Automobili koji koče umesto nas

U poslednjih nekoliko godina bezbednosni paketi novih modela automobila sve češće sadrže i neki od brojnih sistema automatskog kočenja u cilju izbegavanja kontakta sa drugim vozilom ili pešakom.

Ovi sistemi zasnovani su na kamerama i senzorima koji se nalaze na prednjem delu vozila, u maski hladnjaka ili braniku, ili u kabini ispred retrovizora. Kada periferni uređaj detektuje opasnost od sudara obično najpre upozori vozača zvučnim ili vizuelnim signalom, a u slučaju izostanka reakcije kompjuter preuzima stvar u svoje ruke i automatski aktivira kočnicu.

U zavisnosti od brzine kretanja vozila, sistem služi ili da zaustavi automobil pre nego što udari u vozilo ispred, ili u najgorem slučaju da smanji brzinu pre sudara kako bi se ublažile posledice udesa po putnike.

Neki sistemi funkcionišu samo pri malim brzinama, do 30-ak km/h, i oni su predviđeni da spreče sudare u gradskoj vožnji, kada se zbog gužvi automobili često kreću u kolonama u režimu stani-kreni

Drugi sistemi u stanju su da preduprede, ili ublaže, sudar pri brzinama i do 80 km/h, a postoje i oni, doduše u nešto manjem broju, koji funkcionišu i pri većim brzinama koje se postižu na autoputu.

Ove tehnologije i dalje su uglavnom doplatna opcija, mada ih neki proizvođači, kao što je Volvo, ili Volkswagen u novom Golfu, ugrađuju kao standardne elemente opreme.

Britanski WhatCar? snimio je video u kome je ukratko objašnjeno kako funkconišu sistemi za automatsko kočenje u slučaju opasnosti od sudara:

Kako organizacije koje se bave ispitivanjem i ocenjivanjem bezbednosti automobila, kao što je EuroNCAP, sve više insistiraju na sistemima aktivne bezbednosti, pitanje je vremena kada će ove tehnologije postati standardni deo opreme novih automobila, kao što su to danas vazdušni jastuci, ABS ili ESP sistemi.