Metroom kroz Beograd za šest godina: Šta će sve povezati i koji su planovi za stanice? FOTO

Zna se i da će Sporazum o izgradnji beogradskog metroa između Vlade Srbije, Grada Beograda, kineske kompanije "Pauer Čajna" i francuske kompanije "Alstom" biti potpisan u petak, 22. januara, a vredan je 581 milion evra. Od toga, 127 miliona namenjeno je unapređenju efikasnosti elektrodistributivne mreže, dok će 454 biti uloženo u izgradnju prve linije metroa.

U poslednjim danima 2020. usvojen je i Plan detaljne regulacije za Makiško polje, gde će biti izgrađen budući depo metroa i gde bi radovi trebalo da počnu već krajem ove godine. Usaglašeno je i da će Francuzi raditi isporuku vozova i elektromašinskih podsistema, odnosno opremu metroa, a "Pauer Čajna" građevinske radove, odnosno infrastrukturne objekte.

Kako, za "Novosti", kaže Stanko Kantar, direktor JKP "Beogradski metro i voz", važno je da Beograđani shvate da se prolazi ispod srca grada, da je priprema dve trećine posla i da je strpljenje važan element u ovakvo velikim projektima. Svaka greška, tvrdi, ovde se broji u desetinama ili stotinama miliona evra.

"Završena je prethodna studija izvodljivosti sa generalnim projektom za dve linije beogradskog metroa, a 31. jula 2020. potpisan je ugovor između francuskog 'Ežisa' i JKP 'Beogradski metro i voz' i Sekretarijata za javni prevoz o izradi Studije izvodljivosti sa idejnim projektom i studijom zaštite životne sredine. Za to će nam biti potrebno 17 do 19 meseci. Posebno u okviru toga će se raditi idejni projekat Depoa, koji treba da bude završen za sedam (pet) meseci. Zato će se sa njegovom gradnjom početi ranije", priča Kantar.

Najveći zadatak za zaposlene u JKP "Beogradski metro i voz" i one koji učestvuju u izradama studija biće da kroz ceo proces dođu do optimalnih konstrukcionih i tehnoloških rešenja koje će dovesti do niže cene izgradnje. Ujedno, kako Kantar kaže, treba da vode računa o budućim troškovima eksploatacije i održavanja, jer će oni opterećivati budžet narednih 30-50 godina.

"U okviru izrade idejnog projekta do sada smo imali više od 30 'vork-šopova' sa 'Ežisom', po svim elementima izgradnje i eksploatacije metroa, kroz koje definišemo parametre sistema i standarde koji će se primenjivati, bliže određujemo trasu linije, lokacije stanica... To je vrlo važna faza od koje zavisi izrada idejnog projekta. Cilj je da dođemo do optimalnih rešenja", kaže direktor ovog javnog preduzeća.

Beogradski metro biće najsavremeniji, potpuno automatizovan, bez mašinovođe. Pri gradnji, koristiće se najsavremenije tunelske mašine - "krtice". Novina je da je stanica "Francuska" pomerena, pa će sada biti ispod Bajlonijeve pijace. Sama lokacija je atraktivnija, i skraćuje trasu metroa za 300 metara. Time će se izbeći novoizgrađeni objekti koji su fundirani na šipovima i udaljiće se trasa od Dunava, a ulazi se u povoljnije geološke slojeve tla za izgradnju.

Prva linija metroa povezaće Železnik i Mirijevo, biće duga 21,3 kilometra i imaće 23 stanice. Druga će povezati železničku stanicu Zemun i Mirijevo, biće duga 19,2 kilometra i imaće 20 stanica. Njih dve će se ukrštati na Savskom trgu. Kroz samu Studiju izvodljivosti radi se konceptualno rešenje treće linije da bi se opslužili delovi grada koji nisu pokriveni sa prve dve trase metroa i BG vozom. To su Banjica, Voždovac, deo Novog Beograda ka Surčinu, na kojoj bi trebalo da se nađu i Železnička stanica Centar (Prokop) i autobuska stanica u Bloku 42, koja se upravo gradi. Na osnovu generalnog projekta procenjuje se da će prva faza prve linije koštati 1,83 milijardi evra, ali će se to tačno znati po završetku idejnog projekta.

Procene su da će izgradnja metroa u Beogradu koštati oko 4,4 milijarde evra, kao i da će taj važan infrastrukturni projekat pogurati rast BDP. Navedeni projekti su od kapitalnog značaja za Republiku Srbiju, pa je jedan od najvećih izazova za zaposlene u "Beogradskom metrou" savlađivanje novih tehnologija u projektovanju ovako velikih sistema i upravljanju njima, jer oni do sada nisu rađeni u javnom sektoru.

"Sem tehničkih izazova, zadatak je i pravna regulativa kada je u pitanju metro, jer ona ne postoji. Zbog toga, paralelno sa izradom projekta radimo i na izradi pravne regulative. Na primer, Pravilnik o protivpožarnoj zaštiti za javne objekte ne obuhvata one u kojima borave ljudi koji su na većoj dubini od 16 metara. Nama je većina stanica na većoj dubini od pomenute. Da bi se usvojio idejni projekat, moramo da imamo pravni osnov", navodi sagovornik "Novosti".

Na proleće bi trebalo i da usledi raspisivanje javnog konkursa za arhitektonsko rešenje enterijera i eksterijera metro stanica na prvoj liniji.

Najdublja stanica na 38 metara

Prema Planu generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu, na površini će biti stanice Železnik, Ranžirna i Makiš. Plitke podzemne nalaziće se na dubini od 10 do 16 metara. Najdublja stanica, na 38 metara ispod zemlje, trebalo bi da bude ispod Cvetkove pijace (linija 2), dok će na liniji 1 to biti ona kod Mosta na Adi, 30 metara ispod površine. Metro bi tako trebalo da ide na dubini od samo desetak metara ispod "Arene" i Sava centra, a 27 metara ispod Trga Republike. Izgled stanice zavisiće od dubine.

BG voz do aerodroma

Foto: JKP "Beogradski metro i voz"

Sa razvojem metroa, radi se i na širenju linija BG voza koji trenutno saobraća na linijama Batajnica - Beograd centar - Ovča, Resnik - Ovča i prigradske za Mladenovac i Lazarevac.

Sledeća faza jeste da se sagradi deo linije do aerodroma "Nikola Tesla" i dalje do budućeg nacionalnog stadiona u Surčinu. Onda će se raditi linija od Makiša do Ade Huje, a potom sledi produžavanje linije koja ide do Surčina ka Obrenovcu. Cilj je da do 2027. Beograd ima i četiri linije gradske železnice i tri linije prigradske železnice sa ukupno 220 kilometara.

Nečujno i udobno uživanje na šinama: "Alstom" vagoni

Paralelni pneumatici od kaučuka i vazdušni jastuci omogućuju nečujnu i udobnu vožnju na šinama bez truckanja, dvostruka okna od naročitog stakla smanjuju decibele i uticaj spoljnih klimatskih uslova, a anatomski oblikovana sedišta čine da korišćenje gradskog saobraćaja bude trenutak za predah i uživanje. Tako izgleda putovanje kompozicijama francuskog industrijskog giganta "Alstom" čiji će vagoni u skorijoj budućnosti konačno tutnjati trasom metroa koji žitelji srpske prestonice strpljivo čekaju već decenijama.

- Odabirom "Alstoma", Beograd i Srbija su se odlučili za francusku ekselentnost i iskustvo - poručio je nedavno, posle potpisivanja sporazuma o namerama novembra prošle godine, delegirani ministar za spoljnu trgovinu ove zemlje Frank Rister. Dodao je i da je "izgradnja metroa u Beogradu strateški projekat za naše prijatelje Srbe" i da je veoma srećan što će Francuska, preko "Alstoma", biti blisko uključena u ovaj poduhvat.

Izgradnja metroa je značajan događaj za Beograd, ali i za "Alstom". Francuski mediji su istakli važnost toga što će baš njihova firma biti deo ovog projekta, za nju vrednog, kako su naglasili, 534 miliona evra. Prošle godine ova firma je, navodi se, sklopila dva važna dogovora, jedan o izgradnji treće linije u Tuluzu za 713 miliona, a drugi - beogradski. "Alstom" je jedna od najjačih svetskih kompanija u ovom domenu, multinacionalnog karaktera, sa sedištem u Francuskoj, koja se od 2018. preorijentisala isključivo na sektor transporta, i to posebno železničkog, u proizvodnji vozova, tramvaja i metroa. Protekle godine imao je obrt od 8,2 milijarde evra.

Prethodne generacije ovih kompozicija metroa su već prisutne u 25 velikih svetskih gradova. Kompozicije su modularne, mogu da budu sastavljene od dva do 10 vagona, sa mašinovođom ili bez njega, sa napajanjem preko pantografa ili kroz treću šinu na zemlji. Svi modeli su povezani elektronskim sistemom kontrole, imaju prostor za bicikle i invalidska i dečja kolica, ekrane za reklame ili najavu filmova. Jednim od takvih u skorijoj budućnosti voziće se i Beograđani.