Subotica - Ekonomija - B92 Lokal

Stočar iz Subotice: "Pozajmio sam novac i hranu za ovce"

Pitanje zaostalih subvencija postavljeno je i u republičkoj skupštini.

Izvor: Politika Subotica
Podeli
Foto: Depositphoto/luissantos84
Foto: Depositphoto/luissantos84

„U dugovima sam, pozajmio sam novac i hranu za ovce od poznanika, a ovamo meni država duguje preko 10 hiljada evra na ime subvencija”, kaže nam Marko Anišić. Razgovaramo u kasnim večernjim satima, kada je upravo doterao ovce sa pašnjaka. U oboru ima 300 ovaca, njegov proizvod su, kako kaže, jagnjad koje predaje klaničnoj industriji. Tovom ovaca i Marko i njegov otac bave se već godinama, iskusni su stočari i, kaže, ovo nije posao kojeg se preko noći može odreći.

„Država nam duguje samo za prošlu godinu na ime subvencija za umatičene ovce 1,4 miliona dinara, a subvencije nije nam isplatila za dve i po godine unazad. Nismo dobili ni rešenje za te subvencije, nisu nas odbili, jednostavno kada zovemo Upravu za agrarna plaćanja, odgovaraju: obrada je u toku. Zvao sam ja i ministra, ali ne vredi. Mi imamo troškove oko slanja tih zahteva za subvenciju, plaćamo službe, a to su iznosi od po nekoliko stotina hiljada dinara. Mi smo mali proizvođači i nama ove subvencije mnogo znače”, objašnjava Marko Anišić.

Slično je iskustvo i Ivana Vidakovića, nekadašnjeg predsednika Udruženja seljaka iz Starog Žednika, ali pošto je imao oranice, on je odustao od ratarstva. Njive je dao u zakup nećacima, kojima sada država duguje oko dva miliona dinara na ime subvencija iz 2019. godine. „Duguje im po osnovu subvencija za priplodne krmače, za tovne svinje, kao i za poljoprivrednu mehanizaciju iako su njihovi zahtevi odobreni i dobili su rešenja. U redu bi bilo da je država rekla – ove godine nema subvencija, nego ovako da se ljudi nadaju”, priča Vidaković.

Stavovi prema tome da li kasne subvencije države ne podudaraju se između predstavnika zvaničnih poljoprivrednih službi i samih stočara i ratara. U nezvaničnom razgovoru predstavnici poljoprivrednih službi kažu da nije tačno da postoje kašnjenja, da je država ponudila široku paletu subvencija, da je prošle godine zbog epidemijske situacije odobrila slanje zahteva i bez nekih inače neophodnih uslova, te da postoji jedna doza inercije kod vlasnika gazdinstava i nespremnost da se uloži trud u savladavanje procesa podnošenja zahteva i ispunjavanja obaveza, prenosi Politika.

S druge strane, jedan od čelnika u udruženjima poljoprivrednika, koji nije želeo da govori pod imenom i prezimenom, kaže da su poljoprivrednici u stvari ućutkani ovim neplaćanjem subvencija, da ne postoji ni vremenska niti bilo koja doslednost u isplati ili neisplati subvencija, već da se sve odvija selektivno. „Pri tome, mi nemamo mehanizme uticaja na donosioce odluka”, kaže ovaj sagovornik.

Savez agrarnih udruženja Vojvodine, sa sedištem u Senti, okuplja oko osam hiljada gazda severne pokrajine. Mikloš Nađ, predsednik saveza, kaže da imaju slučajeva da poljoprivrednicima nisu isplaćene ni subvencije za 2019. godinu iako su njihovi zahtevi obrađeni i odobreni. Kaže da nije reč o velikom broju, ali da ih ima, a da je pozivanje na koronu uobičajeno opravdanje za ova kašnjenja. „Objašnjeno je da je smanjena subvencija po hektaru obradive površine sa 5.200 na 4.000 dinara i da će tako dobijena svota od 2,6 milijardi biti iskorišćena za plaćanje zaostalih dugovanja stočarima, ali mi i dalje imamo slučajeve da im nisu isplaćene ni subvencije iz 2019. godine”, kaže Nađ.

Pitanje zaostalih subvencija postavljeno je i u republičkoj skupštini. Poslanik Arpad Fremond (SVM) za „Politiku” kaže da Odbor za poljoprivredu dobija izveštaje ministarstva, te da je vidljivo da do sada Uprava za agrarna plaćanja nije imala kapacitete da obradi zahteve. „Očekuje se da će nakon rebalansa kojim je odobrena 5,1 milijarda dinara, od čega 4,9 milijardi za direktna plaćanja, doći na red i isplata odobrenih subvencija tokom maja. Međutim, postoji još jedan broj zahteva koji nije obrađen, a za to vreme cene inputa u poljoprivredi nisu mirovale”, kaže Fremond. On dodaje da oko 30 odsto svih subvencija koje daje Ministarstvo poljoprivrede, a isplaćuje Ministarstvo finansija, odlazi u Vojvodinu. „S druge strane, Vojvodina obezbeđuje preko 50 odsto poljoprivrednog prinosa Srbije”, kaže Fremond.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 50 idi na stranu