"To i ja mogu da naslikam": Zašto "besmislene" slike u muzejima nisu vaše?

Slika "Most" Roberta Rajmana prodata je 2015. godine za 20.6 miliona dolara. Ipak, uprkos njenoj basnoslovnoj ceni, ono što mnogi vide jeste "parče belog platna na kojem se ne nalazi skoro ništa". Iz toga sledi sasvim logično pitanje: Zašto bi iko trošio toliki novac na nešto "tako nebitno"?

Izvor: Vox
Podeli
Foto: YouTube screenshot
Foto: YouTube screenshot

Rajman svakako nije prvi slikar koji je naslikao takozvanu "belu sliku". One pripadaju pokretu zvanom minimalizam, koji je nastao kasnih pedesetih godina prošlog veka.

"Bela boja nikada nije potpuno čista, na platnu je uvek pomešana sa nekim pigmentom. Bilo ko ko je ikada krečio kuću zna koliko nijansi prividno bele boje je moguće napraviti", objašnjava Elizabet Šerman, pomoćni kustos u muzeju američke istorije "Vitni" .

Kada biste se približili umetničkom delu, videli biste da se na njemu dešava mnogo toga. Linije, tekstura, šare, pa čak i druge boje. Iz tog razloga, ono je sve samo ne "obično belo platno".

Minimalisti teže uspostavljanju reda, jednostavnosti i harmonije na svojim delima. Minimalizam je nastao kao otpor apstraktnom ekspresionizmu, slikarskom pravcu iz četrdesetih i pedesetih godina čiji su pripadnici smatrali da bi umetnost trebalo da bude ekspresivna, emocionalna, da dopire do podsvesnih nivoa uma.

Minimalisti su želeli da se udalje od sve te "preterane osećajnosti" i individualnosti u umetničkom delu. Oni su smatrali da bi delo trebalo što više da bude udaljeno od svog tvorca i da ne bi trebalo da podražava pojavni svet, već da predstavlja samog sebe. U njemu ne postoje reference, nema ničega sa čime bismo mogli da se poistovetimo, tako da je potrebno mnogo više mentalnog napora za sticanje osećaja ispunjenosti i zadovoljstva.

"Ono što vidite je ono što vidite", rekao je jednom prilikom umetnik Frenk Stela.

Moglo bi se reći da bela platna predstavljaju nešto poput Roršahove mrlje - svaki posmatrač donosi svoj sud o delu prema sebi.

Ono što se svakako mora priznati modernoj umetnosti jeste da izaziva mnogo gneva.

"Na svim izložbama na kojima sam radila u svojoj karijeri, morala je da se pojavi bar jedna osoba koja bi rekla 'To bih i ja mogao da naslikam'. Nije veština jedina stvar koja je bitna u svetu moderne umetnosti, nego sama ideja. Da, jasno je da biste i vi to mogli da uradite... Ali niste. To možda zvuči bezobrazno ili prepotentno, ali realnost je ta da, jednom kada se ideja pojavi u vašoj glavi, potrebno je da je uspešno materijalizujete, odnosno sprovedete u delo. A to ne može svako", zaključuje Šerman.

Slikarstvo

Otvorena izložba "Petar Lubarda 1907-1974-2017"

Izložbu "Petar Lubarda 1907-1974-2017", deo zajedničkog projekta Kuće legata i Spomen-zbirke Pavla Beljanskog iz Novog Sada povodom obeležavanja 110 godina od rođenja umetnika, otvorila je gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić u Kući legata u Beogradu.

Slikarstvo četvrtak 9.11. 21:30 Komentara: 0
strana 1 od 13 idi na stranu