Beograd odao počast herojima Velikog rata: Položeni venci na dva memorijalna mesta

Vence su položili i ministarka za rad , zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu Milica Đurđević Stamenkovski, predstavnici Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, predstavnici diplomatskog kora, kao i udruženja građana koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova.

Vesna Vidović je istakla da je Spomen-kosturnica branilaca Beograda jedno od najsvetijih mesta našeg pamćenja.

"Ovde se poklanjamo junacima koji su, u času najvećeg iskušenja, stali u odbranu svog grada i otadžbine. Njihova hrabrost nije bila samo u snazi da izdrže borbu, već i u nepokolebljivoj veri da Srbija mora ostati slobodna. Srpski narod je u Velikom ratu podneo žrtvu čije razmere obavezuju na trajno poštovanje. Branioci Beograda ostali su upamćeni kao svedočanstvo odanosti zemlji, dostojanstva i ljubavi prema slobodi. Njihov podvig pripada istoriji Srbije, ali i njenom živom zavetu, da se mir i državna sloboda čuvaju, a da se žrtva ne zaboravi",  rekla je zamenica gradonačelnika.

Prema njenim rečima, narod koji poznaje svoju istoriju i sa poštovanjem čuva sećanje na svoje pretke, u budućnost korača sigurnije, oslonjen na njihovu žrtvu, hrabrost, vrednosti i zavetnu slobodu.

Grad Beograd

"U ime Grada Beograda odajemo poštu svima koji su živote ugradili u slobodu naše zemlje. Sa ponosom čuvamo nasleđe i prenosimo ga budućim naraštajima. Neka je večna slava i hvala našim braniocima", poručila je  Vidović.

Verski obred SPC i pomen stradalim srpskim vojnicima u Prvom svetskom ratu održao je Njegovo Preosveštenstvo vikarni Episkop lipljanski Dositej.

Položeni venci na Groblju palih boraca Komonvelta u Beogradu

U Beogradu je danas i na Groblju palih boraca Komonvelta obeležen Dan primirja, a vence su položili ambasadorka Kanade u Srbiji Mišel Kameron, ambasador Velike Britanije u Srbije Edvard Ferguson, ambasadorka Francuske u Srbiji Florans Ferari i predstavnici drugih ambasada.

Položeni su venci sa zastavama Srbije, Nemačke, Ukrajine, Italije, Grčke, Kipra, Norveške i drugih zemalja.

Obeležavanje je održano u organizaciji Ambasade Kanade u Srbiji.

Dan primirja obeležava se danas kao vid sećanja na okončanje Prvog svetskog rata, najrazornijeg koji je svet do tada video, sa oko 17. miliona mrtvih, pri čemu je posebno teško stradala Srbija.

Tog dana, 11. novembra 1918. godine, u ranim jutarnjim satima, u železničkom vagonu u Frankportu, kod Kompijenja, u Francuskoj, predstavnici Nemačke potpisali su primirje koje je na snagu stupilo u 11.00 sati po srednjoevropskom vremenu.

Bio je to završni čin Prvog svetskog rata, započetog četiri godine ranije, jula 1914. napadom Austrougarske na Srbiju.

Primirje potpisano 11. novembra 1918. podrazumevalo je obustavu neprijateljstava, povlačenje nemačkih formacija na istočnu obalu Rajne, savezničku okupaciju Rajnske oblasti, predaju nemačke ratne tehnike, kao i oslobađanje zatočenih ili interniranih.