Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968

Živeo rokenrol!

"Ova knjiga govori o jednoj velikoj stvari kojom bi trebalo da se ponosimo i to s pravom. Živeo rokenrol!"

Kad sam ja bio mali, ja sam jako voleo da slušam rok muziku (Doors-e, Jefferson airplane, Rolling stouns-e...), a moji roditelji su se stalno bunili, "Gasi to", "Kakva je to muzika? To je najobičnije dranje...." i slično. Onda sam ja razmišljao: kad ja ostarim, klinci će slušati bogznakakvu muziku, a ja ću se truditi da razumem mlade, da prihvatim da su oni progresivni, napredni i da ih treba pustiti i poštovati njihov stav. Danas ja imam preko 50 godina, a klinci slušaju turbo folk, cecu i slično???

Živeo!

Baš neki dan mi jedan frend veli: Stari moj, znaš na kaj sam posebno ponosan u vezi odgoja mojih dvaju sinova? (jedan ima 21 godinu a jedan 19)
Pitam ja na što. Pa na to, veli on, jer nijedan od njih ne sluša ni cajke ni Jelenu Rozgu ni Severinu niti išta sličnoga. Slušaju Doorse, Zeppeline, Dylana, Carlosa Gardela, Les negresses vertes, Rya Coodera... eto na to sam posebno ponosan!
I to je rekao sasvim ozbiljno i vrlo uvjerljivo. I potpuno se slažem s njim, to je istinsko postignuće. To je gotovo garancija da budeš pravi čovjek, kako ja gledam na stvari...

Rokenrol je moja muzika i danas je nalazim na sajtovima kao sto je "Electric Blues" i uzivam u njoj. Karlu Metikosu svaka cast za vanserijski album njegove zene Josipe, ovi ostali su ipak bili naivni skidaci stranih hitova i ne mogu se porediti sa socijalnim velikanima Kinksima, kao ni muzickim nosiocima hipi pokreta Grateful Dead i Jefferson Airplane. Ja sam ipak vise voleo Moody Blues i Alman Brothers Band, no i sada vrtim gomile ploca svih njih, a slusam mp3 koji skidam sa interneta. I mi smo imali izvrsne rokere, no ipak malo kasnije, to nije bio Boba Stefanovic koji peva hitove Tremelosa.

Jugoslavija, sa svim svojim, diktiranim istorijskim cinjenicama, manama, bila je zemlja koja je zacetnik razbijanja istocnog vojnog bloka, koji je u jednom trenutku zapretio da potisne onaj zapadni. Ulogu u pridobijanju narodnih masa za takav put imao je rokenrol na koji nisu bili imuni ni oni iza gvozdene zavese ali njima je bio zabranjen. To treba da znaju mladje generacije nad kojima je izvrsen muzicki genocid kada im je krajem 80 tih,neposredno pred rat, nametnut uzasni turbo folk sa cetiri takta i kada su zavladale seljaste pevacice koje su i danas na sceni podrzane od narodnjackih struktura koje znaju kako da nametnu svoju ideologiju zamotanu u taj isti turbo folk "identitet" . Jedina sreca u celoj prici je da danas postoji jaka alternativna muzicka scena koja ce uskoro nametnuti svoj model.

"Boga jugoslovenskog rok novinarstva" - da nije malo preterano?Ima tu mnogo boljih likova.

Rock n Roll je bio realna kultura Jugoslavije, jer je i ona sama bila tek 100tinjak godina stara. Druga strana kulture je bila, mnogo starija, kombinovana narodna muzika njenih republika, koja je isto tako bila jako pozitivan fenomen i od koje je takodje vrlo malo bilo autohtone, vec je dolazila kroz kulturne uticaje razlicitih okupatora kroz vjekove.

Tito je dozvolio ulazak RnR-a u Jugoslaviju u vrijeme kada je on bio glavno oruzje onoga sto mi prepoznajemo kao hipi kulturu, koja je u sustini bila revolucionarna struja Amerike. Tamo je ta kultura medijski diskreditovana, a ovde se raazvijala neometano. Bila je to kultura koja je promovisala altruizam i ljubav, i gdje je zazivila (Sarajevo itd.) imala je jako pozitivan i humanizirajuci efekat.

Skoro svi originalni protagonisti su ustali protiv rata 90ih (Rambo, EKV, Azra, Indexi itd.), dok su plagijatori iskoristili situaciju (Merlin, Corba, Bregovic). Ove originalne snage jednostavno nisu imale brojiv kapacitet koji bi zaustavio rat, jer jednostavno kultura nije bila dovoljno stara. Drugi problem koji se pojavio je da je ta kultura pala u Americi, pa je logican slijed bio i u njenim kulturnim satelitima.

http://www.youtube.com/watch?v=qzWkNbR6E_M

zasto bi trebalo da se ponosimo? ponos je samo druga strana stida.

U knjizi Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968 ne pise "konstantna cenzura filma, muzike a veliki uzlet rokenrola u Titovoj Jugoslaviji". To je nesto slobodnija interpretacija prikazivaca B92 u kvalitetnom prikazu ove knjige. Naravno, svako ima svoj ugao posmatranja na onovremene cenzore i komisije.

Комунистички злочинци су се страшно бојали рокенрола,па овим ауторима из тог времена, треба одати признање више.

Rakovic pise o vremenu u kome nije aktivno ucestvovao,sto se lako moze zakljuciti.

Pise u studiji:..."KONSTANTNA cenzura filma,muzike a veliki uzlet rokenrola u Titovoj Jugoslaviji".Nesto se ne uklapa.

kad je rok postao roba,doslo se do para,onda su rokeri poceli da se drogiraju,svaki dan sex sa grupi devojkama,modne kerefeke,bogate kuce,deca kmece kod kuce,e onda je muzika postala sporedna,energija se izgubila i otislo sve u...

...jadni momci. Nije lako s takvim ocem.

...jadni momci. Nije lako s takvim ocem.

zasto bi trebalo da se ponosimo? ponos je samo druga strana stida.

Комунистички злочинци су се страшно бојали рокенрола,па овим ауторима из тог времена, треба одати признање више.

Rock n Roll je bio realna kultura Jugoslavije, jer je i ona sama bila tek 100tinjak godina stara. Druga strana kulture je bila, mnogo starija, kombinovana narodna muzika njenih republika, koja je isto tako bila jako pozitivan fenomen i od koje je takodje vrlo malo bilo autohtone, vec je dolazila kroz kulturne uticaje razlicitih okupatora kroz vjekove.

Tito je dozvolio ulazak RnR-a u Jugoslaviju u vrijeme kada je on bio glavno oruzje onoga sto mi prepoznajemo kao hipi kulturu, koja je u sustini bila revolucionarna struja Amerike. Tamo je ta kultura medijski diskreditovana, a ovde se raazvijala neometano. Bila je to kultura koja je promovisala altruizam i ljubav, i gdje je zazivila (Sarajevo itd.) imala je jako pozitivan i humanizirajuci efekat.

Skoro svi originalni protagonisti su ustali protiv rata 90ih (Rambo, EKV, Azra, Indexi itd.), dok su plagijatori iskoristili situaciju (Merlin, Corba, Bregovic). Ove originalne snage jednostavno nisu imale brojiv kapacitet koji bi zaustavio rat, jer jednostavno kultura nije bila dovoljno stara. Drugi problem koji se pojavio je da je ta kultura pala u Americi, pa je logican slijed bio i u njenim kulturnim satelitima.

http://www.youtube.com/watch?v=qzWkNbR6E_M

Pise u studiji:..."KONSTANTNA cenzura filma,muzike a veliki uzlet rokenrola u Titovoj Jugoslaviji".Nesto se ne uklapa.

Živeo rokenrol!

"Ova knjiga govori o jednoj velikoj stvari kojom bi trebalo da se ponosimo i to s pravom. Živeo rokenrol!"

Živeo!

"Boga jugoslovenskog rok novinarstva" - da nije malo preterano?Ima tu mnogo boljih likova.

Rokenrol je moja muzika i danas je nalazim na sajtovima kao sto je "Electric Blues" i uzivam u njoj. Karlu Metikosu svaka cast za vanserijski album njegove zene Josipe, ovi ostali su ipak bili naivni skidaci stranih hitova i ne mogu se porediti sa socijalnim velikanima Kinksima, kao ni muzickim nosiocima hipi pokreta Grateful Dead i Jefferson Airplane. Ja sam ipak vise voleo Moody Blues i Alman Brothers Band, no i sada vrtim gomile ploca svih njih, a slusam mp3 koji skidam sa interneta. I mi smo imali izvrsne rokere, no ipak malo kasnije, to nije bio Boba Stefanovic koji peva hitove Tremelosa.

Baš neki dan mi jedan frend veli: Stari moj, znaš na kaj sam posebno ponosan u vezi odgoja mojih dvaju sinova? (jedan ima 21 godinu a jedan 19)
Pitam ja na što. Pa na to, veli on, jer nijedan od njih ne sluša ni cajke ni Jelenu Rozgu ni Severinu niti išta sličnoga. Slušaju Doorse, Zeppeline, Dylana, Carlosa Gardela, Les negresses vertes, Rya Coodera... eto na to sam posebno ponosan!
I to je rekao sasvim ozbiljno i vrlo uvjerljivo. I potpuno se slažem s njim, to je istinsko postignuće. To je gotovo garancija da budeš pravi čovjek, kako ja gledam na stvari...

kad je rok postao roba,doslo se do para,onda su rokeri poceli da se drogiraju,svaki dan sex sa grupi devojkama,modne kerefeke,bogate kuce,deca kmece kod kuce,e onda je muzika postala sporedna,energija se izgubila i otislo sve u...

Kad sam ja bio mali, ja sam jako voleo da slušam rok muziku (Doors-e, Jefferson airplane, Rolling stouns-e...), a moji roditelji su se stalno bunili, "Gasi to", "Kakva je to muzika? To je najobičnije dranje...." i slično. Onda sam ja razmišljao: kad ja ostarim, klinci će slušati bogznakakvu muziku, a ja ću se truditi da razumem mlade, da prihvatim da su oni progresivni, napredni i da ih treba pustiti i poštovati njihov stav. Danas ja imam preko 50 godina, a klinci slušaju turbo folk, cecu i slično???

Jugoslavija, sa svim svojim, diktiranim istorijskim cinjenicama, manama, bila je zemlja koja je zacetnik razbijanja istocnog vojnog bloka, koji je u jednom trenutku zapretio da potisne onaj zapadni. Ulogu u pridobijanju narodnih masa za takav put imao je rokenrol na koji nisu bili imuni ni oni iza gvozdene zavese ali njima je bio zabranjen. To treba da znaju mladje generacije nad kojima je izvrsen muzicki genocid kada im je krajem 80 tih,neposredno pred rat, nametnut uzasni turbo folk sa cetiri takta i kada su zavladale seljaste pevacice koje su i danas na sceni podrzane od narodnjackih struktura koje znaju kako da nametnu svoju ideologiju zamotanu u taj isti turbo folk "identitet" . Jedina sreca u celoj prici je da danas postoji jaka alternativna muzicka scena koja ce uskoro nametnuti svoj model.

U knjizi Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968 ne pise "konstantna cenzura filma, muzike a veliki uzlet rokenrola u Titovoj Jugoslaviji". To je nesto slobodnija interpretacija prikazivaca B92 u kvalitetnom prikazu ove knjige. Naravno, svako ima svoj ugao posmatranja na onovremene cenzore i komisije.

Rakovic pise o vremenu u kome nije aktivno ucestvovao,sto se lako moze zakljuciti.