Šta vaši ljubimci rade u zadnjim trenucima u životu?

Kada je mom psu doslo vreme da se uspava, ja sam hteo da budem sa njim i da ga drzim u mom narucju da bi se on osecao sigurnijim. Cela porodica je bila uz njega. Taj trenutak nikada necu zaboraviti u mom zivotu, plako sam kao malo dete. Nadam se da me danas gleda i cekame da ponovo budemo Zajedno.

bila sam u zadnjim trenucima mog malog Markica i placem kad god se setim toga.bukvalno vidite kako se gasi sjaj u ocima koje vas neprekidno traze.velika trauma.inace mali Marko je bio jedan prelepi macak.

ležala sam pored umirućeg velikog ljubimca, samo je udahnula, pogledala me i dugo izdisala. međutim, najgore je bilo videti njene oči nakon toga, drugačije, prazne, staklene...jedno od težih iskustava u životu, ali je bar ona bila mirna. nego, primetila sam da se taj ceo dan sklanjala, pokušavala da dodje do najudaljenijeg mesta u kući. trebalo je da uveče ode na još jednu infuziju, oko 22:00. negde oko 9 je izašla i legla pored mene. pola sata kasnije bilo je sve gotovo. budite uz njih, teško je, ali ste bar učinili sve što ste mogli

Joj:(((

Moj kuca je otisao od kuce, a par dana pre toga se tacno videlo da je kraj. Smrsao je drasticno, pogled mu je bio drugaciji.. Nismo ga hteli traziti jer je to bio njegov izbor. Proveli smo divnih 16 god. zajedno, odrasla sam sa njim. Tesi me to sto znam da je imao divan zivot pun paznje i ljubavi.

Nabavio sam ptičicu nekoliko meseci pre nego što mi je umro ćale,pre 10 god.Otac mi je bio galamđija i kada je umro ubijala me tišina koju je razbijala pesmom ta ptičica i pomogla mnogo celoj mojoj porodici zbog razbijanja te grobne tišine.Sada vidim je muči se,svaki put kad uzdahne mrdne,trudi se da bude pokretna al nemože.Čak se i mitarila koliko je zlatna,trudi se ali...Znam kako najbolje da se preboli ljubimac ako ugine a to je da se nabavi novi ali stegnuću srce i više neću čuvam ništa!

Budite uz njih kada je najteže. Niko ne želi da umire sam i ostavljen.

Moj pas je bio bolestan i vodila sam ga svaki dan na infuzije, veterinar je rekao ako preživi noć da će pregurati i bolest. Ujutro kad sam ustala bio je živ, uzela sam ga da ga vodim na još jednu infuziju i uginuo mi je u rukama. Jadničak, kao da je čekao da se probudim da može na miru da ode.

Kada je mom psu došao kraj (imao je 16g), veterinar je odbio da mu da inekciju pa smo morali to prirodno. Par dana je šetao po dvorištu,;nije jeo niti pio. Zadnju noć je skupio svu snagu i lajao tako žalosno..gledao me pravo u oči kao da nešto hoće da mi kaže, teško je disao i samo je najednom prestao. Koliko god je bilo to strašno, bila sam pored njega i mazila ga do samog kraja. I sada me boli duša i razmišljam da li uopšte da se upustam u još neku takvi avanturu, tj da li da udomim neku kucu i opet proći kroz sve ovo. Možda jednog dana, ali jos uvek ne.

Meni pune oči suza od same pomisli kako li ću preživeti taj dan... a vreme leti, pa će i taj dan doći. Nek je ona meni još dugo, dugo živa i zdrava, moja biglica.

Da vidi tada one koje voli cijeli zivot.Da se pozdravi sa njima.

Nadam se da kada dodje vreme da cu ove moje da zagrlim i i odem zajedno sa njima.
Dosta je bilo umiranja u mojoj smeni.

Ja iskreno ne znam kako cu to da prezivim

Moja macka je u poslednjem trenutku svog zivota pokusala da se izmakne sa puta nekom autu, ali nije bilo vremena. Mislim da se nije mucila.

umiru

umiru

Moja macka je u poslednjem trenutku svog zivota pokusala da se izmakne sa puta nekom autu, ali nije bilo vremena. Mislim da se nije mucila.

Joj:(((

Nabavio sam ptičicu nekoliko meseci pre nego što mi je umro ćale,pre 10 god.Otac mi je bio galamđija i kada je umro ubijala me tišina koju je razbijala pesmom ta ptičica i pomogla mnogo celoj mojoj porodici zbog razbijanja te grobne tišine.Sada vidim je muči se,svaki put kad uzdahne mrdne,trudi se da bude pokretna al nemože.Čak se i mitarila koliko je zlatna,trudi se ali...Znam kako najbolje da se preboli ljubimac ako ugine a to je da se nabavi novi ali stegnuću srce i više neću čuvam ništa!

Moj kuca je otisao od kuce, a par dana pre toga se tacno videlo da je kraj. Smrsao je drasticno, pogled mu je bio drugaciji.. Nismo ga hteli traziti jer je to bio njegov izbor. Proveli smo divnih 16 god. zajedno, odrasla sam sa njim. Tesi me to sto znam da je imao divan zivot pun paznje i ljubavi.

bila sam u zadnjim trenucima mog malog Markica i placem kad god se setim toga.bukvalno vidite kako se gasi sjaj u ocima koje vas neprekidno traze.velika trauma.inace mali Marko je bio jedan prelepi macak.

Kada je mom psu doslo vreme da se uspava, ja sam hteo da budem sa njim i da ga drzim u mom narucju da bi se on osecao sigurnijim. Cela porodica je bila uz njega. Taj trenutak nikada necu zaboraviti u mom zivotu, plako sam kao malo dete. Nadam se da me danas gleda i cekame da ponovo budemo Zajedno.

ležala sam pored umirućeg velikog ljubimca, samo je udahnula, pogledala me i dugo izdisala. međutim, najgore je bilo videti njene oči nakon toga, drugačije, prazne, staklene...jedno od težih iskustava u životu, ali je bar ona bila mirna. nego, primetila sam da se taj ceo dan sklanjala, pokušavala da dodje do najudaljenijeg mesta u kući. trebalo je da uveče ode na još jednu infuziju, oko 22:00. negde oko 9 je izašla i legla pored mene. pola sata kasnije bilo je sve gotovo. budite uz njih, teško je, ali ste bar učinili sve što ste mogli

Meni pune oči suza od same pomisli kako li ću preživeti taj dan... a vreme leti, pa će i taj dan doći. Nek je ona meni još dugo, dugo živa i zdrava, moja biglica.

Kada je mom psu došao kraj (imao je 16g), veterinar je odbio da mu da inekciju pa smo morali to prirodno. Par dana je šetao po dvorištu,;nije jeo niti pio. Zadnju noć je skupio svu snagu i lajao tako žalosno..gledao me pravo u oči kao da nešto hoće da mi kaže, teško je disao i samo je najednom prestao. Koliko god je bilo to strašno, bila sam pored njega i mazila ga do samog kraja. I sada me boli duša i razmišljam da li uopšte da se upustam u još neku takvi avanturu, tj da li da udomim neku kucu i opet proći kroz sve ovo. Možda jednog dana, ali jos uvek ne.

Da vidi tada one koje voli cijeli zivot.Da se pozdravi sa njima.

Nadam se da kada dodje vreme da cu ove moje da zagrlim i i odem zajedno sa njima.
Dosta je bilo umiranja u mojoj smeni.

Budite uz njih kada je najteže. Niko ne želi da umire sam i ostavljen.

Moj pas je bio bolestan i vodila sam ga svaki dan na infuzije, veterinar je rekao ako preživi noć da će pregurati i bolest. Ujutro kad sam ustala bio je živ, uzela sam ga da ga vodim na još jednu infuziju i uginuo mi je u rukama. Jadničak, kao da je čekao da se probudim da može na miru da ode.

Ja iskreno ne znam kako cu to da prezivim