Veliki brat kao suvozač

Crna kutija za automobile "Event Data Recorder" (EDR), poput one za avione, beležiće čitav niz parametara, od brzine i ubrzanja (što znači i kočenja), pa do temperature motora. Ali ne samo to, obavezni ugrađeni GPS lokator značiće ne samo da će se ustanoviti gde ste bili kad se nešto dogodilo, već i - gde ste sve uopšte bili, a takođe i pratiće se svaki automobil u realnom vremenu.

Sve zavisi od američkog Kongresa i od toga kako će Amerikanci proceniti koliko se ovim ugrožavaju građanske slobode, ali u poslednje vreme inicijative su dolazile upravo sa Capitol Hilla - u jeku afere s Toyotinim neispravnim pedalama za ubrzanje, a u Intelu su takve zahteve očigledno shvatili gotovo kao narudžbenicu.

U Intelu, naravno, neće reći da osmišljavaju uređaj za nadzor, već za povećanje sigurnosti na putevima, a jedna od mogućnosti EDR-a je i obrada podataka s kamera u automobilima koje automatski prepoznaju uslove vožnje na putu, otkrivaju prepreke (poput drugih automobila i pešaka) i tome vožnju automatski prilagođavaju.

Međutim, u Intelu ne staju na tome, pa predlažu da kamere snimaju poslednjih 30 sekundi događaja unutar automobila, kako bi moglo da se ustanovi šta se dešavalo neposredno pre nesreće.

Sve to očigledno može biti od velike koristi za sigurnost naših života u saobraćaju, za istrage policajaca i agenata osiguravajućih društava, ali na koncu uvek ostaje ono osnovno pitanje - ko poseduje te podatke, ko njima raspolaže i ko uopšte može i teoretski garantovati da nikakvih zloupotreba neće biti?

U bliskoj budućnosti tako će, na primer, vozači morati i dodatno da razmisle da li je zadnje sedište njihovog automobila baš pravo mesto za pravljenje potomaka.

Naime, očigledno da nije u pitanju samo tih 30 sekundi pre nesreće, jer u Intelu između ostalog navode da bi vlasnik mogao preko svog mobilnog da dobije sliku lopova za upravljačem njegovog automobila, pa tako verovatno i da kontroliše (sa ili bez njihovog znanja), šta za upravljačem radi njegov supružnik/ca.

Mogućnosti za zloupotrebu koje iz toga naviru gotovo su neograničene. A sad je verovatno pravo vreme kad bi nešto takvo moglo da prođe.

Do pre 11. septembra, svi bi na to odmahnuli rukom kao na orvelovsku besmislicu, ali danas je građanska tolerancija sve prisutnije državne kontrole tako visoka da gotovo svakoga možete uveriti da su takva ograničenja potrebna, upravo zbog njihove sopstvene sigurnosti.

A tako je ne samo u SAD-u, već sve više i širom Evrope.

Globalni teroristi i vlade država tako su dva suprotna pola istog problema, koji pri tom žive u simbiozi i jedan drugog intravenozno hrane.

Iako danas prosečnom građaninu više nije teško da izabre koje je između dva zla manje crno, jasno je da od neprijateljske i prijateljske vatre mogu jednako teško nastradati samo oni koji se nalaze u sredini i u čije se ime svi zaklinju - građani i njihova prava.

Izvor / Autor - SeeBiz / Ivan Hrstić