Crnjanski - 120 godina

Izuzetan pisac, mozda najbolji kojeg smo imali!

Jedan od najboljih evropskih pisaca, a sigurno najrecitiji i najmastovitiji narator srpskog jezika!
Jedan je Crnjanski!

"Читам Горски вијенац, са мишљу да га је песник назвао Извиискром. Дајем му значај извора што је потекао под ударцем, из стене. До Његоша, над нама се облаци тмуре, патња је општа, и разлива се бескрајно, без смисла...
Ширим, ужаснут, зенице, и не могу дно да сагледам. Учини ми се да га видим, кад бели Лазар бира између царства земаљског и небеског и полази небу. Први лирски моменат. Затим опет то грозно море пролазног и бесмисленог клања. У том епском бездану нема биља, ни клијања: густа и мокра магла пада на све што видим. У последњим часовима изнемоглости тек, јаве се болне и слатке радости, над војводом Рајком и старим Вујадином, осетим тело и мисли, као у мраку зимском кад затрепере звезде.
Тад, као завеса, спадају небеса, и Ловћен се појави. Лирски тај однос према Богу, велика је новост, — после Косова Његош сја усамљен, у сунцу, над морем. Излази из таме, прва свест. Велики као и Есхил, мења нас, изводи пред Оно што је непознато и невиђено, свемогуће и свуд присутно, несхватљиво и непролазно. Са њим смо изашли пред Бога, на рукама са убиством. У њему се јавља жудња за новом судбином и смислом нашег постојања на свету. Убиство и смрт, више, не стишавају: он гледа друго са Ловћена, огроман и свезнајућ.
У светлом зраку царује нешто љубичасто и надземаљско. У невести су све слатке могућности. То је моменат, по други пут, као Лазарев, неповратан. Час свести, сјајан као пун месец над Јадраном. Негде постоји надземаљско и непролазно; Његош види."

Genije!

Slažem se u potpunosti. Crnjanski se može iznova citati u svakoj dekadi života.

Sta bi danas rekao Milos Crnjanski. Biti covek koji voli svoju tradiciju, svoj narod i svoju zemlju i to tako sto cenis i svoje i tudje, danas nije popularno. Svi smatraju da mi nemamo nista i da je sve u inostranstvu bolje u smislu kulturnih i drugih vrednosti. Drugo je to sto nam je politicki i drzavni sistem propao,te da nema elementarnih uslova za zivot, a onda svakako ni za kulturu. Menjaju se teze. Ako ne cenis sebe ni svoju tradiciju neces znati ni da cenis ni tudju. To su sve znali nasi velikani, pa i Crnjanski. Kako je lepo citati nesto od njih, ali onda vidite u kakvom mulju zivimo i kako nas vode sve priuceni politicari, deca komunizma i djaci ponavljaci.

Nekada je u gimnazijskoj lektiri ovaj naš velikan bio sastavni deo srpskog jezika i lektire koja se morala pročitati,ne bez razloga.Nije rečeno u ovim tekstu,zašto se Crnjanski nije sve do 1965 nije mogao vrtiti u zemlju koju je obožavao i svakim svojim delom to i pokazivao.Mnoge STARE generacije naših očeva imale su ga kao suplenta, što je onda značilo pripravnik.Zadnje dane svoga strahotama ispunjenog života imao je na Čuburi, gde je s beretkom na glavi šetao i posmatrao ,svoj obožavani grad ,kojem je posvetio jednu mitsku poemu,,,Lament nad Beogradom.Današnji Ministar kulture trebalo bi da ovog velikana uvrsti u obavezan spisak srpskih pisaca,jer se i tako čuva identitet jednog naroda.Ovo uobičajeno kampanjsko slavlje on nije zaslužio.

@Debeli

Чак и добар део оних које си овде набројао су пореклом из централне Србије. То да је српство старих војвођана било страсније, а посебно просвећеније, него других то је несумњиво. Али сам Црњански би на овакву мудролију врло оштро реаговао. Није било, да тако кажемо, писца који је више држао до српства од Црњанског. То се види и из његове поезије, па чак и из његових обичних новинских текстова. Надаље, непревазиђени Црњански никада не би раздвајао Србе са ове и оне стране реке...

Za razmisljanje Srbima je da nijedan veliki srpski pisac (osim Davica) nije rodjen u Srbiji i nije prvo vaspitanje i obrazovanje dobio u Srbiji (Crnjanski, Matavulj, Andric, Selimovic, Copic, Konstantinovic, Ivan Lalic, Miodrag Pavlovic, Kis i da ne nabrajam dalje). Sta Srbija ima da pokaze-gedzu Cosica i nista vise...pa onda vi pljujte po precanima i dodjosima, da im nije njih bili bi jos veca kaljuga nego sto jeste...

Treba pročitati njegovu biografiju, stvarno veliki i istrajan čovek.
"Rani jadi" su mu izuzetna knjiga. Odličan pisac. Još sam u gimnaziji i nisam mnogo od njega pročitao, ali nadam se da će biti prilike u skorije vreme.

@Debeli
Ajde trkni po pogačice, nije ovo mesto za tebe

Ljubisa Samardzic bi mogao da ga glumi.

Za razmisljanje Srbima je da nijedan veliki srpski pisac (osim Davica) nije rodjen u Srbiji i nije prvo vaspitanje i obrazovanje dobio u Srbiji (Crnjanski, Matavulj, Andric, Selimovic, Copic, Konstantinovic, Ivan Lalic, Miodrag Pavlovic, Kis i da ne nabrajam dalje). Sta Srbija ima da pokaze-gedzu Cosica i nista vise...pa onda vi pljujte po precanima i dodjosima, da im nije njih bili bi jos veca kaljuga nego sto jeste...

Ljubisa Samardzic bi mogao da ga glumi.

Treba pročitati njegovu biografiju, stvarno veliki i istrajan čovek.
"Rani jadi" su mu izuzetna knjiga. Odličan pisac. Još sam u gimnaziji i nisam mnogo od njega pročitao, ali nadam se da će biti prilike u skorije vreme.

Izuzetan pisac, mozda najbolji kojeg smo imali!

Sta bi danas rekao Milos Crnjanski. Biti covek koji voli svoju tradiciju, svoj narod i svoju zemlju i to tako sto cenis i svoje i tudje, danas nije popularno. Svi smatraju da mi nemamo nista i da je sve u inostranstvu bolje u smislu kulturnih i drugih vrednosti. Drugo je to sto nam je politicki i drzavni sistem propao,te da nema elementarnih uslova za zivot, a onda svakako ni za kulturu. Menjaju se teze. Ako ne cenis sebe ni svoju tradiciju neces znati ni da cenis ni tudju. To su sve znali nasi velikani, pa i Crnjanski. Kako je lepo citati nesto od njih, ali onda vidite u kakvom mulju zivimo i kako nas vode sve priuceni politicari, deca komunizma i djaci ponavljaci.

Genije!

Slažem se u potpunosti. Crnjanski se može iznova citati u svakoj dekadi života.

"Читам Горски вијенац, са мишљу да га је песник назвао Извиискром. Дајем му значај извора што је потекао под ударцем, из стене. До Његоша, над нама се облаци тмуре, патња је општа, и разлива се бескрајно, без смисла...
Ширим, ужаснут, зенице, и не могу дно да сагледам. Учини ми се да га видим, кад бели Лазар бира између царства земаљског и небеског и полази небу. Први лирски моменат. Затим опет то грозно море пролазног и бесмисленог клања. У том епском бездану нема биља, ни клијања: густа и мокра магла пада на све што видим. У последњим часовима изнемоглости тек, јаве се болне и слатке радости, над војводом Рајком и старим Вујадином, осетим тело и мисли, као у мраку зимском кад затрепере звезде.
Тад, као завеса, спадају небеса, и Ловћен се појави. Лирски тај однос према Богу, велика је новост, — после Косова Његош сја усамљен, у сунцу, над морем. Излази из таме, прва свест. Велики као и Есхил, мења нас, изводи пред Оно што је непознато и невиђено, свемогуће и свуд присутно, несхватљиво и непролазно. Са њим смо изашли пред Бога, на рукама са убиством. У њему се јавља жудња за новом судбином и смислом нашег постојања на свету. Убиство и смрт, више, не стишавају: он гледа друго са Ловћена, огроман и свезнајућ.
У светлом зраку царује нешто љубичасто и надземаљско. У невести су све слатке могућности. То је моменат, по други пут, као Лазарев, неповратан. Час свести, сјајан као пун месец над Јадраном. Негде постоји надземаљско и непролазно; Његош види."

Jedan od najboljih evropskih pisaca, a sigurno najrecitiji i najmastovitiji narator srpskog jezika!
Jedan je Crnjanski!

@Debeli
Ajde trkni po pogačice, nije ovo mesto za tebe

Nekada je u gimnazijskoj lektiri ovaj naš velikan bio sastavni deo srpskog jezika i lektire koja se morala pročitati,ne bez razloga.Nije rečeno u ovim tekstu,zašto se Crnjanski nije sve do 1965 nije mogao vrtiti u zemlju koju je obožavao i svakim svojim delom to i pokazivao.Mnoge STARE generacije naših očeva imale su ga kao suplenta, što je onda značilo pripravnik.Zadnje dane svoga strahotama ispunjenog života imao je na Čuburi, gde je s beretkom na glavi šetao i posmatrao ,svoj obožavani grad ,kojem je posvetio jednu mitsku poemu,,,Lament nad Beogradom.Današnji Ministar kulture trebalo bi da ovog velikana uvrsti u obavezan spisak srpskih pisaca,jer se i tako čuva identitet jednog naroda.Ovo uobičajeno kampanjsko slavlje on nije zaslužio.

@Debeli

Чак и добар део оних које си овде набројао су пореклом из централне Србије. То да је српство старих војвођана било страсније, а посебно просвећеније, него других то је несумњиво. Али сам Црњански би на овакву мудролију врло оштро реаговао. Није било, да тако кажемо, писца који је више држао до српства од Црњанског. То се види и из његове поезије, па чак и из његових обичних новинских текстова. Надаље, непревазиђени Црњански никада не би раздвајао Србе са ове и оне стране реке...