Projekat "Beograd 2030": 2 linije metroa, Linijski park, 5 fabrika za preradu otpadnih voda, još 7 mostova...

Naime, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, zajedno sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, predstavio je danas u Narodnom muzeju projekat „Beograd 2030” i tom prilikom dodeljene su nagrade članovima tima koji su učestvovali u kreiranju ovog projekta.

Vesić je naglasio da je na ovom projektu rađeno skoro četrnaest meseci, te da on predstavlja krunu rada beogradske administracije, uz konsultacije stručnjaka iz raznih oblasti, nevladinih organizacija, uglednih pojedinaca, fakulteta i „svih onih koji mogu da daju doprinos razvoju grada”. Cilj je bio da Beograd ima program svog razvoja, koji neće zavisiti od toga ko personalno predstavlja administraciju u Beogradu ili koja stranka je na vlasti, prenosi Beoinfo.

"Ovo je program za sve Beograđanke i Beograđane, program opštih vrednosti i desetogodišnje vizije razvoja Beograda. Podeljen je u devet poglavlja koja obuhvataju najvažnije društvene, tehnološke, ekonomske i ekološke projekte. Prvo poglavlje je "Konkurentna urbana ekonomija” i njime se pokazuje da osnovni potencijali rasta beogradske ekonomije nisu više jeftini resursi i niske zarade već dobra infrastruktura, saobraćajna pristupačnost, univerzitetski centri i društvena odgovornost. Beogradska privreda mora da izvozi više, da uvozi manje i da nastavi da koristi više znanja, a manje energije, da manje troši resurse, a više domaću pamet. Osnovne oblasti u okviru njega su trgovina, turizam, prerađivačka industrija i poljoprivreda. Drugo poglavlje je „Društvena odgovornost i jednakost” što znači da je Beograd grad tolerancije i jednakih šansi. Želimo da gradimo društvo u kojem neće biti razlika, bilo kakvog oblika diskriminacije i da Beograd bude grad za sve. To su socijalna sigurnost, socijalni razvoj, otvorenost i participacija i mladi u Beogradu, za koje pripremamo čitav niz konkretnih projekata. Stara Šećerana biće pretvorena u prostor za mlade umetnike, kao i Stara Ložionica, ali i čitav niz prostora koji će biti pretvoreni u habove za mlade rok bendove, inovativnu i kreativnu industriju, slikare, vajare. Treće poglavlje je „Urbana infrastruktura” i obuhvata najveća ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, te urbanizam i gradnju i javna preduzeća", precizirao je Vesić.

Nastavlja se poglavljem „Demografski rast i razvoj Beograda”, sledi „Investicioni ambijent i efikasnost ulaganja”, šesto poglavlje je „Socijalna infrastruktura u osnovi prosperiteta Beograda”, sedmo „Kreativna prestonica Balkana”, osmo „Urbani komfor i mobilnost” i deveto poglavlje „Održivo okruženje”.

"Naš grad će 2030. godine biti potpuno drugačiji. Imaćemo izgrađene prve dve linije beogradskog metroa, odnosno 41,2 kilometra sa 44 metro stanice. Izgradićemo Linijski park, dužine skoro pet kilometara od Beton hale do Pančevačkog mosta, koji će biti simbol toga koliko se Beograd menja. Zatim, pet fabrika za preradu otpadnih voda kako više ne bismo zagađivali naše reke, od kojih tri već radimo, takođe i sedam novih mostova i to dva nova mosta na Dunavu, kod Ade Huje i kod Vične, dva pešačko-biciklistička Ada Ciganlija–Novi Beograd i Zemun–Lido, kao i dva mosta u okviru projekta proširenja BG voza i Novi savski most. Beograd će dobiti i dva nova tunela, prvi koji povezuje Karađorđevu i Pančevački most i koji će smanjiti saobraćaj u centru grada za skoro 11 odsto i zagađenje za nešto manje od deset odsto, kao i Topčiderski tunel. Nijedno vozilo u sistemu javnog prevoza više neće koristiti fosilna vozila, imaćemo metro, sutra raspisujemo tender za kupovinu osamdeset trolejbusa, kupujemo novih pedeset tramvaja, imaćemo prigradsku železnicu i petsto autobusa na gas. Beograd će dobiti i novu železničku stanicu i biće uređena stanica „Novi Beograd”, na šta se čeka duže od pola veka, kao i sto novih manjih uređenih zelenih površina, 150 kilometara uređenih biciklističkih staza, te četrdeset novih vrtića", rekao je Vesić.

Prosečna plata 200.000

Prosečna plata u Beogradu biće dvesta hiljada dinara, ako se nastavi ovakvim tempom. Vesić je istakao još nekoliko značajnih projekata, među kojima su sređivanje Terazijske terase, zatim Centar kreativne industrije, industrijski park u Borči, te Muzej Nikole Tesle gde će na jednom mestu biti Teslina zaostavština i po čemu će se Beograd razlikovati od svih drugih gradova u svetu.

Zamenik gradonačelnika je na kraju zahvalio svima koji su učestvovali u izradi ovog programa, a bilo ih je više od 150.

"Ovo je naša zajednička vizija i ne zavisi od političkih stranaka niti od personalnih rešenja. Dobar, uređen, moderan evropski grad interes je svih nas", poručio je na kraju Vesić. Ana Brnabić je rekla da je vizija daljeg razvoja glavnog grada izuzetno važna za dalji rast i razvoj čitave Srbije. Ona je podsetila da je 2014. i 2015. godine Srbiji trebalo zamajac za brži privredni rast i razvoj, te da je upravo projekat Beograd na vodi dao taj zamajac.

"Projekat Beograd na vodi pomogao nam je da dovedemo investitore, pokrenemo privredi rast, pokrenemo privredu i krenemo u ambiciozne planove izgradnje infrastrukture. Srbija se od tada do danas mnogo promenila. Ekonomija danas dinamično raste, nezaposlenost pada, plate i penzije se kontinuirano uvećavaju i sve više smo prepoznati kao zemlja znanja, talenata, kreativnosti, inovativnosti, ideja, a ne kao zemlja jeftine radne snage", naglasila je premijerka.

Ona je navela da je važan pokazatelj menjanja Srbije to što je Beograd do pre samo deset godina praktično bio jedini grad u Srbiji „sa bledom ali kakvom takvom vizijom prosperiteta i bio je centar prema kome su svi drugi u Srbiji gravitirali”.

"Mi smo to uspeli da promenimo. Beograd jeste glavni grad, ali nije jedini centar u čitavoj zemlji. Ipak, za sve nas je neizmerno važno da Beograd nastavi da se menja i da vuče napred. Zato je i važna vizija Beograda do 2030. godine, kojoj dajem podršku – istakla je Brnabić.

Ona je podsetila da je nezaposlenost u Beogradu sada znatno manja, prosečna plata veća, povećan je broj radnih mesta, povećan je broj izdatih građevinskih dozvola, a povećan je i trgovinski prostor, kao i broj turista.

"Rast Beograda ključan je za dalji rast Srbije, kao i za brzinu tog rasta. Zbog toga nam je i važna vizija Beograda 2030. U 2020. godini čak 42,1 odsto ukupnog BDP-a Srbije stvoreno je u Beogradu. Ako Beograd stane, Srbija je stala. Vizija Beograda za dalji rast i napredak je od neizmerne važnosti za razvoj Srbije. Veoma su važni zelena agenda i unapređivanje kvaliteta života Beograđana i svih građana Srbije, nastavak digitalizacije i modernizacije usluge građanima zdravstvenog i obrazovnog sistema, kao i digitalizacija u oblasti zelene agende, odnosno uvođenje koncepta pravog pametnog grada i treće politika održivog razvoja", naglasila je premijerka.

Prema njenim rečima, Linijski park, mostovi, uređenje Terazijskog platoa, novi autobusi, javni bicikli, brodski prevoz, nova zgrada Fakulteta muzičke umetnosti, koncertna dvorana samo su neki od projekata koji će u budućnosti biti simboli novog Beograda ili novi simboli Beograda.

"Krilatica koja se odvajkada ponavljala u našoj zemlji bila je Srbija radi, Beograd se gradi. Mi smo to uspeli da promenimo jer se danas cela Srbija gradi", zaključila je premijerka Brnabić.

Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije Milan Antonijević rekao je da treba obratiti pažnju na ljudsku dimenziju i socijalnu sigurnost kao imperativ odgovorne uprave.

"Ovaj prikaz razvoja grada je potpuno vanstranački i iza njega može da stane svako ko se zalaže za poštovanje ljudskih prava. Beograd je svoju pažnju okrenuo i ka brizi o starima, tu je i oblast Beograda bez barijera, moguće je izaći u susret svakome ko je osoba sa invaliditetom i svakome ko ima potrebu da učestvuje u aktivnostima grada. Tu su i briga o porodici, deci bez roditeljskog staranja, unapređenje položaja Roma i mnoge druge oblasti", istakao je Antonijević.

Događaju su prisustvovali predstavnici Grada Beograda i brojnih institucija, a na početku prezentacije pesmu napravljenu povodom ovog projekta "Dobro jutro, Beograde” izveo je Beogradski gudački orkestar.