Opel Astra 1.9 CDTI

Dinamična, upravljiva, sofisticirana i nadasve originalna Astra nudi mnogo, jedino ostaje pitanje – da li je sve to dovoljno da se Opel izvuče iz ambisa? Ovoga puta, nismo testirali samo automobil, već i kako funkcioniše Opelova test akcija. Najbržim se pokazao "Komnenović auto" koja nam je ljubazno ustupio auto na test.

Opel Astra je na tržištu prisutna već dve godine: prodaje se uspešno, oduševila je stare zaljubljenike u Opelove modele i veoma prijatno iznenadila čak i one sumnjičave. Astra treće generacije je potpuno novi automobil, daleko stabilniji, mirniji i kvalitetniji od Astre G. Moderni agregat od 1,9 litara FIAT-ovog porekla je kao poručen za ovaj model, jer ima više nego dovoljno snage i sasvim dovoljno "nerava" za nervoznu vožnju gradom, kada takođe ostaje prijatno štedljiv, odnosno potrošnja je retko kada prelazila 8,0 litara evro dizela. Svakako, sa umerenijom vožnjom potrošnja je mnogo bliža fabričkom obećanju.

Originalan dizajn

Opel je sa dizajnom Astre H išao na sve ili ništa i time uspeo da privuče nove kupce. Prednjim krajem dominiraju velike svetlosne grupe i masivni branik koji se lepo nastavlja na "izbačene" blatobrane. Agresivni dizajn nastavlja se celim bokom vozila, dok se krov naglo spušta kao kod kupea i završava lepo oblikovanim zadnjim, petim vratima koja se duboko "usecaju" u zadnji odbojnik. Kada otvorite velika, masivna i prilično teška vrata pred vama je jedan uredan, kvalitetan i hladan nemački enterijer.

Ako ste i na trenutak imali neku sumnju u vezi sa poreklom ovog automobila, ona će nestati istom kada ugledate kokpit izrađen od kvalitetne plastike, mekane na dodir. U stalnom trvenju sa večitim rivalom Golfom, Opelovi inženjeri su se opredelili da prvo pobede u enterijeru i u tome su definitivno uspeli. Dok drugi automobili kompakt klase kaskaju sa standardima koje je postavilo "njegovo visočanstvo", VW Golf V, Astra III uspešno postavlja nova merila, pa i svome uvaženom nemačkom rivalu.

Za upravljačem Astre lako je pronaći idealan položaj: odlično profilisana sedišta se podešavaju i po visini, dok su retrovizori veliki ali ipak ne uspevaju da otklone minus ove karoserije – veliki C stub koji svako parkiranje čini napornim. Ova konstatacija možda ne važi za verziju na testu koja je, između ostalog, imala i parking senzore, prilično korisne kada želite da parkirate automobil širok 175 centimetara. Uz to, hauba se prilično strmo spušta (naravno, zarad bolje aerodinamike), tako da je potreban nešto duži period privikavanja.

Zato kod instrumenata nije bilo nikakvog eksperimentisanja – sve je na svom mestu, vrlo pregledno i intuitivno, a to važi i za meni putnog računara, kojim pristupate tasterima na upravljaču. Papučica kvačila jeste nešto tvrđa, ali to se moglo i očekivati od verzije sa snažnim turbo dizelom. Uz to, ona nežno pulsira, što mi je u početku smetalo, a kasnije čak i godilo. Ručica inače izuzetno preciznog šestostepenog menjača odlično leži u ruci. Prenosni odnosi su samo relativno dobro proračunati, jer je druga brzina, nažalost, izračunata predugačko, dok su četvrti, peti i šesti stepen prenosa idealno usklađeni.

Zapravo, Astru H nije tako lako voziti uskim ulicama, ali ovaj automobil i nije projektovan samo za gradsku vožnju – uostalom, Opel za tesne gradove u ponudi ima osetno manju Agilu i Corsu.

Rođen za autoput

Narasla kompakt klasa već se odavno ne snalazi baš najbolje u velikim gradovima, ali je zato na autoputu sasvim drugačija stvar. Astra treće generacije je praktično projektovana za brze autostrade, jer se u ovom automobilu ne oseća neprijatna buka ni pri brzinama većim od 180 km/h. Štaviše, zvučna izolacija je toliko temeljna, da se inače relativno glasni dizelaš intenzivnije čuje samo kada je hladan. Nečujno je takođe i oslanjanje, koje je po nemačkim standardima tvrdo i sigurno. Stabilnost Astre je uzorna čak i pri velikim brzinama, i kada smo već kod toga, kazaljka brzinomera za tili čas dosegne magičnu brojku od 200 km/h, što znači da je fabričko obećanje od 194 km/h sasvim realno.

Ove cifre većini razumnih, prosečnih i "normalnih" vozača u Srbiji vrlo verovatno deluju velike, međutim – Astra se čak i tada ponaša mirno, a upravljač uvek šalje dovoljno informacija o tome šta se dešava pod točkovima od 16 cola. Jednostavno, ovaj auto je nepodnošljivo, gotovo iscrpljujuće dosadno voziti po zakonom propisanim ograničenjima brzine (koja svakako preporučujem da poštujete), jer imate utisak da auto "stoji". Doduše, ugrađeni moćni audio sistem razbija monotoniju putovanja, pošto se svaki eventualni duel sa potencijalnim "izazivačima" završava brzo. Potrebno je samo blago dodavanje gasa pri brzinama od 130-140 km/h da ova Astra "poleti". Pravo je pitanje – kome treba tako brz automobil?

Svakako da je ova verzija idealna za nemačko tržište, gde su autoputevi daleko bolji i bezbedniji, a vozači upadljivo kulturniji. Sve do naplatne rampe, ima se utisak da je slabija verzija 1.7 CDTI sa 100 KS sasvim dovoljna motorizacija za ovu Astru, a 1.9 CDTI samo "bacanje para". Međutim, utisak se iz korena menja kada krenete Ibarskom magistralom, gde "višak" snage definitivno ne postoji kao takav. Obrtni moment od 280 Nm je vozaču na raspolaganju u širokom opsegu od 2.000 do 2.800 o/min. zahvaljujući varijabilnom turbo punjaču, pa su međuubrzanja izuzetno ubedljiva. Kada pogrešno procenite, motor ima dovoljno rezerve snage da vas "izvuče", a kočnice da vam ekstremno brzo smanje brzinu.

Treba pohvaliti i pitomo ponašanje automobila pri nagloj promeni pravca. Ovu Astru je gotovo nemoguće izbaciti iz ravnoteže, bar ne sa ovim agregatom. ABS sistem se ne aktivira prerano, što znači da možete kočiti na granici, a upravljač je dovoljno brz da eventualno korigujete greške, mada ipak nije sportski kao na Focusu II. Pored pet osvojenih zvezdica na EuroNCAP testu, nova Astra svojim pomalo robusnim izgledom opominje vozače koji vam dolaze u susret. Međutim, pomenuti dizajn takođe izaziva ostale vozače, sa dejstvom ekvivalentnom efektu koji dobijate kada mahnete crvenom krpom biku ispred očiju. Nikada ranije nisam vozio automobil koji je toliko "podgrevao" komplekse ostalih vozača kao što to čini ova Astra. Prevedeno na svima razumljiv jezik, sve one Mercedese, BMW-e i Audije koje sam pretekao u gradu morao sam prvom prilikom da propustim pomeranjem na krajnju ivicu puta. Na prvom mestu, da ne bih ugrozio bezbednost vozača povređenih sujeta, ali i ostalih učesnika u saobraćaju.

Poređenje sa Astrom G je neozbiljno

Testirajući novu Astru, iz sata u sat mi se nametalo pitanje – zašto Opel nije smislio novo ime za novi model u kompakt klasi? Astra II generacije ima primetno slabije kočnice, bučnije i tvrđe oslanjanje i primetno slabiju zvučnu izolaciju od Astre H.

U novoj Astri ima primetno više mesta za kolena i glave putnika na zadnjem sedištu, ali je prtljažnik sada nešto manji i nudi zapreminu od 350 litara (380 l u verziji sa troja vrata). Pogled na cenovnike i prospekte vas u prvi mah možda odvuče od skuplje Astre III generacije, koja sada može biti vaša za 15.700 evra (verzija 1.4 16V sa petoro vrata i paketom opreme Essentia), ali budite svesni činjenice da je primetno jeftinija Astra Classic (Astra G) prilično daleko od modernijeg naslednika.

Astra H odnosu na konkurenciju uglavnom nudi više ili slično. Istina, ima udobnijih (Megane II, Peugeot 307), pouzdanijih (Mazda 3, Corolla), elegantnijih (Citröen C4), kao i zabavnijih za vožnju (Focus II, Civic, Alfa 147), ali zapravo i nema modela koji je tako uravnotežen, siguran i bezbedan. Koliko god sam se trudio da otkrijem gde je to Golf V bolji od Astre III generacije, sve sam bio sigurniji u tome da je odgovor – nigde.

Uostalom, sumnjičavci i "umereni kritičari" sada imaju idealnu priliku da moje utiske provere u praksi putem prijave za Opelovu test akciju na sajtu www.opel.co.yu. Registracija je brza i bezbolna ostaje vam samo da odaberete željeni model i dilera, a ukoliko se nakon testa odlučite i za kupovinu, dobijate mali popust od 150 evra.

Oprema dovoljno bogata

Na testu se nalazila verzija sa paketom opreme Cosmo, koja uključuje sportska sedišta, kožom presvučen volan, moćni audio sistem sa kontrolom i preko upravljača sa 6 zvučnika, alu felne Comfort od 16 cola, automatski klima uređaj i, naravno, elektro-hidraulični servo upravljač, centralnu bravu sa daljinskom kontrolom, elektro pomične retrovizore (sa grejanjem), putni računar, farove za maglu, vazdušne jastuke i bočne vazdušne zavese i, svakako, ABS. ESP se serijski isporučuje sa paketom opreme Sport, skupljim za 550 evra.

Astru 1.9 CDTI sa paketom opreme Essentia treba platiti tačno 20.000 evra. Kome je to mnogo, može se opredeliti za neki skromniji i slabiji agregat, ali smatram da je upravo testirana verzija neki optimum za ovu karoseriju. Astra H je odličan porodični automobil koji, nažalost, nije konstruisan za naše vrhunske puteve. Ukoliko ste naviknuti na nemačku "tvrdoću", ovaj minus treba shvatiti kao nešto što se podrazumeva te se, ukoliko se odlučite za ovaj auto, unapred pripremite za duele sa vozačima koji nemaju tu privilegiju da ga poseduju.

Astra H se dobro prodaje širom Evrope pa je, zahvaljujući ovom modelu, Opel veoma blizu pozitivnoj nuli. Uskoro (već u septembru), na tržište dolazi i "Grande" Corsa, na radost svih onih koji sebi, nažalost, ne mogu da priušte ovu sasvim zrelu Astru.

Tehnički podaci

DIMENZIJE I MASA

dužina   4.250 mm
širina    1.753 mm
visina    1.460 mm
zapremina prtljažnika  350/1300 l
masa praznog vozila   1.393 kg

PNEUMATICI 205/55 R 16

MOTOR

redni četvorocilindrični
gorivo evro dizel
zapremina 1.910 ccm
maksimalna snaga 120 KS
pri 3.500 o/min
obrtni moment 280 Nm

u intervalu 2.000 – 2.750 o/min

PERFORMANSE

ubrzanje 0-100 km/h za 10,5 sekundi
maksimalna brzina 194 km/h

POTROŠNJA

u gradu  7,7 l/100 km
na putu  5,0 l/100 km
prosečna 6,0 l/100 km

CENA

sa carinom i PDV-om 22.200  €