Semezdin Mehmedinović: Autoportret s torbom

Semezdin Mehmedinovic,
Aleksandar Hemon i
Miljeno Jergovic
tri velika pisca kojima
svaka Sarajka i
svaki Sarajlija
mogu da se ponose.
Preporuka svatkome tko voli da cita.

Sve je u odlaženju,računajući i zastoje;na kraju i vidiš sebe okrenutog leđima.Hvala bogu da ne znaš za zadnji korak jer bi onda sve bilo izmjerljivo,pa i život na putu prema onoj drugoj strani,koju dok smo živi mislimo i dodirujemo.

nedavno sam procitala ovu knjigu. veoma mi se dopala. istovremeno je i turobna i duhovita, a tako istinita. stil je jednostavan, odlican. cita se onako - odjednom.

O S.Mehmedinovicu skoro nista ne znam ali citajuci kritiku njegove knjige od strane V.Radman
kao da znam sve.Interesuje me da li Ms.Radman pise u smislu da li je samo kriticar ali i pisac
takodje.Moji komplimenti ne znace mnogo ukoliko ostali svijet ne shvata velicinu njene kritike.
Ona se potpuno "uvlaci" u dusu pisca i razotkriva njegove tajne i zelje.Kao da su sve te tajne
specificne za pomenutog pisca jer one govore o posmatracu "ostalih" kao da neki od tih
nemaju, ali poneki imaju iste misli.Vrlo interesantan je i osvrt na starost osobe i nijanse koje se
pojavljuju sa sa tim promjenama.Vrlo cesto knjige se pisu lakomisleno da ocaraju i privezu
citaoca nekim drugorazrednim pojmom i eventualno da se lako mogu preobratiti u igrani
film.To nije slucaj u pisanju Mehmedinovica.On se realisticno preokupira mislima i snovima
svake osobe.Nije vazno da li su te misli i snovi potpuno identicni,oni imaju zajednicke korijene
i nijesu specificne za neki geografski predio.Gledati u nebo bez jata ptica kao da je svakidasnje
jer se jato ne moze naruciti,sa pticama misli se preokrecu i postaju nesto drugo,mozda nesto
trivijalno.Povrsina neke mirne vode,obasjane mjesecinom,pojednostavljuje nase misli,
uzburkanost ih preobrazava.Kao da se priroda instinktivno preokupira nasim bicem pa se
sjedinjavanje skoro neosjetljivo dogadja.
vasilije knezevic 23 April 2014

Semezdin Mehmedinovic,
Aleksandar Hemon i
Miljeno Jergovic
tri velika pisca kojima
svaka Sarajka i
svaki Sarajlija
mogu da se ponose.
Preporuka svatkome tko voli da cita.

O S.Mehmedinovicu skoro nista ne znam ali citajuci kritiku njegove knjige od strane V.Radman
kao da znam sve.Interesuje me da li Ms.Radman pise u smislu da li je samo kriticar ali i pisac
takodje.Moji komplimenti ne znace mnogo ukoliko ostali svijet ne shvata velicinu njene kritike.
Ona se potpuno "uvlaci" u dusu pisca i razotkriva njegove tajne i zelje.Kao da su sve te tajne
specificne za pomenutog pisca jer one govore o posmatracu "ostalih" kao da neki od tih
nemaju, ali poneki imaju iste misli.Vrlo interesantan je i osvrt na starost osobe i nijanse koje se
pojavljuju sa sa tim promjenama.Vrlo cesto knjige se pisu lakomisleno da ocaraju i privezu
citaoca nekim drugorazrednim pojmom i eventualno da se lako mogu preobratiti u igrani
film.To nije slucaj u pisanju Mehmedinovica.On se realisticno preokupira mislima i snovima
svake osobe.Nije vazno da li su te misli i snovi potpuno identicni,oni imaju zajednicke korijene
i nijesu specificne za neki geografski predio.Gledati u nebo bez jata ptica kao da je svakidasnje
jer se jato ne moze naruciti,sa pticama misli se preokrecu i postaju nesto drugo,mozda nesto
trivijalno.Povrsina neke mirne vode,obasjane mjesecinom,pojednostavljuje nase misli,
uzburkanost ih preobrazava.Kao da se priroda instinktivno preokupira nasim bicem pa se
sjedinjavanje skoro neosjetljivo dogadja.
vasilije knezevic 23 April 2014

Sve je u odlaženju,računajući i zastoje;na kraju i vidiš sebe okrenutog leđima.Hvala bogu da ne znaš za zadnji korak jer bi onda sve bilo izmjerljivo,pa i život na putu prema onoj drugoj strani,koju dok smo živi mislimo i dodirujemo.

nedavno sam procitala ovu knjigu. veoma mi se dopala. istovremeno je i turobna i duhovita, a tako istinita. stil je jednostavan, odlican. cita se onako - odjednom.