Film i tabu - za sve postoji prvi put

"1967. u adaptaciji Džojsovog “Uliksa”, u režiji Džozefa Strajka, prvi put se jasno čula “j*** se” krilatica na engleskom."
Pobogu ljudi, 1964, "Mars na Drinu", major Kursula: "Drino, j...e te"

Zna li se ko je prvi pustio vetar na filmskom platnu ?

Neprevaziđeni Klint Istvud i Serđo Leone.

Hedi Lamar nikada nije postojala,nju je Djenka izmislio u "Maratoncima"...

Isao Mujo u bioskop da gleda dramu. Pitali ga kakav je film, a on ce:
"I nije nesto, nema tuce, nema vatacine, psihicki je jak..."

Zaboravili smo prvu scenu eksplicitnog seksa u regularnom filmu. Kaligula?

hedi lamar osim sto je bila jedna od ako ne i najlepsa glumica svoga doba, je takodje zasluzna za razvoj prenosa u prosirenom spektru bez koga danas ne bi bilo pa skoro ni jedne bezicne komunikacije. . .

"1967. u adaptaciji Džojsovog “Uliksa”, u režiji Džozefa Strajka, prvi put se jasno čula “j*** se” krilatica na engleskom." Pobogu ljudi, 1964, "Mars na Drinu", major Kursula: "Drino, j...e te" (Petar Srdanovic, 30. maj 2014 15:33)


U clanku lepo pise,a i citirao si, prvi put na engleskom jeziku, nisu pominjali druge jezike.

Kada "umetnici" ne mogu da stvore kvalitetan kulturan i interesantan film onda taj svoj nedostatak dopunjuje "eksplicitnoscu" kao sto ovi novokompovani srpski filmovi. Sve sami trash.

Kaže"kulturni događaj godine,filmski festival u Gradu...bla bla bla"
i onda recimo prvi film,riječnik i vokabular u filmu čista vulgarnost,da ne nabrajam riječi,to sve gledalište prati,na kraju možda i aplauz.
Gledaoci izlaze sa filmske predstave u kojoj je bilo svega i svačega,to je dio"kulturnog dogadjaja"a po završetku filma se ne stepeništu i u hodniku ne smije ponoviti niti jedna riječ sa filma jer je to nekulturno i vulgarno?????????
Dakle iza vrata kino sale može i je.. i beee... ali izvan NE

klint istvud je najaci.. obozavam tog lika.

@Zika

Poenta je da orgazam podstiče moždane aktivnosti.

@ (lol, 30. maj 2014 17:52)
Prvo, kako na ovako zanimljiv članak ostavljaš takav komentar? Gde je povezanost?
Drugo, bilo bi bežičnih telekomunikacija i bez Hedi.
Treće, Hedi Lamar i njen tadašnji suprug imaju patent iz frekvencijskog skakanja. Ideja je njena, u realizaciji je imala pomoć, što ne znači da nije bila genijalna.
I četvrto, ko ti daje pluseve, verovatno oni što su se setili da su o tome čitali u Zabavniku. Ja ti nisam minus dao, ali sam morao da odgovorim.

Homoseksualnost u evropskom avangardnom filmu je dosta starija. Vajmarski film "Devojke u unifomi" je lezbejski film nagrađivan širom Evrope.

@Homo politicus,

Ja mislim baš suprotno od Vas. Film ima problem sa životom. U životu odavno ima seksa, psovanja, tuča, bezrazložnog brutalnog nasilja, ubistava... ali film ima problem da tako nešto prikaže. Dakle, film ima problem sa životom. Ako još malo bolje pogledamo šta je Film (ko pravi film i kome je namenjen) nije teško zaključiti da zapravo srednja (građanska) klasa ima problem sa životom, ili bar njegovim javnim delom. Mogu perverzije, ali u 4 zida, ok. je maltretirati ženu, ali je sramota ako te prijavi, ok. je ubiti iz koristi, sramota je biti uhvaćen itd. Lepo je neko dole primetio da je kulturni snobizam podrazumevao pojavljivanje na kultnim projekcijama u kojima se prikazuju sve one stvari koje su za javni moral i dušebrižnike no-no, a nakon filma se ponovo konformiralo javnom no-no moralu. Suma sumarum, malograđanština ima iste obrasce na svim meridijanima.

Baš sam danas nešto čitala o fenomenalnoj glumici Gaby Hoffman. Za njenu majku poznatu pod pseudonimom Viva na imdb-u piše da je prva poznata glumica koja je pred kamerama izvela scenu seksa (vorholov "Blue movie").

(Ana, 31. maj 2014 09:25)

A sta predlazes? Da se film svede na dokumentarne filmove, s tim sto bi tu onda bili potrebni i strucni recenzenti: ovi sto biju zene da daju uputstva, ubice isto, i silovatelji dece, kako bi film bio verodostojan? Da li ove silne krimi serije, u kojima su detaljno opisana dela raznih umova, zadovoljava tvoje kriterijume? Film je vrsta umetnosti, i uvek ce biti uvredjenih, zgrozenih, i odusevljenih. Nije kvaka da se nesto preslika iz zivota, vec na koji nacin se dozivljava i opisuje uticaj stvarnih dogadjaja na pojedinca i drustvo (tu moze biti raznih vidjenja, vec u skladu sa stavom o polupunoj i polupraznoj casi).

Hvala na ovom lepom putovanju

Obozavam ljude koji ruse tabue! Ono sto je Hedi uradila je neverovatno i za danasnje vreme. Izuzmimo golotinju sa ulica i pornice, jer u tome ne postoji nikakva umetnost vec cista vulgatnost a to nije tesko postici.

Pa što verodostojniji to kvalitetniji film - oduvek je bilo. Mi se u filmu divimo tome kako je reditelj obradio neki aspekt života, psihološka stanja ljudi i sl. Te krimi serije imaju ili nemaju svoju vrednost u zavisnosti od toga koliko realno opisuju stvarne životne situacije. Zato je npr. The Wire milion puta kvalitetnija serija od bilo kog CSI-a. Nisam baš najbolje razumela ovo oko "stručnih recezenata", niti vidim jedan jedini razlog zašto bi njihovo prisustvo prema Vama bilo neophodno? Stvar je u rediteljevom doživljaju, njegovoj obradi teme, pa on može da npr. intervjuiše zatvorenike kako bi se upoznao sa njihovim unutrašnjim psihičkim stanjima, ali i ne mora. Može se i potpuno prevariti u proceni - ima pravo i na to jer je to autorski rad. Zato postoji nešto što se zove kritika da kaže da li film pogađa ili maši poentu (opet prema nečijem mišljenju ili ukusu). Ono što ja lično ne volim to je kad se "šminka" realnost za potrebe filma jer se stvarnost ne može prihvatiti. Ne znači da svaki film treba da bude prepun brutalnog nasilja, ali film koji za temu ima nasilje mora. Ako film npr. u nekoj sceni prikazuje ženu u ljubavnom zanosu, sigurno da ću prednost dati nekim realnijim kadrovima od onih u kojima glavna glumica zabacuje glavu unazad i trepće džinovskim trepavicama. Jer, bila sam zaljubljena a nisam treptala - znači scena ne odražava realnost. Sve zavisi od tematike.

(:)

U pravu si, nije poenta da se ja pronađem niti je poenta da nas film obuči kako se praktično npr. mlati žena (pod kojim uglom držati motku, kojom rukom...), ali da bismo filmu verovali mora prikazivati nešto što ljudi mogu prepoznati kao realnu životnu situaciju (ako nije bajka ili SF). Zato mi npr. kad se Švarci pobije sa njih 50 i prođe bez ogrebotine kažemo da su ti filmovi glupi i naivni. Ali kad glavni junak u istoj situaciji završi sa polomljenim rebrima, na reanimaciji ili u mrtvačnici mi tom filmu verujemo. Ako je tema, ne znam, glad u Irskoj, ne mogu ti glumci biti prikazani kao jedri i rumeni sve vreme i onda kao cap umrli od gladi zato što je publici mrsko (neprijatno) da gleda kako ljudi umiru od gladi i kako se deformiše telo onog koji umire od gladi. Ako je tema filma manastirski život (i prikazuje monahe u svojim dnevnim aktivnostima) ne vidim zašto bi uopšte bilo scena seksa, nasilja ili psovki. Ali ako je tema pedofilija u manastirima onda se stvari ne mogu prikazivati tako idilično zato što je publici neprijatno da vidi silovanje dece. Ako se film bavi gadnim temama poput pomenutog silovanja a kod publike ne proizvede gađenje on može npr. iskriviti stvarnost tako što gledalac može steći utisak da žrtva i nije preživela ništa strašno. To što tebe ne zanima seks komšija ne znači da tvoje komšije ne treba da se seksaju i da negde ne postoji neko čije se komšije seksaju, niti da to nekom reditelju ne treba da bude zanimljivo za filmsku obradu.

@uf
Izvini, ali naslov je: "Prva psovka na velikom platnu".

(Ana, 31. maj 2014 22:40)

Nije poenta da prepoznas sebe na platnu. Mozda neko i "trepce dzinovskim okicama" kada je u ljubavnom zanosu, kako to lepo politicki korektno kazes, i tako se i sama ponasas upravo kao oni koje kritikujes zbog malogradjanstine i nedostatka "zivotnog" - da ne bude zabune, pored socnih izraza, sa ....nje, postoje i izrazi seksualni cin, telesna bliskost, intimni dozivljaji i sl. Takodje mi nije jasno sta te buni oko strucnih recenzenata, pa sama se bunis sto one na filmu nemaju uverljiv seks, po tvom misljenju. Ja i dalje ne mislim da je najvaznije da svi vidimo kako se ti seksas, ili moja komsinica. Kao ni kako tacno neki siledzija bije zenu, alkoholicar se uneredjuje. Ne vidim sta je vredno u seriji, ili pozorisnoj predstavi u kojoj 80% teksta cine psovke i jezivi prostakluci, bez obzira na to sto ima ljudi koji se svakoga dana kupaju u takvoj energiji.

Kaže"kulturni događaj godine,filmski festival u Gradu...bla bla bla"
i onda recimo prvi film,riječnik i vokabular u filmu čista vulgarnost,da ne nabrajam riječi,to sve gledalište prati,na kraju možda i aplauz.
Gledaoci izlaze sa filmske predstave u kojoj je bilo svega i svačega,to je dio"kulturnog dogadjaja"a po završetku filma se ne stepeništu i u hodniku ne smije ponoviti niti jedna riječ sa filma jer je to nekulturno i vulgarno?????????
Dakle iza vrata kino sale može i je.. i beee... ali izvan NE

@ (lol, 30. maj 2014 17:52)
Prvo, kako na ovako zanimljiv članak ostavljaš takav komentar? Gde je povezanost?
Drugo, bilo bi bežičnih telekomunikacija i bez Hedi.
Treće, Hedi Lamar i njen tadašnji suprug imaju patent iz frekvencijskog skakanja. Ideja je njena, u realizaciji je imala pomoć, što ne znači da nije bila genijalna.
I četvrto, ko ti daje pluseve, verovatno oni što su se setili da su o tome čitali u Zabavniku. Ja ti nisam minus dao, ali sam morao da odgovorim.

Hedi Lamar nikada nije postojala,nju je Djenka izmislio u "Maratoncima"...

Kada "umetnici" ne mogu da stvore kvalitetan kulturan i interesantan film onda taj svoj nedostatak dopunjuje "eksplicitnoscu" kao sto ovi novokompovani srpski filmovi. Sve sami trash.

"1967. u adaptaciji Džojsovog “Uliksa”, u režiji Džozefa Strajka, prvi put se jasno čula “j*** se” krilatica na engleskom."
Pobogu ljudi, 1964, "Mars na Drinu", major Kursula: "Drino, j...e te"

Zna li se ko je prvi pustio vetar na filmskom platnu ?

Isao Mujo u bioskop da gleda dramu. Pitali ga kakav je film, a on ce:
"I nije nesto, nema tuce, nema vatacine, psihicki je jak..."

hedi lamar osim sto je bila jedna od ako ne i najlepsa glumica svoga doba, je takodje zasluzna za razvoj prenosa u prosirenom spektru bez koga danas ne bi bilo pa skoro ni jedne bezicne komunikacije. . .

Neprevaziđeni Klint Istvud i Serđo Leone.

"1967. u adaptaciji Džojsovog “Uliksa”, u režiji Džozefa Strajka, prvi put se jasno čula “j*** se” krilatica na engleskom." Pobogu ljudi, 1964, "Mars na Drinu", major Kursula: "Drino, j...e te" (Petar Srdanovic, 30. maj 2014 15:33)


U clanku lepo pise,a i citirao si, prvi put na engleskom jeziku, nisu pominjali druge jezike.

Zaboravili smo prvu scenu eksplicitnog seksa u regularnom filmu. Kaligula?

@Homo politicus,

Ja mislim baš suprotno od Vas. Film ima problem sa životom. U životu odavno ima seksa, psovanja, tuča, bezrazložnog brutalnog nasilja, ubistava... ali film ima problem da tako nešto prikaže. Dakle, film ima problem sa životom. Ako još malo bolje pogledamo šta je Film (ko pravi film i kome je namenjen) nije teško zaključiti da zapravo srednja (građanska) klasa ima problem sa životom, ili bar njegovim javnim delom. Mogu perverzije, ali u 4 zida, ok. je maltretirati ženu, ali je sramota ako te prijavi, ok. je ubiti iz koristi, sramota je biti uhvaćen itd. Lepo je neko dole primetio da je kulturni snobizam podrazumevao pojavljivanje na kultnim projekcijama u kojima se prikazuju sve one stvari koje su za javni moral i dušebrižnike no-no, a nakon filma se ponovo konformiralo javnom no-no moralu. Suma sumarum, malograđanština ima iste obrasce na svim meridijanima.

Pa što verodostojniji to kvalitetniji film - oduvek je bilo. Mi se u filmu divimo tome kako je reditelj obradio neki aspekt života, psihološka stanja ljudi i sl. Te krimi serije imaju ili nemaju svoju vrednost u zavisnosti od toga koliko realno opisuju stvarne životne situacije. Zato je npr. The Wire milion puta kvalitetnija serija od bilo kog CSI-a. Nisam baš najbolje razumela ovo oko "stručnih recezenata", niti vidim jedan jedini razlog zašto bi njihovo prisustvo prema Vama bilo neophodno? Stvar je u rediteljevom doživljaju, njegovoj obradi teme, pa on može da npr. intervjuiše zatvorenike kako bi se upoznao sa njihovim unutrašnjim psihičkim stanjima, ali i ne mora. Može se i potpuno prevariti u proceni - ima pravo i na to jer je to autorski rad. Zato postoji nešto što se zove kritika da kaže da li film pogađa ili maši poentu (opet prema nečijem mišljenju ili ukusu). Ono što ja lično ne volim to je kad se "šminka" realnost za potrebe filma jer se stvarnost ne može prihvatiti. Ne znači da svaki film treba da bude prepun brutalnog nasilja, ali film koji za temu ima nasilje mora. Ako film npr. u nekoj sceni prikazuje ženu u ljubavnom zanosu, sigurno da ću prednost dati nekim realnijim kadrovima od onih u kojima glavna glumica zabacuje glavu unazad i trepće džinovskim trepavicama. Jer, bila sam zaljubljena a nisam treptala - znači scena ne odražava realnost. Sve zavisi od tematike.

Homoseksualnost u evropskom avangardnom filmu je dosta starija. Vajmarski film "Devojke u unifomi" je lezbejski film nagrađivan širom Evrope.

@Zika

Poenta je da orgazam podstiče moždane aktivnosti.

Baš sam danas nešto čitala o fenomenalnoj glumici Gaby Hoffman. Za njenu majku poznatu pod pseudonimom Viva na imdb-u piše da je prva poznata glumica koja je pred kamerama izvela scenu seksa (vorholov "Blue movie").

klint istvud je najaci.. obozavam tog lika.

(:)

U pravu si, nije poenta da se ja pronađem niti je poenta da nas film obuči kako se praktično npr. mlati žena (pod kojim uglom držati motku, kojom rukom...), ali da bismo filmu verovali mora prikazivati nešto što ljudi mogu prepoznati kao realnu životnu situaciju (ako nije bajka ili SF). Zato mi npr. kad se Švarci pobije sa njih 50 i prođe bez ogrebotine kažemo da su ti filmovi glupi i naivni. Ali kad glavni junak u istoj situaciji završi sa polomljenim rebrima, na reanimaciji ili u mrtvačnici mi tom filmu verujemo. Ako je tema, ne znam, glad u Irskoj, ne mogu ti glumci biti prikazani kao jedri i rumeni sve vreme i onda kao cap umrli od gladi zato što je publici mrsko (neprijatno) da gleda kako ljudi umiru od gladi i kako se deformiše telo onog koji umire od gladi. Ako je tema filma manastirski život (i prikazuje monahe u svojim dnevnim aktivnostima) ne vidim zašto bi uopšte bilo scena seksa, nasilja ili psovki. Ali ako je tema pedofilija u manastirima onda se stvari ne mogu prikazivati tako idilično zato što je publici neprijatno da vidi silovanje dece. Ako se film bavi gadnim temama poput pomenutog silovanja a kod publike ne proizvede gađenje on može npr. iskriviti stvarnost tako što gledalac može steći utisak da žrtva i nije preživela ništa strašno. To što tebe ne zanima seks komšija ne znači da tvoje komšije ne treba da se seksaju i da negde ne postoji neko čije se komšije seksaju, niti da to nekom reditelju ne treba da bude zanimljivo za filmsku obradu.

(Ana, 31. maj 2014 09:25)

A sta predlazes? Da se film svede na dokumentarne filmove, s tim sto bi tu onda bili potrebni i strucni recenzenti: ovi sto biju zene da daju uputstva, ubice isto, i silovatelji dece, kako bi film bio verodostojan? Da li ove silne krimi serije, u kojima su detaljno opisana dela raznih umova, zadovoljava tvoje kriterijume? Film je vrsta umetnosti, i uvek ce biti uvredjenih, zgrozenih, i odusevljenih. Nije kvaka da se nesto preslika iz zivota, vec na koji nacin se dozivljava i opisuje uticaj stvarnih dogadjaja na pojedinca i drustvo (tu moze biti raznih vidjenja, vec u skladu sa stavom o polupunoj i polupraznoj casi).

(Ana, 31. maj 2014 22:40)

Nije poenta da prepoznas sebe na platnu. Mozda neko i "trepce dzinovskim okicama" kada je u ljubavnom zanosu, kako to lepo politicki korektno kazes, i tako se i sama ponasas upravo kao oni koje kritikujes zbog malogradjanstine i nedostatka "zivotnog" - da ne bude zabune, pored socnih izraza, sa ....nje, postoje i izrazi seksualni cin, telesna bliskost, intimni dozivljaji i sl. Takodje mi nije jasno sta te buni oko strucnih recenzenata, pa sama se bunis sto one na filmu nemaju uverljiv seks, po tvom misljenju. Ja i dalje ne mislim da je najvaznije da svi vidimo kako se ti seksas, ili moja komsinica. Kao ni kako tacno neki siledzija bije zenu, alkoholicar se uneredjuje. Ne vidim sta je vredno u seriji, ili pozorisnoj predstavi u kojoj 80% teksta cine psovke i jezivi prostakluci, bez obzira na to sto ima ljudi koji se svakoga dana kupaju u takvoj energiji.

Obozavam ljude koji ruse tabue! Ono sto je Hedi uradila je neverovatno i za danasnje vreme. Izuzmimo golotinju sa ulica i pornice, jer u tome ne postoji nikakva umetnost vec cista vulgatnost a to nije tesko postici.

Hvala na ovom lepom putovanju

@uf
Izvini, ali naslov je: "Prva psovka na velikom platnu".