Srpsko nematerijalno nasleđe čine...

Svaka čast susjedi na trudu i radu na zaštiti vrijedne i zanimljive nematerijalne kulturne baštine, koje, kako vidim, imate puno! Ovakav rad je osobito potreban kako bi se očuvalo nacionalni identitet u vremenu velike globalizacije, koja, nažalost, dovodi do sve većeg unificiranja svijeta, koji polagano postaje sve bezličniji i uniformniji!

I mi u Hrvatskoj radimo na istim stvarima, sada već skoro 10 godina, a u Registru kulturne baštine Ministarstva kulture RH nalazi se već mnogo primjera značajne nematerijalne kulturne baštine, od čega se, zahvaljujući predanom i kvalitetnom radu niza stručnjaka, u prvom redu etnologa, već 13 kulturnih dobara iz RH nalazi na UNESCO-voj listi svjetske nematerijalne baštine!
Primjera radi, na toj su listi Klapsko pjevanje, Bećarac, Sinjska alka, izrada Licitara,Festa sv. Vlaha, Nijemo kolo, Čipkarstvo...

Samo naprijed susjedi, neka bude što više kulturne baštine s ovih prostora na listi UNESCO!

A sta je sa nasom narodnom poezijom i prozom, jezikom, duhovnom muzikom, vidovdanskim kultom i etikom...?

Samo da rezultat ne bude jednog dana trka za Nacionalne penzije za "Ziva ljudska nasledja" kako to nazalost nekad biva kad je kultura u pitanju.

Белмуж, то као Ајмокац само са свињским месом? :D

Danas pročitah u novinama(Politika)da je Unesko odlučio da dodeli mirovnu nagradu Francuskom predsedniku(Frasoa Olandn)za vojnu intervenciju u Afričkoj državi Mali.Pa sad ko može da objasni kako ovo može biti ugledna institucija, kojoj je delatnost čuvanje svetske kulture,kad dodeljuje političke nagrade.Možda zato što je sedište Uneska u Parizu(Francuska)pa su želeli da se dodvore domaćinima.Pri tome rat u Maliju još uvek traje,ali su izgleda osigurani rudnici Uranijma koje koriste Francuske nuklearne elektrane.

Jako je lepo sto su i susedi svesni bogatstva nematerijalnog kulturnog nasledja Srbije ,koje ne podrazumeva samo tradiciju nematerijalne kulture vecinskog,srpskog naroda vec i drugih etniciteta koji vekovima zive na teritoriji drzave Srbije(slikarska skola u Kovacici,pazarske mantije...)Shodno tome treba reci da mnogi primeri nematerijalne kulture,koji su zvanicno nominovani od strane drzave Hrvatske predstavljaju deo nematerijalnog nasledja i drugih naroda koji su vekovima ziveli,ili i dalje zive na podrucju danasnje drzave Hrvatske.To se naravno odnosi i na pripadnike srpskog naroda.
Becarac je deo tradicionalne vojvodjansko-macvanske gastronomske ponude,dok je zajednicka borba katolika i pravoslavaca protiv Turaka svoj izraz imala i u Sinjskoj alki.Dubrovacka tradicija praznovanja Svetog Vlaha znacajna je i za dubrovacke Srbe kako pravoslavce tako i katolike.Naime veliki broj pripadnika dubrovacke politicke i kulturne elite katolicke vere,dozivjavao je sebe kao deo srpskog etnickog korpusa.Tradicija ojkanja i nemog kola,koji su izvorno slovensko-paganskog porekla,deo su nematerijalne kulture i pripadnika srpskog naroda u Bosni,Hercegovini,Dalmaciji...Na osnovu svega,moze se zakljuciti da su vezivne niti izmedju naroda na ovim prostorima daleko jace od onoga sto razdvaja.Stoga bi razvijanje svesti o toj cinjenici moglo da predstavlja osnovu za sustinsku,stvarnu i istinsku pacifikaciju izmedju naroda na ovim prostorima.Politicari na zalost,toga nisu svesni.

Od svega nabrojanog, možda bi samo 2-3 etnografska fenomena mogla zaista da budu autentično "srpska". Oko kačkavalja mogli bi da se sporimo sa Bugarima, oko ojkača sa Hrvatskom; gajde se tradicionalno sviraju u mnogim zemljama, a najpoznatija po njima je Škotska. Frula je zastupljena u folklornoj muzičkoj tradiciji mnogih zemalja širom planete. Kola na Balkanu su veoma, veoma slična, dok su nabrojani zanati gotovo univezalni u mnogim narodima Evroazije, a i šire. Ipak, bez obzira na neizbežno spornu autentičnost, lista izgleda veoma sadržajna. Istakao bih još da je vranjska (vranjanska) gradska pesma zlata vredna tradicija koju treba negovati, ali ne samo "na rečima". Za početak, trebalo bi arhivske snimke Radio Beograda prekopirati na trajne nosače zvuka i kopije pohraniti u Etnografskom muzeju.

koliko paganstva, a svi vernici... ;)

A pitam se, ukoliko je srpsko nematerijalno nasledje isključivo ono folklorno, gde spada srpska klasična muzika, ili slikarstvo, pozorište, film, nauka...? Ne sporim važnost očuvanja ovakve tradicije, ali se pitam, zbog čega, na primer, srpski filozofi nisu deo nematerijalnog nasleđa?

Svaka čast susjedi na trudu i radu na zaštiti vrijedne i zanimljive nematerijalne kulturne baštine, koje, kako vidim, imate puno! Ovakav rad je osobito potreban kako bi se očuvalo nacionalni identitet u vremenu velike globalizacije, koja, nažalost, dovodi do sve većeg unificiranja svijeta, koji polagano postaje sve bezličniji i uniformniji!

I mi u Hrvatskoj radimo na istim stvarima, sada već skoro 10 godina, a u Registru kulturne baštine Ministarstva kulture RH nalazi se već mnogo primjera značajne nematerijalne kulturne baštine, od čega se, zahvaljujući predanom i kvalitetnom radu niza stručnjaka, u prvom redu etnologa, već 13 kulturnih dobara iz RH nalazi na UNESCO-voj listi svjetske nematerijalne baštine!
Primjera radi, na toj su listi Klapsko pjevanje, Bećarac, Sinjska alka, izrada Licitara,Festa sv. Vlaha, Nijemo kolo, Čipkarstvo...

Samo naprijed susjedi, neka bude što više kulturne baštine s ovih prostora na listi UNESCO!

A sta je sa nasom narodnom poezijom i prozom, jezikom, duhovnom muzikom, vidovdanskim kultom i etikom...?

Белмуж, то као Ајмокац само са свињским месом? :D

koliko paganstva, a svi vernici... ;)

Jako je lepo sto su i susedi svesni bogatstva nematerijalnog kulturnog nasledja Srbije ,koje ne podrazumeva samo tradiciju nematerijalne kulture vecinskog,srpskog naroda vec i drugih etniciteta koji vekovima zive na teritoriji drzave Srbije(slikarska skola u Kovacici,pazarske mantije...)Shodno tome treba reci da mnogi primeri nematerijalne kulture,koji su zvanicno nominovani od strane drzave Hrvatske predstavljaju deo nematerijalnog nasledja i drugih naroda koji su vekovima ziveli,ili i dalje zive na podrucju danasnje drzave Hrvatske.To se naravno odnosi i na pripadnike srpskog naroda.
Becarac je deo tradicionalne vojvodjansko-macvanske gastronomske ponude,dok je zajednicka borba katolika i pravoslavaca protiv Turaka svoj izraz imala i u Sinjskoj alki.Dubrovacka tradicija praznovanja Svetog Vlaha znacajna je i za dubrovacke Srbe kako pravoslavce tako i katolike.Naime veliki broj pripadnika dubrovacke politicke i kulturne elite katolicke vere,dozivjavao je sebe kao deo srpskog etnickog korpusa.Tradicija ojkanja i nemog kola,koji su izvorno slovensko-paganskog porekla,deo su nematerijalne kulture i pripadnika srpskog naroda u Bosni,Hercegovini,Dalmaciji...Na osnovu svega,moze se zakljuciti da su vezivne niti izmedju naroda na ovim prostorima daleko jace od onoga sto razdvaja.Stoga bi razvijanje svesti o toj cinjenici moglo da predstavlja osnovu za sustinsku,stvarnu i istinsku pacifikaciju izmedju naroda na ovim prostorima.Politicari na zalost,toga nisu svesni.

Samo da rezultat ne bude jednog dana trka za Nacionalne penzije za "Ziva ljudska nasledja" kako to nazalost nekad biva kad je kultura u pitanju.

Danas pročitah u novinama(Politika)da je Unesko odlučio da dodeli mirovnu nagradu Francuskom predsedniku(Frasoa Olandn)za vojnu intervenciju u Afričkoj državi Mali.Pa sad ko može da objasni kako ovo može biti ugledna institucija, kojoj je delatnost čuvanje svetske kulture,kad dodeljuje političke nagrade.Možda zato što je sedište Uneska u Parizu(Francuska)pa su želeli da se dodvore domaćinima.Pri tome rat u Maliju još uvek traje,ali su izgleda osigurani rudnici Uranijma koje koriste Francuske nuklearne elektrane.

Od svega nabrojanog, možda bi samo 2-3 etnografska fenomena mogla zaista da budu autentično "srpska". Oko kačkavalja mogli bi da se sporimo sa Bugarima, oko ojkača sa Hrvatskom; gajde se tradicionalno sviraju u mnogim zemljama, a najpoznatija po njima je Škotska. Frula je zastupljena u folklornoj muzičkoj tradiciji mnogih zemalja širom planete. Kola na Balkanu su veoma, veoma slična, dok su nabrojani zanati gotovo univezalni u mnogim narodima Evroazije, a i šire. Ipak, bez obzira na neizbežno spornu autentičnost, lista izgleda veoma sadržajna. Istakao bih još da je vranjska (vranjanska) gradska pesma zlata vredna tradicija koju treba negovati, ali ne samo "na rečima". Za početak, trebalo bi arhivske snimke Radio Beograda prekopirati na trajne nosače zvuka i kopije pohraniti u Etnografskom muzeju.

A pitam se, ukoliko je srpsko nematerijalno nasledje isključivo ono folklorno, gde spada srpska klasična muzika, ili slikarstvo, pozorište, film, nauka...? Ne sporim važnost očuvanja ovakve tradicije, ali se pitam, zbog čega, na primer, srpski filozofi nisu deo nematerijalnog nasleđa?