FIAT Linea 1.4 Dynamic

Tekst i foto: Nenad Ćosić

U međuvremenu, našim ulicama zagospodarili su Golfovi i "Kečevi" koji su bili jeftiniji, kompaktniji i praktičniji za parkiranje, a obaranjem zadnjih sedišta mogli su da posluže i za transportovanje šporeta ili mašine za veš.

Uprkos manjoj potražnji, većina evropskih proizvođača zadržala je u svojoj gami i manje sedane kao što su, recimo, Renaultove limuzine, Thalia i Fluence, Ford Focus Sedan ili Volkswagen Jetta, ali oni više nisu među najprodavanijim modelima.

Ovu vrstu automobila sada otkrivaju kupci na tržištima u razvoju, pa su automobilske kompanije zbog manjih troškova preselili njihovu proizvodnju baš u te zemlje, u kojima se najviše i prodaju.

Prednji deo vozila osim maske hladnjaka stilski zaokružuju kuæišta svetala za maglu i veliki farovi. Ništa nije previše uzbudljivo, ali je skladno ukomponovano.

Jedan od tipičnih modela iz ove priče je FIAT Linea, koja se za naklonost kupaca bori sa automobilima kao što su Renault Thalia, KIA Rio Sedan ili Chevrolet Aveo Sedan, a od skora i Peugeot 301 ili Škoda Rapid/Seat Toledo. Linea je nešto duža, a ima i veće međuosovinsko rastojanje od većine ovih automobila, osim od Peugeotove limuzine.

FIAT-ov model predstavljen je 2007. godine, kada je i počeo da se proizvodi u fabrici u turskoj Bursi. Iako su stilski detalji pozajmljeni od modela Grande Punto, Linea ima originalni dizajn i ne izgleda kao još jedan hečbek sa nevešto prikačenim prtljažnikom.

Ipak, vreme čini svoje tako da je model koji je više od pet godina na tržištu uskoro dobija osveženog naslednika.

Dužina/širina/visina: 4560/1730/1494mm; Meðuosovinsko rastojanje: 2603mm

Ali, da se vratimo još uvek aktuelnoj verziji koju sam vozio na testu. Koji su njeni aduti i kakve su šanse da se kupac u Srbiji koji planira da kupi novi automobil iz ove klase, pored širokog izbora hečbek modela i nekoliko limuzina, odluči baš za Lineu?

Ako pogledamo dizajn i funkcionalnost karoserije, iako nije konkurentna najsavremenijim modelima na tržištu, Linea ima šta da ponudi. Spoljašnjost nije moderna, ali automobil ima skladne, klasične proporcije i linije prave limuzine.

Jednostavnost izgleda prenosi se i na enterijer, koji je oblikovan ne toliko da fascinira koliko da zadovolji vozača, ali i putnike, svojom funkcionalnošću.

Na pedantno dizajniranoj centralnoj konzoli sve je uredno, pregledno i na dohvat ruke. Displeji su možda zastareli, ali svako ko prvi put sedne za upravljač ovog automobila vrlo brzo i lako se snalazi sa komandama - nema lutanja pogledom i nedoumica.

Slično je i sa instrument tablom. Zamerke se odnose na nepregledno ispisane cifre na brojčaniku brzinomera i obrtomera i digitalni sat na putnom kompjuteru čije brojke bi mogle da budu nešto veće.

Uprkos solidnom paketu opreme kod testiranog modela, primetio sam da nedostaju komande na volanu i unutrašnje dugme za centralno zaključavanje, što bi se moglo očekivati u limuzini ovakvog nivoa opreme.

Na ovom primeru vide se fine nijanse po kojima se razlikuju automobili namenjeni istočnim tržištima, od modela za kupce u Evropskoj uniji.

Vozač neće imati problema prilikom zauzimanja idelane pozicije za vožnju, s obzirom da upravljač ima zaista veliki hod kod podešavanja po dubini, uz standardnu opciju podešavanja po visini.

Ako ni to ne bude dovoljno, iskoristite mogućnost podešavanja visine sedišta.

Trouglasti prozorèiæ, koji se nalazi tamo gde je na nekim starijim automobilima bio takozvani leptir, nije od velike pomoæi kada je u pitanju preglednost.

Vetrobran je veoma zakošen i ima veliku površinu, a slično je i sa zadnjim staklom.

Sa jedne strane to doprinosi boljoj osvetljenosti kabine, ali je unutrašnjost više izložena sunčevom zračenju, tako da se automobil više zagreva.

U okviru zadnjih nosaèa krova (slièno A stubovima) nalazi se mala umetnuta staklena površina.

Linea generalno pruža veoma dobru preglednost iz pozicije vozača. Primedba se odnosi na A stub koji formira mrtav ugao, što zna da bude veoma problematično u gradskoj vožnji, ali to je već opšte mesto kod svih novijih automobila.

Zbog dužine autmobila i velikog zadnjeg prepusta, prilikom manevrisanja u rikverc vožnji dobro dođu zadnji parking senzori koji su dostupni kao doplatna opcija.

Putnici koji sede pozadi imaće sasvim solidan prostor za smeštaj nogu, ali će zbog padajuće linije krova glave onih natprosečno visokih dodirivati nebo u kabini.

S obzirom na poreklo automobila, iznenadila me je kvalitetna završna obrada unutrašnjosti, koja je inače uglavnom obložena tvrdom plastikom.

Da nije reč tek o još jednom jeftino sklepanom sedanu koji se proizvodi u Turskoj, svedoče masivna, debela vrata koja se zatvaraju uz upotrebu male sile.

FIAT Linea 1.4 16V 120 ks: zapremina 1368 ccm; snaga 88 kW/120 KS pri 5000 o/min; obrtni moment 206 Nm pri 2500 o/min

Testirana Linea opremljena je 1.4 litarskim turbo-punjenim benzinskim motorom koji razvija 120 ks. To je uz prtljažnik od 500 litara verovatno i najjači adut ovog automobila.

Tokom vožnje shvatio sam da je 120 konja kojih imate na raspolaganju u automobilu ove klase i više nego dovoljno. Ako ne dozvolite da broj obrtaja padne ispod optimuma (maksimalni obrtni moment dostupan je pri 2.500 o/min), motor će vam isporučiti ubrzanje koje je dovoljno da i zahtevnija preticanja obavite opušteno i bezbedno.

Naravno, to će se odraziti i na potrošnju. Ona se u vožnji po gradu zaustavila na prosečnih 9,5 l/100 km. Na otvorenom putu spustila se na 5,7 l/100 km, dok je prosek iznosio ne baš malih 8 l/100 km.

Fabrički deklarisani podaci nešto su niži, što je i očekivano, ali čak i u tom slučaju prosečna potoršnja u gradu iznosi 9,2 l/100 km.

Maska hladnjaka se veæ na prvi pogled razlikuje od one na modelu Grande Punto.U boji je aluminijuma i uokvirena je hromiranom lajsnom. Ovaj jednostavan kozmetièki detalj daje vozilu izgled skupljeg automobila koji pripada klasi iznad.

Linea nije šampion u udobnosti, čak bi se moglo reći da je automobil prilično tvrd, zahvaljujući njegovom oslanjanju.

Sa druge strane, ova karakteristika doprinosi boljim voznim osobinama pri oštrijoj vožnji kroz krivine, jer se automobil vrlo malo naginje.

Zadnji deo vozila vizuelno nije preterano interesantan, a karakterišu ga velika stop svetla.

Ručica menjača ima duže hodove, ali se odabir stepena prenosa izvodi veoma precizno. U kombinaciji sa mekim kvačilom, promena brzina ne umara ni u dužoj vožnji u gradskim uslovima.

Lep detalj - hromirani završetak izduvne cevi.

Automobil dobro reaguje na komandu gasa čak i u višim stepenima prenosa i pri nižem broju obrtaja, ali ako se po autoputu vozite brzinama od oko 120 km/h, svakako ćete osetiti potrebu za 6. brzinom, koju menjač nije imao.

Sa druge strane, kad god sam na autoputu želeo da obavim preticanje pri brzinama bliskim zakonskom ograničenju, to sam činio sa lakoćom.

Elegantni spoljni retrovizori postavljeni su na vrata automobila, kao kod modela Grande Punto.

Kočnica nije previše osetljiva, ali je uz odgovarajuću primenu sile na papučicu dovoljno snažna da bez problema zaustavi automobil kako pri manjim tako i u slučaju kretanja većim brzinama.

Upravljaè je na nivou starijih modela FIAT-a, nešto tanji, ali je ergonomski oblikovan tako da se položaj palèeva, u položaju ruku '15 do 3', sasvim dobro uklapa u odgovarajuæa udubljenja.

Za razliku od nekih drugih automobila iz FIAT-ovog programa, Linea nema City komandu kojom se pojačava servo asistencija u vožnji po gradu.

Bez obzira na to, postojeći servo uređaj sasvim je dovoljan za lagano okretanje volana prilikom čestih skretanja u gradskim ulicama pod uglom od 90 stepeni, a opet nije previše lak u vožnji na otvorenom putu.

Kada je reč o upotrebnoj vrednosti, Linea je funkcionalan automobil. Za gradske uslove nije prevelik, zadovoljava osnovne kriterijume udobnosti i izdržljivosti u vožnji na dužim distancama i po putevima različitih kvaliteta.

Na autoputu ne umara vozača, a zahvaljujući snažnom benzinskom motoru u stanju je da bez problema podnese i duže relacije.

Zastarela nstrument tabla koju je potrebno dizajnerski osvežiti.

Uz to, Linea raspolaže jednim od najvećih prtljažnika u klasi, tako da može da zadovolji potrebe koje se očekuju od porodičnog automobila, a ima i solidan Dynamic paket opreme kome, recimo, nedostaju zadnji parking senzori.

Maksimalna brzina: 195 km/h; Ubrzanje 0-100 km/h: 9,2 s

Iako se kod nas sa potcenjivanjem gleda na oznaku Made in Turkey, ne mislim da je osnovni problem Linee što se ona proizvodi u Turskoj.

Više mi smeta to što je automobil namenjen tržištima poput turskog, i što na primer uprkos višem paketu opreme nema ESP (doplatna opcija od 350 evra na paket Dynamic). Jer, ako treba da biram između bezbednosti (ESP-a) i većeg prtljažnika, radije bih uzeo manji, ali bezbedniji automobil.

Pored prostranog prtljažnika, u pluseve ubrajam i solidan prostor u kabini, automatski klima uređaj i činjenicu da Linea ne zamara u dužoj vožnji, ali i tvrdo oslanjanje koje pomaže da se automobil ne naginje kad prolazi kroz krivine.

U minuse spada upravo to što je automobil tvrd, pa je nešto neudobniji kada se vozi preko rupa i ležećih policajaca, zatim nedostatak prostora za glavu na zadnjoj klupi, kao i to što nema komande na volanu.

Nažalost, model sa testa (1.4 16V sa 120 ks) više nije u ponudi na našem tržištu, a uvoznik FIAT-a za Srbiju zadržao je benzinsku verziju, takođe sa 1.4 litarskim motorom, ali sa 8 ventila i 78 ks.

Njegova osnovna verzija, sa paketom opreme Active, trenutno se može nabaviti po akcijskoj ceni od 8.990 evra. Prednost ovog modela je u manjoj potrošnji goriva, koja je na primer u gradskim uslovima vožnje niža za 1 l/100 km (fabrički deklarisana na 8,2 l/100 km) od testirane Linee, i manjim troškovima registracije vozila.

Pogledajte galeriju fotografija modela FIAT Linea.

Više tehničkih detalja o modelu FIAT Linea možete saznati na zvaničnom sajtu FIAT-a.

Kompletan cenovnik svih modela i dodatne opreme takođe možete naći na zvaničnom sajtu.