Leto je pred vratima, da li je vaš automobil spreman?

Za mnoge vozače letnji period donosi olakšanje jer su uslovi za vožnju (vidljivost, stanje kolovoza...) povoljniji o onih koji vladaju tokom zime i ranog proleća. Za neke druge, kojima smetaju vrućina i gužve na putevima za vreme godišnjih domora, leto je noćna mora.

Ipak, i jedni i drugi trebalo bi da pre polaska na put provere u kakvom stanju je njihov automobil. To što je na primer nedavno prošao tehnički pregled i registraciju nije dovoljna garancija da je spreman za duže putovanje.

Pre pakovanja svih stvari u prtljažnik, savetujemo da izvršite barem osnovnu kontrolu ključnih sistema na vašem vozilu: gume i pritisak u njima (ne zaboravite da proverite i rezervnu gumu), nivo rashladne tečnosti i tečnosti u posudi za pranje stakala, kao i nivo ulja u motoru.

Gume

Od pritiska u gumama zavisi potrošnja goriva, performanse automobila prilikom naglih manevara izbegavanja drugih učesnika u saobraćaju, pešaka, biciklista. Od pritiska u gumama zavisi i dužina zaustavnog puta pri naglom kočenju.

Podatak o tome koliki je preporučeni pritisak u pneumaticima možete pronaći u originalnoj knjižici proizvođača koju ste dobili uz vaš automobil ili na internetu. Takođe, većina automobila ima negde na sebi nalepnicu sa tabelom u koju su unete odgovarajuće vrednosti pritiska u gumama. Ova nalepnica se najčešće nalazi sa unutrašnje strane vozačevih vrata ili poklopca za gorivo, unutar pretinca ispred suvozača ili ispod haube.

S obzirom da u toku leta postoje znatne razlike u dnevnim i noćnim temperaturama, pritisak u gumama i eventualno dopumpavanje trebalo bi vršiti ujutru kada su niže temperature.

Ukoliko vam je sve ovo previše komplikovano, uvek možete da svratite do obližnjeg vulkanizera koji će umesto vas proveriti pritisak u gumama i po potrebi ih dopumpati. Prednost odlaska kod vulkanizera je u tome što on ujedno može da proveri opšte stanje pneumatika na vašem vozilu u uoči neki eventualni nedostatak koji bi mogao da vas skupo košta na dužem putovanju.

Hladnjak i rashladna tečnost

Temperature na kojima vozimo nemilosrdne su pa nije lako ni nama ni mašinama. Nije prijatno kada nešto krene naopako sa vašim automobilom, pa po nesnosnoj vrućini ostanete bespomoćni pored puta.

Kvar koji se leti češće događa nego u drugim godišnjim dobima jeste “prokuvavanje” motora. Svi smo bar jednom pored puta primetili automoblie sa podignutim poklopcem motora pored kojih stoje vidno nezadovoljni vozači. Posledice pregrevanja motora uvek su ozbiljne i sigurno će skratiti vek motoru vašeg automobila.

Postoji nekoliko stvari koje vozač može da preduzme kako mu auto ne bi prokuvao tokom vožnje, a osnovno je da povremeno proverite nivo rashladne tečnosti u prelivnom sudu, koji je uvek na uočljivom mestu ispod haube.

Prvo ćemo se fokusirati na hladnjak automobila. Ako primetite na instrument tabli da je radna temperatura motora povišena, zamolite pouzdanog perača automobila da vam prilikom sledećeg pranja “ispuškira” hladnjak kroz njegovu masku. Veoma je važno da pritom podesi snagu kompresora na minimalne vrednosti kako mlaz ne bi oštetio osetljivo saće hladnjaka ili pokvasio delove u motornom prostoru kojima voda ne prija.

Bićete zapanjeni količinom prljavštine, trulog lišća i mrtvih buba koje će biti izbačene iz hladnjaka. Sav ovaj materijal smanjuje mogućnost hladnjaka da obavlja svoju funkciju. Promena rada motora mora biti vidljiva odmah.

Ako međutim primetite da se skala merača temperature tokom vožnje opasno približava kritičnoj (crvenoj) zoni, prva stvar koju možete da uradite je da (koliko god to ludo zvučalo) uključite grejanje kabine. Obavezno spustite sve prozore i pokušajte da izdržite dok se temperatura motora ne spusti u okvire normale.

Zaustavljanje pored puta i gašenje motora takođe nisu rešenje kada motor počne da se pregreva. Ugašen motor ostaje bez hlađenja pa može da prokuva čak i kada je ugašen.

U vašem servisu ili u AMSS-u možete proveriti i stanje rashladne tečnosti u hladnjaku. Ukoliko je dugo niste menjali, sada je dobar trenutak.

Pored toga, savetujemo vas da povremeno otvorite haubu i pogledajte u kakvom su stanju creva koja ulaze i izlaze iz hladnjaka i iz pumpe za rashladnu tečnost. Proverite i spojeve creva sa ovim elementima. Na njima se mogu pojaviti pukotine kroz koje će rashladna tečnost napuštati sistem, što će vremenom dovesti do pregrevanja.

Kidanje kaiša koji pokreće pumpu rashladne tečnost, koja dalje pomaže njeno cirkulisanje oko motora, takođe dovodi do pregrevanja u roku od nekoliko minuta. Ako prilikom “vizuelnog pregleda” ne primetite da je kaiš istrošen, njegovo pištanje tokom rada motora biće vam jasan znak da posetite servis.

Klima uređaj i temperatura u putničkoj kabini

Foto: B92 (ilustracija)

Ako je vaš automobil pre vožnje stajao duže vreme na letnjem suncu, kabina će biti prevruća da biste započeli bezbednu i udobnu vožnju. Prvo što biste u takvoj situacije trebalo da uradite jeste da otvorite sva vrata i da sačekate u hladovini, van automobila, bar onoliko koliko imate strpljenja, da se kabina provetri.

Nakon, toga, ako imate klima-uređaj, možete da ga aktivirate i započnete vožnju. Vožnja sa uključenim klima-uređajem uveliko olakšava boravak u automobilu tokom vrućina. Na vama je da odaberete način rada i temperaturu koja vam odgovara.

I mada neki savetuju da je optimalno podestiti klimu ne temperaturu koja je za 5 stepeni niža od spoljašnje, to baš i nije uvek prijatno. Kada je napolju recimo preko 35 stepeni Celzijusa, to bi značilo da se vozite na neugodinih 30 stepeni u kabini. Naravno, ne treba ići ni u drugu krajnost, pa podešavati klima-uređaj na najmanju moguću temperaturu.

Najbolje je usmeriti vazdih prema bočnim staklima i prema “nebu” kabine tako da cirkuliše i da stvara prijatnu atmosferu - zdrav razum vam nalaže da ne usmeravate ledeni vazduh direktno prema putnicima dok je ventilator postavljen na najjači stepen duvanja.

Klima-uređaj takođe treba povremeno i održavati. Ako primetite da se iz ventilacionih otvora šire neprijatni mirisi, vreme je za tretman čišćenja. U kanalima za ventilaciju znaju da se usele gljivice, mikrobi i bakterije. Takođe, nikotin je veliki neprijatelj ventilacionom sistemu, kao i čitavom enterijeru svakog automobila.

Kontrolu klime bi trebalo raditi jednom godišnje, najbolje pred leto. Efikasan način da izbegnete prevremeno servisiranje klime je da se setite da je isključite nekoliko minuta pre kraja vožnje. Na taj način smanjujete količinu vlage koja će se zadržati u ventilacionim vodovima dok je automobil parkiran - mikroorganizmi vole topla, vlažna i mračna mesta.

Ako tokom upotrebe klime primetite da se u kabini sakuplja voda, razlog tome je najverovatnije začepljena cev za odvod kondenzacije. To se u servisu rutinski rešava, ali važno je da ne odlažete odlazak tamo.

Period od ulaska u automobil, do trenutka kada se u njemu stabilizuje prijatna temperatura za vožnju može se skratiti ako vozilo pre toga nije bilo izloženo direktnom suncu. Ako nemate garažu, ili ne uspete da se ubacite u podzemno parkiralište nekog od tržnih centara, najpoželjnije mesto na kojem tokom vrelih letnjih dana možete parkirati vaš automobil jeste debela hladovina nekog drveta.

Sa druge strane drveće će neminovno zaprljatu vaše vozilo. Što se materije koje sa drveta dospeju na spoljašnje površine automobil duže ostave na nemilost suncu, teže će ih kasnije biti skinuti, a može doći i do oštećenja laka. Ako sa sa tako zaprljanim i ulepljenim vozilom zateknete usred iznenadnog popodnevnog letnjeg pljuska, brisačima će biti jako teško da obrišu vetrobran zbog lepljivog sloja koji se nalazi između njih i stakla.

Zato je najbolje tokom leta s vremena na vreme oprati spoljašnjost automobila, pre nego što se sokovi i smola sa drveta potpuno stvrdnu na njegovoj površini.

U autu tokom letnjih meseci uvek treba imati štitnik koji sprečava pregrevanje dela enterijera, pre svega instrument table i upravljača. Pokrivanje ovih delova unutrašnjosti svakako povoljno utiče na njihovu dugotrajnost, a i neće vam se desiti da zbog pregrejanog volana niste u stanju da ga uhvatite rukama i da normalno upravljate automobilom kad krenete u vožnju.

Pranje automobila i dubinsko pranje

Pre polaska na bilo koji duži put, uputno je oprati automobil, kako spolja, tako i unutra.

Pranje spoljašnjosti omogućava vam da bolju vidljivost tokom vožnje jer se sunčevi zraci neće prelamati kroz sitne čestice prljavštine na vetrobranskom i drugim staklima, a svakako ćete se osećati ugodnije tokom dugih sati provedenih na putu ako vam je kabina automobila čista i mirisna.

Leto je idealno godišnje doba i za dubinsko unutrašnje pranje, jer se zbog visokih temperatura sedišta i unutrašnje oplate brže suši, pa će vaš automobil brzo biti spreman za vožnju i nećete doći u situaciju da se usled predugog zadržavanja vlage u sedištima ona tokom sušenja ubuđaju.

Stoga, ako je prošlo dosta vremena otkako je vaše vozilo bilo na dubinskom pranju ili ako ste nedavno kupili polovan automobil, ovo je pravi trenutak da ga dubinski operete.

Poslednje pripreme pred polazak na put i saveti za vožnju

Predlažemo da punjenje rezervoara obavite pre polaska, najbolje dan ranije, jer ćete tako skratiti ukupno vreme putovanja.

Kad krenete automobilom u inostranstvo neophodno je i da znate šta je od opreme potrebno imati u vozilu. U većini okolnih zemalja obavezna su uključena svetla i tokom dana, fluorescentni prsluk, a poželjno je imati i protivpožarni aparat.

Navike koje ste možda stekli tokom vožnje po našim putevima, kao što je nevezivanje sigurnosnog pojasa ili razgovor mobilnim telefonom bez hands-free dodatka, najbolje je da zaboravite pre polaska na put u inostranstvo. Osim što je ovakvo ponašanje u vožnji nebezbedno, primena zakona o saobraćaju u drugim zemljama često je mnogo rigoroznija, a kazne znatno više i strože.

Pratite saobraćajnu signalizaciju i poštujte saobraćajne propise, a naročito povedite računa o ograničenju brzine. Ono varira od zemlje do zemlje, ali ako niste sigurni koliko je ograničenje brzine na autoputu u određenoj državi, najjednostavnije je da ne prelazite 120 km/h. Da biste izbegli nepotrebno kažnjavanje, koristite tempomat ako postoji u vašem automobilu.

Osim što ćete na dugačkim deonicama na autoputu smanjiti nivo zamora, tempomat će umesto vas kontrolisati kojom se brzinom krećete, pa nećete doći u situaciju da je nehotice prekoračite.

U većini evropskih zemalja kamere za merenje brzine vozila su regularna pojava. Njihovo prisustvo obično je najavljeno saobraćajnim znakom, a i mnoge navigacije imaju umemorisane njihove lokacije, pa će vas upozoriti zvučnim signalom da nailazite na kameru za prekoračenje brzine.

Leto je period godine kada je na putevima znatno više biciklista i motociklista, pa o njima treba povesti posebnu pažnju. Oni su takođe ravnopravni učesnici u saobraćaju, pa im treba ustupiti prvenstvo tamo gde je to propisano. Posebno treba povesti računa prilikom nailaska na naseljena mesta, gde se uz put često kreću i pešaci.

Njih je naročito teško uočiti ako vozite po mraku, ali i tokom letnjih dana kada vam može zasmetati jaka sunčeva svetlost. Zbog toga u naseljenim mestima obavezno usporite, prilagodite brzinu i striktno poštujte ograničenje brzine. Tako ćete moći da na vreme reagujete i zaustavite vozilo ako za to bude potrebe.

Foto: B92 (ilustracija)

Pre polaska na put savetujemo vam da isplanirate rutu kojom ćete se voziti pomoću nekog od online planera putovanja koji su dostupni na internetu, kao što su Via Michelin ili Google Maps. U slučaju da vaš automobil nije opremljen fabričkim ili nekim drugim navigacionim uređajem, nabavite štampano izdanje sveže ažurirane mape putne mreže zemlje u koju putujete. Ona vam može biti od koristi i ako imate navigaciju u vozilu.

I najiskusnijim i najbolje pripremljenim vozačima desiće se da ponekad promaše skretanje. U takvim situacijama treba biti smiren i ostati hladne glave, jer nerviranje samo odmaže. Posle nekoliko kilometara uvek će se naće rešenje za povratak na pravi put, čak i ako se vozite autoputem.

Za koje god more da se odlučite ovog leta, put vas neminovno vodi preko granice. Pre polaska, informišite se kod AMSS-a kakvo je stanje i koliko se čeka na graničnim prelazima i da li na vašem putu postoji neki alternativni granični prelaz koji je manje opterećen.

Iako je nekada, kada je na putevima bilo malo automobila sa kilma-uređajima, važila praksa da se putuje noću da bi se izbegle vrućine, stvari su se u međuvremenu promenile. Umesto uveče ili tokom noći, na put je najbolje krenuti odmoran, u ranim jutarnjim satima. Onima koji imaju klimu u svojim vozilima vrućina neće previše smetati, a ostalima će značiti da jedan deo puta pređu tokom perioda dana koji je najsvežiji.

U slučaju da nemate klima-uređaj, tokom najtoplijeg dela dana najbolje je napraviti pauzu i nastaviti put kasnije popodne. Osnovno pravilo, kao i kod svake druge dugačke vožnje jeste - ne žuriti. Žrtvujte nekoliko sati godišnjeg odmora kako biste bezbedno i bez dodatnog stresa stigli na odredište gde ćete provesti svoj odmor.

S obzirom da se automobilom do najbližeg mora ne može stići za manje od 5-6 sati (u zavisnosti od toga iz kog dela Srbije krećete), a put u proseku može da traje i više od desetak sati, važno je s vremena na vreme praviti pauze i kraće odmore.

Koliko često ćete se zaustavljati individualna je stvar i zavisi od mnogih faktora. Na umor tokom vožnje utiču uslovi i promet na putu, vremenske prilike, težina deonice kojom se krećete, kakav i koliko star auto vozite, ali i godine starosti i iskustvo vozača. Na saobraćajnicama kao što je put ka crnogorskom primorju, zbog zahtevne deonice i opterećenosti puta preporučuje se odmor na svakih 100 do 150 kilometara, dok na autoputu to može da bude i 200 km.

Ako ste iz bilo kog razloga prinuđeni da zaustavite automobil tik uz kolovoz, budite oprezni kada izlazite iz vozila i obavezno navucite fluorescentni prsluk (koji zbog toga i treba da držite u mabini, a ne u prtljažniku), kako bi vas drugi vozači lakše uočili. U takvim situacijama posebno pazite na decu koja obično teško podnose duža putovanja i jedva čekaju da izjure iz automobila.

Pre polaska na put pripremite odgovarajuću količinu vode za piće za sve putnike u automobilu. Zaštita od sunčevog zračenja tokom vožnje kod automobila novijih generacija prilično je dobra zahvaljujući toniranim ili delimično zatamnjenim staklima. Za one koji imaju starija vozila bez ovakve zaštite, najbolje je da za bočna stakla nabave neku vrstu poluprozirnih rupičastih zavesica i zaklona koji se mogu naći na tržištu a fiksiraju se na staklo pomoću gumenih vakuum držača.

Letnji godišnji odmor je za mnoge jedina šansa da negde otputuju sa porodicom u toku godine i opuste se. Njemu se raduju svi članovi porodice, a naročito najmlađi koji obožavaju more. Setite se samo sa kakvim ste oduševljenjem kao deca dočekivali prvi pogled na more posle dugog putovanja.

Zato, pre polaska na put, zaboravite na sve tenzije i trzavice koje imate u svakodnevnom životu i sa sobom ponesite samo dobro raspoloženje i pozitivno razmišljanje. Srećan put!

Vaša iskustva i savete za letnju pripremu automobila i vožnju tokom vrelih dana možete izneti u komentarima.