Žalićemo za njima: Ovim ugroženim vrstama preti istrebljenje

Do tih ugroženih vrsta bilo je nemoguće dopreti, a sada će ih naučnici svrstati u kategoriju "pred istrebljenjem" ako se uskoro ne preduzmu potrebne mere.

Naučnici su osmislili novu metodu evidencije ugroženih vrsta koja se temelji na sofisticiranim statističkim modelima čija je svrha da se proceni status vrsta za koje nema dovoljno podataka.

Među tajanstvenim vrstama za koje se smatralo da su izložene visokom riziku od izumiranja je i ptica "Levinija mirifika" (Lewinia mirifica) iz porodice barskih petlića, koja se retko pronalazi na Filipinima ili Vilijamsonov jelen koji potiče sa Tajlanda. Među njima su i stotine životinja koje su se ranije smatrale sigurnim, poput crvenogrudih papagaja ili etiopskog prugastog miša, a verovatno će takođe biti svrstane na popis ugroženih.

Foto:gettyimages

"Izneseni podaci upućuju na potrebu hitne nove procene trenutnog statusa životinjskih vrsta na Crvenom popisu", kaže doktor Luka Santini, ekolog sa holandskog Univerziteta “Radboud” koji je vodio istraživanje.

Među aktuelnim metodama, koje pri sastavljanju popisa koristi Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN), jeste uključenje specijalizovanih naučnika koji na dobrovoljnoj bazi procenjuju status divljih životinjskih vrsta. Nova strategija

Pri evidentiranju ugroženosti životinja koristi se pet kategorija koje se kreću od one "u najmanjoj opasnosti" do "kritično ugroženih". Često su podaci koje prikupe naučnici loši, jer su zastareli ili netačni, većinom zato što niko dosad nije precizno proučio određene životinjske vrste koje žive u veoma udaljenim i teško pristupačnim područjima. Zbog toga se neke vrste pogrešno klasifikuju ili se uopšte ne procenjuju, pa se o njihovom statusu vrlo malo ili gotovo ništa ne zna.

U saradnji sa vodećim svetskim naučnicima koji proučavaju ptice i sisare za IUCN, doktor Santini je osmislio novu strategiju koristeći dodatne podatke, kako bi postigao sveobuhvatnije rezultate. To uključuje informacije o prostorima na kojima životinje borave i njihovoj sposobnosti da se prilagode ugroženom staništu. Pritom je važno da se evidentiraju delovi životinjskog i biljnog sveta koji su još nepoznati.

Dr Santini se nada da će se nova strategija iskoristiti kao sistem ranog upozoravanja i ukazati na vrstu koja zahteva hitno reagovanje. Rezultati, koje će naučnici upotrebiti, da bi upotpunili tradicionalne metode IUCN-a, objavljeni su u časopisu "Konzervejšn bajolodži" (Conservation Biology).