Biljana Srbljanović - „Mali mi je ovaj grob“

Tipično za shvatanje jednog dela stanovništva Srbije, posebno onog, koji sebe izmešta u neku "drugu" ili ne znam kakvu Srbiju, uglavnom, nikako ne ovu, ovakvu, ogrezlu u svakojake grehove.
Zar se tek sada otkriva "topla voda" odnosno, da će Gavrilo Princip za jedne uvek biti PRAVI PATRIOTA SA VRHUNSKI IZGRADJENIM I PROFILIRANIM NACIONALNIM OSEĆANJEM, spreman da za svoju ideju ŽRTVUJE I SVOJ ŽIVOT, što je sa današnje tačke gledišta gotovo nezamislivo, a za druge, običan UBICA I TERORISTA, koji je "na pravdi Boga" ubio tadašnjeg Prtestolonaslednika čije su namere bile dobro poznate a ovaj obilazak Bosne je bio samo u funkciji tih namera. Gospodja Srbljanović je možda u pravu kada osporava takav način borbe i skreće pažnju da je ovaj sveti čin Gavrila Principa stotinu puta bio zloupotrebljen od strane "Velikosrba" ma šta se pod tim pojmom podrazumevalo, da u sledećem pasusu svoga razmišljanja ne tvrdi kako je taj čin pokrenut idejom jugoslovenstva te da je zbog toga plemenit i da bi čak i ona, možda, uradila to isto?! Znači, učiniti nešto u ime "velikosrpstva" /ma šta to značilo a mislim da se radi o običnoj floskulči i besmislici/, predstavlja zločin ali, taj isti zločin postaje plemenito delo ako se radi u ime jugoslovenstva?! Znajući, koje su najveće more i nemiri gospodje Srbljanović kao i njeno shvatanje svega što se tiče Srbije i Srba, nisam iznenadjen ovom "filigranskom" obradom lika i dela srpskog rodoljuba Gavrila Principa.

Još jednom je gospođa Srbljanović tu da nam objasni ko je ko u srpskoj istoriji. Vaše analize mogu direktno u udžbenike i enciklopedije da uđu - ali nemačke isključivo, pošto su "kao" stvoreni za njih.

Biljana Srbljanović bi morala da dobije bar 5 Nobelovih nagrada da bih mogao da se nateram da joj dam šansu i pročitam nešto njeno.

nisma se divila Biljaninom umetnickom delu.Ova knjiga njen naslov i slika izmucenog Gavrila u robijaskom odelu je savim dovoljno da joj odam priznanje.Zaista me je prijatno iznenadila.Drugo pisala je sa emocijom saosecanjem za tog mladog coveka koji je promenio tok istorije.Oseca se da se Biljana pisuci borila da ne prevagnu osecanja na stranu Gavrila,i istine realnosti da je ubio,da je i ubica.Ovo drugo Biljana se trudila da kaze ali odmah kao da je grize savest pise da se radi o mladom revolucionaru sa casnim ciljem.Hvala Biljani sto cuva od nezaborava ovog velicanstvenog mladica.Za mene je Gavrilo Princip heroj,kao sto su bili svi iz pokreta Mlada Bosna,dakle ne samo srbi.Tesko je danas razumeti Gavrilov podvig,jer deca i ne uce o patriotizm, nemaju razvijen osecaj za domovinu.

...tako je...mi,jadni,ne bi umeli ni da disemo da nema Biljane Srbljanovic da nam objasni sve cinjenice iz proslosti,sadasnjosti i buducnosti... ja uopste ne znam kako sam ziveo pre nje...

knjigu nisam imao prilike da procitam, ali je svakako najostrije osudjujem i adekvatno odbacujem #srbski_domacin

Mislim da Vam je promaklo, g-đo Srbljanović da navedete da je Princip bio član kominterne i komunističke partije, pa da cirkus sa sveslovenstvom, jugoslovenstvom, kosmopolitizmom, socijalnim idejama, i ostalim levičarskim praznim frazama, bude kompletan.

Pre 50 godina, na godišnjicu Cerske bitke, imali smo film ,,Marš na Drinu". Danas, približavajući se stogodišnjici početka velikog stradanja srpskog naroda, imamo najavu knjige Biljane Srbljanović, koja govori o naivnosti Gavrila Principa. Jer je upravo ta naivnost mladog Principa kriva za srpsko stradanje. Kakve imperijalističke težnje Austrougarske ljudi moji!? Politički krugovi u Beču očajnički su se trudili da do rata ne dođe, jer nisu želeli da srpski narod, iz drugog rata uđe u treći. A Srbi ko Srbi, pobili se u takmičenju ko će prvi da izazove žuto-crnu imperiju. Budući da drugih ozbiljnijih najava povodom obeležavanja svih događaja iz 1914. godine nema, pitam srpsku akademsku zajednicu, da li je ta knjiga najbolji način da se odužimo našim precima za sva stradanja tokom borbe da srpski narod dobije slobodu, uključujući u tu slobodu i pravo na objavljivanje ovakvih knjiga? Ako jeste, na lošem smo putu.

Nadam se da će se neko izvan Srbije (jer niko u Srbiji to ne bi uradio) setiti da Biljanu Srbljanović predloži za Nobelovu nagradu za književnost.

Cesto se nisam slagao sa nekim Biljaninim stavovima ali za ovo sto je, i kako je rekla, svaka joj cast. Bas tako, zloupotrebljeni i iskoristeni za mracnjastvo i zlo. Ni prvi ni zadnji put na ovom Balkanum izrezbarenom kao i njegovi ljudi (kako divno rece Biljana), da nesto cisto, lepo i plemenito otmu i uprljaju sape nikogovica. Jos jednom, moj duboki naklon ovoj pametnoj zeni.

Кад год помислим да Биљану Србљановић сагледам у контексту њеног списатељског рада, испречи се њена политичка ангажованост. Лично, немам проблем са ангажованим писцима, осим када своју ангажованост преносе у литературу која не трпи да буде параван било чему, а понајмање политици.

Због свега наведеног и даље се не могу загледати у Биљану Србљановић као у писца који завређује озбиљну пажњу (не рачунам ову панфлетску, као и оних који је награђују за труд који литературу не поставља на прво место).

А понадао сам се да овог пута неће бити тако. Све до самог краја текста сам се надао да је у питању људска, интимна прича. Чак је и указивало на то.

А онда се појавило "великосрпство" и "лутајући метак" и опет је све пало у воду неукости, натегнутих паралела и борбе против неистомишљеника.

Докле, Биљана?

И како интелигента жена не схвата да не може "просветити" овај "неуки" пук користећи пропаганду Беча из 19. века како би демонтирала националистичку пропаганду Београда са краја 20. погрешно је тумачећи као угаони камен у структури српског духа(иначе, пропагандна митоманија је обилато коришћена и у Загребу, Сарајеву, Подгорици, као што се користи и у Паризу и било где другде за властите потребе и интересе)?

У суштини, жао ми је Биљане.

Она је само један инструментализовани сан о сопственом интелекту и образованости, један угодан живот у мехуру од сапунице.

Можда, када тај мехур једном пукне, добијемо заиста књижевност вредну анализе.

Želim da se izvinim Biljani za negativni komentar koji sam poslala na ovom sajtu. Kada sam bolje razmislila shvatila sam da nisam u pravu. Možda meni ne odgovaraju neki njeni nastupi i ne slažem se sa onim što govori, ali ova žena je priznata spisateljica i dramaturg. Uložila je veliki trud da napiše ovu knigu a i u čitav svoj rad. Ne mogu da sudim o knjizi jer je nisam čitala, a i nisam veliki poznavalac istorije da bi to imalo smisla. Poenta je u tome da se nešto što je napisao profesionalac prodaje za 480din. dok knjige nekih koji su pravim čudom išta i napisali koštaju i po 900din. I to govori nešto o njoj. Ne sećam se kako sam se potpisala u tom komentaru. Znam da me je malo uvredio njen nipodaštavajući stav prema srpskom narodu kao needukovanom i primitivnom.

Prvo nesto procitaj pa tek onda sudi! Sto se tice nas Srba uvek cemo biti na dve strane. Nikako da se ujedinimo i to ce nas dokusuriti...

knjigu nisam imao prilike da procitam, ali je svakako najostrije osudjujem i adekvatno odbacujem #srbski_domacin

Biljana Srbljanović bi morala da dobije bar 5 Nobelovih nagrada da bih mogao da se nateram da joj dam šansu i pročitam nešto njeno.

Mislim da Vam je promaklo, g-đo Srbljanović da navedete da je Princip bio član kominterne i komunističke partije, pa da cirkus sa sveslovenstvom, jugoslovenstvom, kosmopolitizmom, socijalnim idejama, i ostalim levičarskim praznim frazama, bude kompletan.

Tipično za shvatanje jednog dela stanovništva Srbije, posebno onog, koji sebe izmešta u neku "drugu" ili ne znam kakvu Srbiju, uglavnom, nikako ne ovu, ovakvu, ogrezlu u svakojake grehove.
Zar se tek sada otkriva "topla voda" odnosno, da će Gavrilo Princip za jedne uvek biti PRAVI PATRIOTA SA VRHUNSKI IZGRADJENIM I PROFILIRANIM NACIONALNIM OSEĆANJEM, spreman da za svoju ideju ŽRTVUJE I SVOJ ŽIVOT, što je sa današnje tačke gledišta gotovo nezamislivo, a za druge, običan UBICA I TERORISTA, koji je "na pravdi Boga" ubio tadašnjeg Prtestolonaslednika čije su namere bile dobro poznate a ovaj obilazak Bosne je bio samo u funkciji tih namera. Gospodja Srbljanović je možda u pravu kada osporava takav način borbe i skreće pažnju da je ovaj sveti čin Gavrila Principa stotinu puta bio zloupotrebljen od strane "Velikosrba" ma šta se pod tim pojmom podrazumevalo, da u sledećem pasusu svoga razmišljanja ne tvrdi kako je taj čin pokrenut idejom jugoslovenstva te da je zbog toga plemenit i da bi čak i ona, možda, uradila to isto?! Znači, učiniti nešto u ime "velikosrpstva" /ma šta to značilo a mislim da se radi o običnoj floskulči i besmislici/, predstavlja zločin ali, taj isti zločin postaje plemenito delo ako se radi u ime jugoslovenstva?! Znajući, koje su najveće more i nemiri gospodje Srbljanović kao i njeno shvatanje svega što se tiče Srbije i Srba, nisam iznenadjen ovom "filigranskom" obradom lika i dela srpskog rodoljuba Gavrila Principa.

Nadam se da će se neko izvan Srbije (jer niko u Srbiji to ne bi uradio) setiti da Biljanu Srbljanović predloži za Nobelovu nagradu za književnost.

Još jednom je gospođa Srbljanović tu da nam objasni ko je ko u srpskoj istoriji. Vaše analize mogu direktno u udžbenike i enciklopedije da uđu - ali nemačke isključivo, pošto su "kao" stvoreni za njih.

Pre 50 godina, na godišnjicu Cerske bitke, imali smo film ,,Marš na Drinu". Danas, približavajući se stogodišnjici početka velikog stradanja srpskog naroda, imamo najavu knjige Biljane Srbljanović, koja govori o naivnosti Gavrila Principa. Jer je upravo ta naivnost mladog Principa kriva za srpsko stradanje. Kakve imperijalističke težnje Austrougarske ljudi moji!? Politički krugovi u Beču očajnički su se trudili da do rata ne dođe, jer nisu želeli da srpski narod, iz drugog rata uđe u treći. A Srbi ko Srbi, pobili se u takmičenju ko će prvi da izazove žuto-crnu imperiju. Budući da drugih ozbiljnijih najava povodom obeležavanja svih događaja iz 1914. godine nema, pitam srpsku akademsku zajednicu, da li je ta knjiga najbolji način da se odužimo našim precima za sva stradanja tokom borbe da srpski narod dobije slobodu, uključujući u tu slobodu i pravo na objavljivanje ovakvih knjiga? Ako jeste, na lošem smo putu.

...tako je...mi,jadni,ne bi umeli ni da disemo da nema Biljane Srbljanovic da nam objasni sve cinjenice iz proslosti,sadasnjosti i buducnosti... ja uopste ne znam kako sam ziveo pre nje...

nisma se divila Biljaninom umetnickom delu.Ova knjiga njen naslov i slika izmucenog Gavrila u robijaskom odelu je savim dovoljno da joj odam priznanje.Zaista me je prijatno iznenadila.Drugo pisala je sa emocijom saosecanjem za tog mladog coveka koji je promenio tok istorije.Oseca se da se Biljana pisuci borila da ne prevagnu osecanja na stranu Gavrila,i istine realnosti da je ubio,da je i ubica.Ovo drugo Biljana se trudila da kaze ali odmah kao da je grize savest pise da se radi o mladom revolucionaru sa casnim ciljem.Hvala Biljani sto cuva od nezaborava ovog velicanstvenog mladica.Za mene je Gavrilo Princip heroj,kao sto su bili svi iz pokreta Mlada Bosna,dakle ne samo srbi.Tesko je danas razumeti Gavrilov podvig,jer deca i ne uce o patriotizm, nemaju razvijen osecaj za domovinu.

Cesto se nisam slagao sa nekim Biljaninim stavovima ali za ovo sto je, i kako je rekla, svaka joj cast. Bas tako, zloupotrebljeni i iskoristeni za mracnjastvo i zlo. Ni prvi ni zadnji put na ovom Balkanum izrezbarenom kao i njegovi ljudi (kako divno rece Biljana), da nesto cisto, lepo i plemenito otmu i uprljaju sape nikogovica. Jos jednom, moj duboki naklon ovoj pametnoj zeni.

Кад год помислим да Биљану Србљановић сагледам у контексту њеног списатељског рада, испречи се њена политичка ангажованост. Лично, немам проблем са ангажованим писцима, осим када своју ангажованост преносе у литературу која не трпи да буде параван било чему, а понајмање политици.

Због свега наведеног и даље се не могу загледати у Биљану Србљановић као у писца који завређује озбиљну пажњу (не рачунам ову панфлетску, као и оних који је награђују за труд који литературу не поставља на прво место).

А понадао сам се да овог пута неће бити тако. Све до самог краја текста сам се надао да је у питању људска, интимна прича. Чак је и указивало на то.

А онда се појавило "великосрпство" и "лутајући метак" и опет је све пало у воду неукости, натегнутих паралела и борбе против неистомишљеника.

Докле, Биљана?

И како интелигента жена не схвата да не може "просветити" овај "неуки" пук користећи пропаганду Беча из 19. века како би демонтирала националистичку пропаганду Београда са краја 20. погрешно је тумачећи као угаони камен у структури српског духа(иначе, пропагандна митоманија је обилато коришћена и у Загребу, Сарајеву, Подгорици, као што се користи и у Паризу и било где другде за властите потребе и интересе)?

У суштини, жао ми је Биљане.

Она је само један инструментализовани сан о сопственом интелекту и образованости, један угодан живот у мехуру од сапунице.

Можда, када тај мехур једном пукне, добијемо заиста књижевност вредну анализе.

Želim da se izvinim Biljani za negativni komentar koji sam poslala na ovom sajtu. Kada sam bolje razmislila shvatila sam da nisam u pravu. Možda meni ne odgovaraju neki njeni nastupi i ne slažem se sa onim što govori, ali ova žena je priznata spisateljica i dramaturg. Uložila je veliki trud da napiše ovu knigu a i u čitav svoj rad. Ne mogu da sudim o knjizi jer je nisam čitala, a i nisam veliki poznavalac istorije da bi to imalo smisla. Poenta je u tome da se nešto što je napisao profesionalac prodaje za 480din. dok knjige nekih koji su pravim čudom išta i napisali koštaju i po 900din. I to govori nešto o njoj. Ne sećam se kako sam se potpisala u tom komentaru. Znam da me je malo uvredio njen nipodaštavajući stav prema srpskom narodu kao needukovanom i primitivnom.

Prvo nesto procitaj pa tek onda sudi! Sto se tice nas Srba uvek cemo biti na dve strane. Nikako da se ujedinimo i to ce nas dokusuriti...