Vozio ga i ambasador SAD: 10 stvari koje (možda) niste znali o Jugu

Jugo je automobil koji je obeležio poslednje dve decenije 20. i prvu dekadu 21. veka na ovim prostorima.

Zagrebački Večernji list želeo je da upotpuni priču o ovom legendarnom modelu interesantnim detaljima za koje se smatra da nisu toliko poznati širokoj javnosti.

Neki od njih preuzeti su iz knjige Džejsona Vujića "Yugo - uspon i pad najgoreg automobila u istoriji" (The Yugo – The Rise and Fall of the Worst Car in History), koja je i kod nas objavljena pre nekoliko godina. 1. Ime (1. deo)

Iako je svima poznat kao Jugo, automobil je na samom početku imao oznaku Zastava 102, a taj naziv je korišćen i u rani tekstovima o ovom vozilu u domaćoj štampi. 2. Ime (2. deo)

Možda deluje logično da je Jugo ima dobio po Jugoslaviji, ali Vujić u svojoj knjizi piše da je automobil nazvan tako po istoimenom vetru.

Praksu da svoje modele naziva po poznatim svetskim vetrovima u to vreme uveliko je primenjivao Volkswagen na vozilima kao što su Passat, Scirocco, Jetta...

Inače, automobil iz Kragujevca neko vreme imao je oznaku Jugo, a kasnije je slovo J zamenjeno slovom Y, kako bi ovaj model bio prijemčiviji kupcima u inostranstvu. 3. Dizajniran u Italiji

Jugo su dizajnirali FIAT-ovi i Zastavini inženjeri 1978. godine u FIAT-ovom dizajnerskom centru u Torinu.

Baziran je na hvaljenom FIAT-u 127, koji je bio proglašen za Auto godine u Evropi 1972. Ipak, Jugo je imao nešto kraće međuosovinsko rastojanje ali i potpuno nov dizajn spoljašnjosti.

FIAT 127

4. Početak serijske proizvodnje

Serijska proizvodnja Juga pokrenuta je 28. novembra 1980. godine.

Ovaj datum odabran je kako bi prvi primerak bio gotov idućeg dana, 29. novembra, na tadašnji veliki državni praznik - Dan republike. 5. Yugo America

Jedan od glavnih "krivaca" za opreraciju dovođenja Juga na američko tržište bio je preduzetnik Malkolm Briklin koji je, između ostalog, u SAD doveo i japanski Subaru (1968.), a ostaće upamćen i po neuspelom sportskom modelu Bricklin SV-1 iz sredine 70-tih. 6. Robovi ili Sloveni

Neki američki političari protivili su se uvozu automobila iz komunističke Jugoslavije tvrdeći da se, zbog izuzetno niske cene, radi o dampingu.

Mogla se čak čuti i optužba da Zastava koristi "robovsku radnu snagu", što je predsednik kompanije Yugo America, Bil Prajor, odbacio duhovitom igrom reči: "Ne koriste robovsku (slave labor), već slovensku radnu snagu (Slav labor)". 7. Ambasador u Jugu, umesto službenoj u limuzini

Jugo je u Sjedinjenim Državama ubrzo postao omraženi automobil, ali čini se da ga je barem jedan Amerikanac voleo.

Bio je to ambasador SAD u tadašnjoj Jugoslaviji, Džon Daglas Skenlan, kojeg je vozač krajem 80-tih vozio po Beogradu u žutom Jugu sa američkim zastavicama na blatobranima. 8. Bolji od Saaba

Na "kreš testovima" u SAD Jugo baš i nje briljirao.

Ipak, zanimljivo je da je u testu sudara pri brzini od 35 milja na sat (oko 56 km/h) nadmašio automobile kao što su Subaru GL (u kategoriji bezbednosti vozača) i Saab 900 (u kategoriji bezbednosti putnika). 9. Poklon za Tita

Jedan od nekadašnjih Zastavinih direktora, Toma Savić, kazao je da su dva prototipa Juga poklonjena Josipu Brozu Titu, ali nije poznato šta je on uradio sa njima.

Inače, Tito je ranije jednu Zastavu 101 poklonio Leonidu Brežnjevu. 10. Innocenti Koral

Jugo je tokom svog životnog veka, uz razna imena u inostranstvu, bio brendiran i kao "Innocenti Koral".

Innocenti je italijanska kompanija koja je posle Drugog svetskog rata izrađivala skutere, a na tamošnjem tržištu bila je poznata i po proizvodnji domaćih verzija nekih britanskih modela, poput popularnog Minija.