalnu snagu od 124 KS izvlači pri celih 6000 obrtaja u minutu.

Maskimalni obrtni moment od 157nm dostupan je pri 5200, dok je moment od oko 130nm moguć već od 2000 obrtaja.

Kako su se ove cifre odražavaju u samoj vožnji?

Pa, recimo da ovakav Auris od skoro 1,3 tone nije trkač. Iako mu do “stotke” treba tek nešto od 10 sekundi, Auris nema eksplozivnost i osećaj lepljenja za sedišta. Očigledno je da su takve osobine date dizelskim potencijalom.

Posebno nas zanima kakav je osećaj voziti Aurisa sa 2.0 D-4D motorom koji razvija skoro isto konja pri 3600 obr/min i ima skoro duplo veći obrtni moment od “našeg” benzinca.

No, osećaj u samom vožnji je odličan, jer Auris lako stiže 100 i kusur km/h, kao i na autoputu “nedozvoljenih” 150-160 km/h. Za maksimalnu brzinu od 193 km/h potrebna je samo malo duža prava deonica. Ovde je zanimljivo da je brzinomer pokazivao brzinu od blizu 200 km/h, međutim mi smo više verovali Garminovom GPS uređaju, koji imali prilike da koristimo prilikom testiranja Aurisa.

Takođe, maksimalna brzina “na papiru, tj. u PDF-u” iznosi 190 km/h. Prosečna potrošnja tokom sedam intezivnih dana testiranja (sa uključenom klimom) iznosila je nešto ispod 10 litara na pređenih 100 kilometara. Cenimo da se prilikom normalne eksplotacije, Auris može lako “hraniti” i sa 8,5 – 9 litara. Pogotovo ako pratite savete koje vam daje mali savetnik na instrument tabli, koji vam preporučuje prebacivanje u viši stepen prenosa već na 2 i po hiljade obrtaja. (Kao da vozite dizel!?)

Ako je ukupna masa vozila negativno uticala na brzinske performasne, onda je tu svakako bezbednost profitirala.

U Aurisu ne samo što se osećate bezbedno, već ste i stvarno bezbedni koliko je to god moguće u jednom ovakvom automobilu, a nebrojeno stavki je zaslužno za to.

Kao prvo u kabini se nalazi na devet vazdušnih jastuka, uključujući i zavese u celom kabinskom prostoru, kao i veoma važni airbag za kolena vozača. U samoj vožnji, u kojoj erbegovi, na svu sreću, nisu potrebni, za bezbednost čini čitav niz sistema, kao što su

ABS

BA (sistem pomoći prilikom naglog kočenja)

EBD (elektronska raspodela kočione sile)

VSC (kontrola stabilnosti)

TRC (kontrola proklizavanja pogonskih točkova)

Još jedna bitna stavka su i kočioni diskovi koji se nalaze u svim točkovima, s tim što oni smešteni u prednje samoventilirajući. Na Euro NCAP testu Auris je osvojio maksimalnih pet zvezdica pri sudaru, kao i tri od četiri zvezdice u testu sudara s pešakom, gde se meri u kojoj je meri konstrukcija vozila sprečila teže povrede udarene osobe.

Suza za kraj…

Cena Aurisa sa 1,6-litarskim VVT-i motorom i najvišim Sol paketom opreme iznosi 21.400 evra (plus senzori u zadnjem braniku).

Pogledom na Toyotin cenovnik shvatili smo da je za iste pare moguće kupiti i model sa pomenutim 2.0 D-4D motorom i slabijim Luna paketom opreme.

Ako ne bežite od dizel agregata i možete bez Sol dodataka, kao što su VSC, TRC, unutrašnje ogledalo sa samozatamnjenjem, 16” alu-felne, keyless ulazak i startovanje vozila, senzora za kišu i tempomata, onda je izbor lak i logičan.

Inače, nisu cena i ova kombinatorika izmamili suzu od autora, već je ona krenula zbog toga što je Auris vraćen Toyoti samo par dana pred 15-satno putovanje od Beograda do Herceg Novog u 16-godišnjaku, koji se nekoliko puta gasio pri pokušaju savladavanja uspona sa uključenom klimom.

- Minus -

Staromodni panel za kontrolu proklizavanja, podešavanje retrovizora i svetala izgleda kao da nije redizajniran od sredine devedesetih. Uopšte ne pripada modernom okruženju aurisa. Uporedite ovaj panel sa ručicom za kontrolu brisača.