Veliki rat: Koliko udžbenika, toliko verzija

Da li bi i atentat na Hitlera bio samo teroristički čin koji treba osuditi?
Ne bih se složio da je istorija u udžbenicim posle pada komunizma lišena ideologije i objektivnija, samo više odgovara sadašnjem stanju stvari, ali nije tačnija ni pogrešnija od ondašnje.

Једну ствар не треба сметнути са ума, а то је да уопште питање карактеризације Принципа и његовог чина није кључно за истину о почетку Великог рата. Он је почео нападом Аустроугарске на Србију на данашњи дан, месец дана након атентата, иако се овај датум из неког разлога минимизује о односу на 28. јун. Разлика је огромна кад ти обичном грађанину света Први светски рат представиш и обележиш причом о Србину који је убио аустроугарског престолонаследника и кад кажеш "данас је нападом Аустроугарске на Србију почео Велики рат". Србија је након атентата врло помирљиво прихватила 9 од 10 тачака ултиматума, међу којима је она да се из војске одстране сви официри које Аустроугарска одреди, чисто као пример, а предложено је да се о десетој одлучи арбитражом суда у Хагу, или комисије великих сила. Да не говорим да је Србија спречила сукобе доста раније, када је прихватила анексију Босне коју је осудила цела Европа и која се такође може узети онда као акт започињања рата.

U udzbenicima istorije treba da stoje samo cinjenice a nikako licni stavovi o njima. Jedino bi to bilo objektivnom

Kao što nije svaka žrtva nevina tako ni svaki atentat nije teroristički čin. Atentat na Ferdinanda je bio atentat na okupatora koji je silom i bespravno anketirao Bosnu. Nije Princip iišao u Beč da ga likvidira, nego je ovaj došao, u svojstvu okupatora u Sarajevo. Atentat na njega je bio opravdan, kao što je bio opravdan atentat na Hitlera ili bilo kog drugog okupatora.

obični gradjani su započeli rat, a potom su se aristokratije, kapitalisti i vojska samo prilagodili situaciji !?

Teško je dati o tome neki realan sud a ne unositi osećanja, emocije, interese... Ali se slažem da to nije bip razlog za rat već samo povod jer je situacija u svetu bila na ivici pucanja. Ne samo odnosi između nas i Austrijanaca , već i kroz borbu Nemačke za ponovnu raspodelu moći u svetu jer su bili jako nezadovoljni sa kolonijama koje su imali poput Kameruna i Namibije što stvarno mora da se prizna je bilo suviše malo u odnosu na ono što su imali Britanci, francuzi i Rusi. U takvom svetu izgledalo je kao da zapališ šibicu u sobi punoj baruta. Što je Princip i uradio ubivši Franca ferdinanda i kad je Austrija napala nas to je prosto aktiviralo sve formalne i neformalna savezništva koja su u to trenutku postojala. A što se tiče samog prikazivanja Principa kao istoriske ličnosti primetno je kod nas da se glorifikuje dok se u okruženju on samo naziva atentatorom, što je donekle stav koji izražava pogled na stvaranje Jugoslavije. Jer sam princip je bio Jugoslovenski nacionalista a Jugoslaviju potpuno na drugačiji način doživljavaju na primer Hrvati koji smatraju da je ona bila u srpskom interesu. A što se tiče samog njegovog čina on se može nazvati terorističkim s obzirom da je to mi akt napada na nosioce vlasti sa političkim namerama što je još i Lenjin znao da kritikuje kod svog brata koji je bio osuđen zbog organizovanja atentata na tadašnjeg cara, smatrajući n da su njegovi ciljevi bili pravedni ali metodi ne.

A onda se pojavi neko i sa sigurnoscu tvrdi sta se dogodilo pre 2, 3 ili 5 hiljada godina.

Volim ovakve tekstove, ali nekoliko sam vec procitao pa mi je mucno da dovrsim i ovaj. Doduse skoro sve u vezi ovoga mi je poznato. Kao prvo krivac ne bi trebalo da se trazi vise, bilo je samo pitanje vremena kada ce do tog rata doci. Ako se vec trazi konkretan krivac kako to moze biti Srbija zar nije Austrougarska ta koja je objavila rat, a Srbija ta koja je pokusala da ga izbegne. Kakve veze ima to sto je Princip bio Srbin, da li ce celu naciju okriviti zato sto je Bin Laden bi terorista(sramota ali ne znam koje je nacionalnosti) nece. To znaci da je rat AU odgovarao i zato ga izmedju ostalog i objavila. Sa druge strane atentatot je igrom slucaja bio Princip to je mogao biti bilo ko drugi jer su istog dana vise puta i pokusavali. Bilo pa proslo ,slava svim junacima koji su poginuli za nasu zemlju, i ne ponovilo se vise nikad

Mislim da je za ovaj slucaj dobro uzeti analogiju sa Karlom von Stauffenbergom, njemackim grofom, atentatorom na Hitlera (operacija Valkira Walküre 1944).
On je pokusao da ubije Adolfa i zbog toga su mu kasnije otvorili spomenik-memorijal-muzej u Berlinu, gdje su naravno i istaknuti zvanicnici (drzavni sekretar itd) bili na otvaranju i odrzali dirljive nadahnute govore itd.
U Njemackoj u desetine gradova imate ulicu sa njegovim imenom.

Zbog toga meni nije jasno zbog cega bi npr pokusaj ubistva od strane Stauffenberga bio herojsko djelo, a pokusaj tj izvresno djelo ubistva od strane Gavrila teroristicki cin?
Ocigledno je da ovdje istoriju ponovo uredjuju pobjednici koji su uspjeli da uspostave svoju hegemoniju nad Evropom ponovo i da pod svoje okrilje mreze kontrole i terora ukljuce i Srbiju.

"Da li bi i atentat na Hitlera bio samo teroristički čin koji treba osuditi?"

Pa nije Franc Ferdinand ubio moline ljudi I osakatio pola sveta pa bio ubijen.

Ovo meni sve zvuci strasno naduvano, preterano... Prvi svetski rat nije saobracajna nesreca pa da sad neko odlucuje ko je kriv... tako dugotrajan, slozen dogadjaj, sa ogromnim posledicama po citav svet imao je svoju dugacku - relativno dugacku- predistoriju, koja moze da se odmota nekoliko decenija unazad, a i senka koja je pala na sve ucesnike po zavrsetku, bila je isto tako dugacka i poprilicno zatamnila buduce dogadjaje... razumevanje takvog dogadjaja daleko nadmasuje prostu istragu " ko je kriv", jednostavna, kratka, jednoslozna objasnjenja su ustvari nemoguca, i samo unose zbrku...

A onda se pojavi neko i sa sigurnoscu tvrdi sta se dogodilo pre 2, 3 ili 5 hiljada godina.
(bloc, 28. jul 2014 10:14)
Pojavi? A znanje stekao iz filma boj na Kosovu?

Ova bitka izgubljena je 1945 kada smo se odrekli razvoja i istorijskih saveznika civilizovanog sveta i postali vazali Komunističke partije Sovjetskog Saveza a ne Rusije i Rusa. Od tada počinje falsifikovanje i prekrajanje istorije čije smo žrtve i danas. Danas dozvoljavamo onima koji su po dolasku na vlast pobili sve neistomišljenika, zbrisali istorijske činjenice, gurnuli u zaborav sve što su naši preci mukom gradili, da nam sole pamet o promenama naziva ulica.

@Bojan, 28. jul 2014 12:16
Ili, na primer, slučaj Žikice jovanovića Španca i na stotine drugih komunističkih zločinaca koji dan-danas imaju po Srbiji, po njihovim imenima, nazive ulica, trgova, škola, sokaka....

Svako posjeduje mozak i sve sto je u vezi sa njim da u procesu zrelosti pravilno rasudi neki
dogadjaj.Pa ipak priblizavamo se vremenu kada ce istina o I SR biti priblizna.Naravno da jos
i danas postoje mnogobrojne verzije,ponekad vrlo pristrasne i smijesne,koje u najmanju ruku,
zbunjuju.Kada sam dosao u Ameriku,bio sam bez posla vise od pola godine.Razloge necu
nabrajati jer su previse ocigledni.Na kraju sam odlucio da to vrijeme iskoristim dodajuci
nesto korisno.Na Petoj Aveniji postoji biblioteka koja posjeduje bezbroj knjiga,napisa,studija
i svega drugog sto zarobljava mastu.Tako sam pronasao mnoge napise i knjige koje su se
odnosile na nasa podrucja.Inteesantno je da sam mnoge stvari predpostavljao ali me zacudila
iskrenost pojedinih napisa.U to vrijeme Amerika je drugacije gledala na nasa podrucja.Da sam
bio naivan vjerovao bih da je skoro milion Francuza i Njemaca izgubilo svoje zivote na Verdunu
radi "nepromisljene"greske Gavrila Prinsipa.Njega treba izdvajati iz svjetskih zbivanja i dati mu
mjesto u lokalnim teznjama za slobodu.Slaviti Principa nije nikakva sramota.Naprotiv on je
postao simbol koji je neophodno zadrzati.Teznja za slobodom ima bezbrojne oblike.Istoriska
istina je neunistiva i svi oni koji su sluzili tudjina na kraju ce shvatiti licno otsustvo ponosa.
vasilije knezevic 28 jula 2014

Nista novog. Takvih situacija sa knjigama koje opisuju jedan te isti historijski dogadjaj, a pisali ih autori sa razjedinjenih strana, ima masu. Najsvjeziji primjer su izdanja o nedavnom ratu na ovim prostorima. Ako neki Japanac npr. bi zelio doznati sto se to desavalo u Srpskoj Krajini, Oluji, Srebrenici, koju knjigu bi taj Japanac treba procitati? Oni koju je napisao Bobetko, onu od Kadijevica, neku od Dobrice Cosica, ili mozda onu od Sarinica? Kada bi ih sve procitao, tek tada mu ne bi bilo nista jasno: tko koga, zasto, cemu, kome? Pa to nije jasno niti mnogima koji su danas jos uvijek zivi, a bili su direktni sudionici tih dogadjanja! I danas svaka strana tupi svoje. a da ne pricamo o dogadjajima o kojima zivucih svjedoka vise nema, kao sto je ovaj atentat u Sarajevu. Kazu, pa ostali su pisani zapisi. Evo vam tih pisanih zapisa: dijametralno suprotni. Jednima atentator heroj, drugima terorista. Japanac neka baci novcic, pa nek odluci. Kad se samo sjetim kako su se devedesete Seselj i Vuk Draskovic natezali sa Gotovcem i Budisom sto se to dogadjalo u 8, 9, 12, 15, 17 stoljecu. Jedan pametniji od drugoga, samo sipaju informacije ko iz rukava, tacno znaju tko je kad prdnuo prije trista i vise godina. U najmanju ruku kao da su sve to i prozivjeli. Jer, knjige tako pisu. Da, ali ona knjiga koju spominje Gotovac, nije ona koju citira Draskovic. Da postoji samo jedna knjiga, samo jedna historija, sve bi bilo jasno u sekundi.

Mislim da je Princip bio zrtva i uopste mi nije jasno kako dosta ljudi smatra Apisa kao herojem. Ko ne zna da podsjetim- Princip je bio mlada, usijana glava od 19 ljeta a Apis je bio sef tajne sluzbe. Tacnije receno, Apis je bio drzava u drzavi i organizovao je atentat na prethodnog srpskog kralja i njegovu zenu. Apis je pruzio logistiku i Princip je izvrsio atentat. Ubjedjen sam da bi do rata svakako doslo ali da Srbija i Srbi ne bi toliko stradali. Ali da se ne udaljavam sa teme. Naime, Apis NIJE bio prva licnost u Srbiji. Atentat je organizovao samoinicijativno. Sto se samog Principa tice, to je bilo derle sa kim je, po nekom mom sudu, trebalo popricati, smiriti ga i objasniti mu neke stvari. Da me neko ne shvati pogresno, dosta mojih predaka je ostavilo kosti na solunskom frontu. Jednostavno sam protiv da se krupne stvari "rjesavaju" atentatima koje organizuje sef tajne policije na svoju ruku i jos se za izvrsenje atentata posalju klinci koji nisu imali realnu sansu da se izvuku. Na kraju sumnjam da je raspolozenje u narodu bas bilo za atentat. Kao sto je "lako tudjim ... gloginje mlatiti", tako je i nama lako danas sanjariti i zamisljati kako su tada ljudi bili u fazonu "ma samo da se malo potucemo sa Svabama".

Svi lazovi, ne znas ko je veci..

Tad smo bar imali neke saveznike, neku viziju, sad imamo samo inat.

Poucno: procitati knjizicu SRBI U MEMOARIMA HERMANA NOJBAHERA, moze se lako naci.

Posto to posle 100 godina, neznamo. Moracemo da prakticno kroz muku prozivljavamo neznanje, dok nas ne istrebi, ili nauci... Konkretno sustinski.

Lagalo se na tone da bi Jugoslavija opstala. Ne razumem sto postoje ljudi i dan danas, posle svega sti se desilo, da na lažima i dalje grade državu/identitet.

Preporučujem knjigu, Vladimr Dedijer, Sarajevo 1914. poslednji i jedini pu objavljenu 1966.Posle toga kao da nije bilo više proučavanja arhiva ali je bilo subjektivnih,ideoloških,tumačenja.

Postoje rodoljubi a postoje i ljigavci.
Tako postoje i pravi udžbenici a postoje i oni drugi .
I to se vrlo dobro zna , za navek !

Mom sinu u udzbeniku iz povijesti (Italija) pisalo da je zadnji rat na podrucju bivse YU trajao od 1989 do 1991. Malo mi je falilo da se posvadjam sa profesoricom.

"Da li bi i atentat na Hitlera bio samo teroristički čin koji treba osuditi?"

Pa nije Franc Ferdinand ubio moline ljudi I osakatio pola sveta pa bio ubijen.

Kao što nije svaka žrtva nevina tako ni svaki atentat nije teroristički čin. Atentat na Ferdinanda je bio atentat na okupatora koji je silom i bespravno anketirao Bosnu. Nije Princip iišao u Beč da ga likvidira, nego je ovaj došao, u svojstvu okupatora u Sarajevo. Atentat na njega je bio opravdan, kao što je bio opravdan atentat na Hitlera ili bilo kog drugog okupatora.

Da li bi i atentat na Hitlera bio samo teroristički čin koji treba osuditi?
Ne bih se složio da je istorija u udžbenicim posle pada komunizma lišena ideologije i objektivnija, samo više odgovara sadašnjem stanju stvari, ali nije tačnija ni pogrešnija od ondašnje.

Mislim da je za ovaj slucaj dobro uzeti analogiju sa Karlom von Stauffenbergom, njemackim grofom, atentatorom na Hitlera (operacija Valkira Walküre 1944).
On je pokusao da ubije Adolfa i zbog toga su mu kasnije otvorili spomenik-memorijal-muzej u Berlinu, gdje su naravno i istaknuti zvanicnici (drzavni sekretar itd) bili na otvaranju i odrzali dirljive nadahnute govore itd.
U Njemackoj u desetine gradova imate ulicu sa njegovim imenom.

Zbog toga meni nije jasno zbog cega bi npr pokusaj ubistva od strane Stauffenberga bio herojsko djelo, a pokusaj tj izvresno djelo ubistva od strane Gavrila teroristicki cin?
Ocigledno je da ovdje istoriju ponovo uredjuju pobjednici koji su uspjeli da uspostave svoju hegemoniju nad Evropom ponovo i da pod svoje okrilje mreze kontrole i terora ukljuce i Srbiju.

obični gradjani su započeli rat, a potom su se aristokratije, kapitalisti i vojska samo prilagodili situaciji !?

@Bojan, 28. jul 2014 12:16
Ili, na primer, slučaj Žikice jovanovića Španca i na stotine drugih komunističkih zločinaca koji dan-danas imaju po Srbiji, po njihovim imenima, nazive ulica, trgova, škola, sokaka....

Lagalo se na tone da bi Jugoslavija opstala. Ne razumem sto postoje ljudi i dan danas, posle svega sti se desilo, da na lažima i dalje grade državu/identitet.

Ova bitka izgubljena je 1945 kada smo se odrekli razvoja i istorijskih saveznika civilizovanog sveta i postali vazali Komunističke partije Sovjetskog Saveza a ne Rusije i Rusa. Od tada počinje falsifikovanje i prekrajanje istorije čije smo žrtve i danas. Danas dozvoljavamo onima koji su po dolasku na vlast pobili sve neistomišljenika, zbrisali istorijske činjenice, gurnuli u zaborav sve što su naši preci mukom gradili, da nam sole pamet o promenama naziva ulica.

A onda se pojavi neko i sa sigurnoscu tvrdi sta se dogodilo pre 2, 3 ili 5 hiljada godina.

A onda se pojavi neko i sa sigurnoscu tvrdi sta se dogodilo pre 2, 3 ili 5 hiljada godina.
(bloc, 28. jul 2014 10:14)
Pojavi? A znanje stekao iz filma boj na Kosovu?

Teško je dati o tome neki realan sud a ne unositi osećanja, emocije, interese... Ali se slažem da to nije bip razlog za rat već samo povod jer je situacija u svetu bila na ivici pucanja. Ne samo odnosi između nas i Austrijanaca , već i kroz borbu Nemačke za ponovnu raspodelu moći u svetu jer su bili jako nezadovoljni sa kolonijama koje su imali poput Kameruna i Namibije što stvarno mora da se prizna je bilo suviše malo u odnosu na ono što su imali Britanci, francuzi i Rusi. U takvom svetu izgledalo je kao da zapališ šibicu u sobi punoj baruta. Što je Princip i uradio ubivši Franca ferdinanda i kad je Austrija napala nas to je prosto aktiviralo sve formalne i neformalna savezništva koja su u to trenutku postojala. A što se tiče samog prikazivanja Principa kao istoriske ličnosti primetno je kod nas da se glorifikuje dok se u okruženju on samo naziva atentatorom, što je donekle stav koji izražava pogled na stvaranje Jugoslavije. Jer sam princip je bio Jugoslovenski nacionalista a Jugoslaviju potpuno na drugačiji način doživljavaju na primer Hrvati koji smatraju da je ona bila u srpskom interesu. A što se tiče samog njegovog čina on se može nazvati terorističkim s obzirom da je to mi akt napada na nosioce vlasti sa političkim namerama što je još i Lenjin znao da kritikuje kod svog brata koji je bio osuđen zbog organizovanja atentata na tadašnjeg cara, smatrajući n da su njegovi ciljevi bili pravedni ali metodi ne.

U udzbenicima istorije treba da stoje samo cinjenice a nikako licni stavovi o njima. Jedino bi to bilo objektivnom

Volim ovakve tekstove, ali nekoliko sam vec procitao pa mi je mucno da dovrsim i ovaj. Doduse skoro sve u vezi ovoga mi je poznato. Kao prvo krivac ne bi trebalo da se trazi vise, bilo je samo pitanje vremena kada ce do tog rata doci. Ako se vec trazi konkretan krivac kako to moze biti Srbija zar nije Austrougarska ta koja je objavila rat, a Srbija ta koja je pokusala da ga izbegne. Kakve veze ima to sto je Princip bio Srbin, da li ce celu naciju okriviti zato sto je Bin Laden bi terorista(sramota ali ne znam koje je nacionalnosti) nece. To znaci da je rat AU odgovarao i zato ga izmedju ostalog i objavila. Sa druge strane atentatot je igrom slucaja bio Princip to je mogao biti bilo ko drugi jer su istog dana vise puta i pokusavali. Bilo pa proslo ,slava svim junacima koji su poginuli za nasu zemlju, i ne ponovilo se vise nikad

Svako posjeduje mozak i sve sto je u vezi sa njim da u procesu zrelosti pravilno rasudi neki
dogadjaj.Pa ipak priblizavamo se vremenu kada ce istina o I SR biti priblizna.Naravno da jos
i danas postoje mnogobrojne verzije,ponekad vrlo pristrasne i smijesne,koje u najmanju ruku,
zbunjuju.Kada sam dosao u Ameriku,bio sam bez posla vise od pola godine.Razloge necu
nabrajati jer su previse ocigledni.Na kraju sam odlucio da to vrijeme iskoristim dodajuci
nesto korisno.Na Petoj Aveniji postoji biblioteka koja posjeduje bezbroj knjiga,napisa,studija
i svega drugog sto zarobljava mastu.Tako sam pronasao mnoge napise i knjige koje su se
odnosile na nasa podrucja.Inteesantno je da sam mnoge stvari predpostavljao ali me zacudila
iskrenost pojedinih napisa.U to vrijeme Amerika je drugacije gledala na nasa podrucja.Da sam
bio naivan vjerovao bih da je skoro milion Francuza i Njemaca izgubilo svoje zivote na Verdunu
radi "nepromisljene"greske Gavrila Prinsipa.Njega treba izdvajati iz svjetskih zbivanja i dati mu
mjesto u lokalnim teznjama za slobodu.Slaviti Principa nije nikakva sramota.Naprotiv on je
postao simbol koji je neophodno zadrzati.Teznja za slobodom ima bezbrojne oblike.Istoriska
istina je neunistiva i svi oni koji su sluzili tudjina na kraju ce shvatiti licno otsustvo ponosa.
vasilije knezevic 28 jula 2014

Mislim da je Princip bio zrtva i uopste mi nije jasno kako dosta ljudi smatra Apisa kao herojem. Ko ne zna da podsjetim- Princip je bio mlada, usijana glava od 19 ljeta a Apis je bio sef tajne sluzbe. Tacnije receno, Apis je bio drzava u drzavi i organizovao je atentat na prethodnog srpskog kralja i njegovu zenu. Apis je pruzio logistiku i Princip je izvrsio atentat. Ubjedjen sam da bi do rata svakako doslo ali da Srbija i Srbi ne bi toliko stradali. Ali da se ne udaljavam sa teme. Naime, Apis NIJE bio prva licnost u Srbiji. Atentat je organizovao samoinicijativno. Sto se samog Principa tice, to je bilo derle sa kim je, po nekom mom sudu, trebalo popricati, smiriti ga i objasniti mu neke stvari. Da me neko ne shvati pogresno, dosta mojih predaka je ostavilo kosti na solunskom frontu. Jednostavno sam protiv da se krupne stvari "rjesavaju" atentatima koje organizuje sef tajne policije na svoju ruku i jos se za izvrsenje atentata posalju klinci koji nisu imali realnu sansu da se izvuku. Na kraju sumnjam da je raspolozenje u narodu bas bilo za atentat. Kao sto je "lako tudjim ... gloginje mlatiti", tako je i nama lako danas sanjariti i zamisljati kako su tada ljudi bili u fazonu "ma samo da se malo potucemo sa Svabama".

Једну ствар не треба сметнути са ума, а то је да уопште питање карактеризације Принципа и његовог чина није кључно за истину о почетку Великог рата. Он је почео нападом Аустроугарске на Србију на данашњи дан, месец дана након атентата, иако се овај датум из неког разлога минимизује о односу на 28. јун. Разлика је огромна кад ти обичном грађанину света Први светски рат представиш и обележиш причом о Србину који је убио аустроугарског престолонаследника и кад кажеш "данас је нападом Аустроугарске на Србију почео Велики рат". Србија је након атентата врло помирљиво прихватила 9 од 10 тачака ултиматума, међу којима је она да се из војске одстране сви официри које Аустроугарска одреди, чисто као пример, а предложено је да се о десетој одлучи арбитражом суда у Хагу, или комисије великих сила. Да не говорим да је Србија спречила сукобе доста раније, када је прихватила анексију Босне коју је осудила цела Европа и која се такође може узети онда као акт започињања рата.

Posto to posle 100 godina, neznamo. Moracemo da prakticno kroz muku prozivljavamo neznanje, dok nas ne istrebi, ili nauci... Konkretno sustinski.

Svi lazovi, ne znas ko je veci..

Preporučujem knjigu, Vladimr Dedijer, Sarajevo 1914. poslednji i jedini pu objavljenu 1966.Posle toga kao da nije bilo više proučavanja arhiva ali je bilo subjektivnih,ideoloških,tumačenja.

Nista novog. Takvih situacija sa knjigama koje opisuju jedan te isti historijski dogadjaj, a pisali ih autori sa razjedinjenih strana, ima masu. Najsvjeziji primjer su izdanja o nedavnom ratu na ovim prostorima. Ako neki Japanac npr. bi zelio doznati sto se to desavalo u Srpskoj Krajini, Oluji, Srebrenici, koju knjigu bi taj Japanac treba procitati? Oni koju je napisao Bobetko, onu od Kadijevica, neku od Dobrice Cosica, ili mozda onu od Sarinica? Kada bi ih sve procitao, tek tada mu ne bi bilo nista jasno: tko koga, zasto, cemu, kome? Pa to nije jasno niti mnogima koji su danas jos uvijek zivi, a bili su direktni sudionici tih dogadjanja! I danas svaka strana tupi svoje. a da ne pricamo o dogadjajima o kojima zivucih svjedoka vise nema, kao sto je ovaj atentat u Sarajevu. Kazu, pa ostali su pisani zapisi. Evo vam tih pisanih zapisa: dijametralno suprotni. Jednima atentator heroj, drugima terorista. Japanac neka baci novcic, pa nek odluci. Kad se samo sjetim kako su se devedesete Seselj i Vuk Draskovic natezali sa Gotovcem i Budisom sto se to dogadjalo u 8, 9, 12, 15, 17 stoljecu. Jedan pametniji od drugoga, samo sipaju informacije ko iz rukava, tacno znaju tko je kad prdnuo prije trista i vise godina. U najmanju ruku kao da su sve to i prozivjeli. Jer, knjige tako pisu. Da, ali ona knjiga koju spominje Gotovac, nije ona koju citira Draskovic. Da postoji samo jedna knjiga, samo jedna historija, sve bi bilo jasno u sekundi.

Ovo meni sve zvuci strasno naduvano, preterano... Prvi svetski rat nije saobracajna nesreca pa da sad neko odlucuje ko je kriv... tako dugotrajan, slozen dogadjaj, sa ogromnim posledicama po citav svet imao je svoju dugacku - relativno dugacku- predistoriju, koja moze da se odmota nekoliko decenija unazad, a i senka koja je pala na sve ucesnike po zavrsetku, bila je isto tako dugacka i poprilicno zatamnila buduce dogadjaje... razumevanje takvog dogadjaja daleko nadmasuje prostu istragu " ko je kriv", jednostavna, kratka, jednoslozna objasnjenja su ustvari nemoguca, i samo unose zbrku...

Poucno: procitati knjizicu SRBI U MEMOARIMA HERMANA NOJBAHERA, moze se lako naci.

Tad smo bar imali neke saveznike, neku viziju, sad imamo samo inat.

Postoje rodoljubi a postoje i ljigavci.
Tako postoje i pravi udžbenici a postoje i oni drugi .
I to se vrlo dobro zna , za navek !

Mom sinu u udzbeniku iz povijesti (Italija) pisalo da je zadnji rat na podrucju bivse YU trajao od 1989 do 1991. Malo mi je falilo da se posvadjam sa profesoricom.