Sudbine, Krsta Popovski

Zaista, iz mora jeftinih romana koje knjižare nude još u izlozima isplivao je ovaj roman apsurda, izvanredna studija o "malim ljudima" koji opstaju u banalnoj stvarnosti i svoje sudbine dižu na nivo grčke tragedije. Osim stila, veštine pripovedanja i umešnog građenja likova, kod Popovskog je izuzetno i to što u svojim likovima prepoznaje svakog čoveka i ženu, što u naivnim stavovima i promašenim životnim stremljenjima vidi univerzalni kod čovečanstva, prokletstvo želje i konačno shvatanje da se sreća može naći samo u malim stvarima. U onim usputnim životnim "detaljima", skrajnutim u vremenu u kom se čovek meri količinom novca koji ima u džepu, a zajednica brojem parking mesta.
Preporučujem svim pametnim čitaocima!

Поповски је мени најаутентичнији прозни писац средње генерације: смео као Басара, паметан као Радослав Петковић, одмерен као Ваљаревић. Сва његова три романа су узбудљиво штиво ван уобичајених књижевних токова. Такође, он је противтег тој кичасто-млохавој-квазиурбаној литератури његових вршњака, од Горана Петковића до Марка Видојковића.

Узгред, Поповски доноси радост, тако данас ретку ствар у литератури.

"Osveženje na sceni – novi roman Krste Popovskog “Sudbine”, u izdanju Derete."
Krsta je jos romanom "Tata" koji ne lici ni na koga, i u kome se vec posle prvih nekoliko strana uocava autentican individulani stil, i te kako osvezio srpsku literaturu.
To je nastvio da cini veoma dobrim romanom "Ej", a sad potvrdio "Sudbinama", koje upravo citam i odlicno se zabavljam.:)
U "Sudbinama" se Krsta od prve recenice fenomenalno poigrva sa citaocima, a kako sam ja jedna od njih, moram da priznam da sam se isprva malo ljutila, a onda mu se prepustila.
Videcmo jos sta ce da se desi do kraja. Hocemo li da nastavimo da se igramo ili cemo da se posvadajamo. :)

Odličan tekst! O odličnom romanu! Krsta Popovski piše hrabro o smešno-gorkim sudbinama. Od prvog romana "Tata", preko romana "Ej", do "Sudbina", Krsta vešto okreće stvarnost naglavce uz podsmeh lišen svake patetike. Stvarnost istumbana, prepadnuta, izobličena (kao i mi sami) dobija svoju pravu meru i kakav takav smisao. U grotesknom besmislu u kome svako od nas otkriva deo svoje sudbine - prepoznajemo isceliteljski humor Krste Popovskog.

Nisam čitala - gutala sam sve Krstine romane. Svaki je bio merač mog stanja, nad istim stranicama mogla bih se duboko zabrinuti za naše živote i smejati naglas od srca. Romani su nenametljivi ali upečatljivi; kako će se doživeti zavisi samo od nas samih, ali sigurno neće proći mimo nas.

U iščekivanju novog romana Krste Popovskog

verna čitateljka Sanja

Lep je osećaj kad shvatite da postoji srpski pisac čiji sledeći roman očekujete s nestrpljenjem. Čini se da je Popovski svojim romanima "odškrinuo prozor" i da je u srpsku književnost ušlo dosta svežeg vazduha.

Поповски је мени најаутентичнији прозни писац средње генерације: смео као Басара, паметан као Радослав Петковић, одмерен као Ваљаревић. Сва његова три романа су узбудљиво штиво ван уобичајених књижевних токова. Такође, он је противтег тој кичасто-млохавој-квазиурбаној литератури његових вршњака, од Горана Петковића до Марка Видојковића.

Узгред, Поповски доноси радост, тако данас ретку ствар у литератури.

Odličan tekst! O odličnom romanu! Krsta Popovski piše hrabro o smešno-gorkim sudbinama. Od prvog romana "Tata", preko romana "Ej", do "Sudbina", Krsta vešto okreće stvarnost naglavce uz podsmeh lišen svake patetike. Stvarnost istumbana, prepadnuta, izobličena (kao i mi sami) dobija svoju pravu meru i kakav takav smisao. U grotesknom besmislu u kome svako od nas otkriva deo svoje sudbine - prepoznajemo isceliteljski humor Krste Popovskog.

"Osveženje na sceni – novi roman Krste Popovskog “Sudbine”, u izdanju Derete."
Krsta je jos romanom "Tata" koji ne lici ni na koga, i u kome se vec posle prvih nekoliko strana uocava autentican individulani stil, i te kako osvezio srpsku literaturu.
To je nastvio da cini veoma dobrim romanom "Ej", a sad potvrdio "Sudbinama", koje upravo citam i odlicno se zabavljam.:)
U "Sudbinama" se Krsta od prve recenice fenomenalno poigrva sa citaocima, a kako sam ja jedna od njih, moram da priznam da sam se isprva malo ljutila, a onda mu se prepustila.
Videcmo jos sta ce da se desi do kraja. Hocemo li da nastavimo da se igramo ili cemo da se posvadajamo. :)

Nisam čitala - gutala sam sve Krstine romane. Svaki je bio merač mog stanja, nad istim stranicama mogla bih se duboko zabrinuti za naše živote i smejati naglas od srca. Romani su nenametljivi ali upečatljivi; kako će se doživeti zavisi samo od nas samih, ali sigurno neće proći mimo nas.

U iščekivanju novog romana Krste Popovskog

verna čitateljka Sanja

Zaista, iz mora jeftinih romana koje knjižare nude još u izlozima isplivao je ovaj roman apsurda, izvanredna studija o "malim ljudima" koji opstaju u banalnoj stvarnosti i svoje sudbine dižu na nivo grčke tragedije. Osim stila, veštine pripovedanja i umešnog građenja likova, kod Popovskog je izuzetno i to što u svojim likovima prepoznaje svakog čoveka i ženu, što u naivnim stavovima i promašenim životnim stremljenjima vidi univerzalni kod čovečanstva, prokletstvo želje i konačno shvatanje da se sreća može naći samo u malim stvarima. U onim usputnim životnim "detaljima", skrajnutim u vremenu u kom se čovek meri količinom novca koji ima u džepu, a zajednica brojem parking mesta.
Preporučujem svim pametnim čitaocima!

Lep je osećaj kad shvatite da postoji srpski pisac čiji sledeći roman očekujete s nestrpljenjem. Čini se da je Popovski svojim romanima "odškrinuo prozor" i da je u srpsku književnost ušlo dosta svežeg vazduha.