Bez Andrićeve nagrade ove godine

Podržavam odluku žirija. Srbija je isuviše mala zemlja da bi se u njoj svake godine proizvela jedna kvalitetna zbirka pripovedaka. Nekvalitetnih je na pretek, ali one svakako ne treba da nose Andrićevo ime uz sebe - nijedna od njih - jer to ime nije ni značka, ni besplatna reklama na kiosku koji drži knjige izmešane sa novinama.

U vreme kada je Andrić pisao oporuku SFRJ je brojala nešto više od dvadeset miliona stanovnika. Srbija danas ima jedva trećinu tog broja (ne računajući Albance sa Kosova koji svakako neće konkurisati za Andrićevu nagradu). Odatle je jasno da baza iz koje se izdavaštvo napaja nije ni dovoljno široka ni dovoljno duboka da konzistentno, iz godine u godinu, proizvede makar jedan rezultat vrhunskog kvaliteta.

A potpuno je na mestu i napomena žirija da autori spajaju sve što imaju pa to zovu zbirkom. Proces biranja radova za zbirku vremenom je potpuno nestao: na gomilu se stavlja sve, samo da se što pre nešto baci na raf, da se makar šta stavi pred oči neizbirljivoj, instant publici. U takvim uslovima bolje je ne nagraditi nikoga a sačuvati obraz, nego devalvirati Andrićevu nagradu.

Predlazem da se promeni ziri i da se njima zabrani da licno ucestvuju u konkurenciji za nagradu do kraja zivota. Oni su svojom odlukom dokazali da ne postuju ni Andrica ni kolege pisce. Novi ziri i nagrada do kraja godine.

Kakav egzibicionizam, žiriju treba dati nagradu za samoreklamerstvo,čujte samo te birokratske umotvorine,,bilo je dobrih zbirki ali mi nagradu nećemo dati" ili pižonovsko zaključivanje,,da nije jubilarna mi bi je dali",kakvi intelektualno-književni umovi,ako oni daju i ne treba niko da je uzme dogod ih oni daju pa makar se zvala i Andrićeva.

"Andrićeva nagrada dodeljuje se svake godine od kada je ustanovljena 1975. godine po testamentarnoj volji velikog pisca".

Gospodo draga, članovi žirija, osim ako vas testament ne ovlašćuje u nekom svom delu (što čisto sumnjam) da šaljete opomene i poruke, vi ste trebali da obavite svoju dužnost i izaberete, pa i najbolje među najgorim.

Kako to da Kusturica nije dobio nagradu.To je velika nepravda prema nasem reziseru i "pripovedacu".Taj se napripovedao,skoro vise i od samog Andrica.Takav knjizevni lik je zasluzio ,u najmanju ruku,Belog Andjela,i tu mu je naneta nepravda i pravo je cudo kako ga je Filaret zaboravio.Bas ,prava steta.

Mihajlo Pantić: "U Srbiji se godišnje dodeljuje nekoliko stotina književnih nagrada, i za razliku od svih koji misle da ih je previše (uglavnom su to oni koji nisu dobili nijednu), rekao bih da je nagrada premalo. Kažem to bez imalo cinizma (cinizam je samo obrazina inferiornosti, ništa drugo) – jer svako ko piše u Srbiji, zaslužuje neku nagradu, makar bilo kakvu, da sada ne objašnjavam zašto, morao bih, u suprotnom, da napišem najmanje jedan roman. Ako u Francuskoj postoji pet hiljada nagrada (brojem: 5.000), zašto u Srbiji ne bi postojalo pet stotina (500)? Kome to smeta? Svaka nagrađena knjiga imaće barem jednog čitaoca više, a pisac će, ma bilo to i simbolično, popraviti stanje na svom bankovnom računu. Ni u jednom ni u drugom slučaju ne vidim ništa loše. Ipak, ubedljivo najveća korist od nagrađivanja je u tome da se o književnosti uopšte govori, u doba kada je ta umetnost pogubila svoj nekadašnji smisao i danas ubrzano traga za nekim novim, onim koji prevazilazi individualni značaj."

Interesantno je da se po žirijama neprekidno vrte jedni te isti likovi,koji su,pri tom,prave renesanse individue:i univerzitetski profesori i pripovedači i književni kritičari i kolumnisti...
Odluku da se ove godine ne dodeli Andrićeva nagrada ne bih da komentarišem,možda su ovog puta i imali pravo(a možda nisu uspeli da se dogovore pa su osmislili ovako ingeniozno saopštenje?!).
Mnogo mi je interesantnija svestranost ovih naših kulturnih radnika.Svuda stižu,nema oblasti za koju nisu eksperti,u sve se mešaju,i pri tome za svoje preobilje darova kojima ih je darovao dobri bog,primaju unosne sinakure.
Prozborio je Kiš reč-dve o takvim personama,nazivajući ih "divljim kritičarima".

A najgore su prosli ovi sto su spomenuti u uzem izboru: kao, eto, medju losim knjigama (neimenovanim), oni su nesto bolji, ali jos to nije kako treba. Citajte knjige clanova zirija, i ucite, pa se javite. Bas trapavo - bolje da nisu nikog izdvajali.

CITAT:
Veliki sam postovalac pisanog dela Ive Andrica, smatram ga izuzetno velikim piscem, jednim od nasih najvecih. Ipak mnoge njegove knjige (oni koji su vise citali a nemaju problem sa autoritetima slozice se), tesko se citaju jer ne poseduju tu magnetsku privlacnost da citaoca provedu kroz delo, vec ga vrlo cesto bacaju sa dogadjaja na dogadj ili jednog lika na drugi bez ikakvog reda ili smisla, (npr. to je cesta pojava u njegovoj poslednjoj knjizi Omerpasa Latas).

Na drini cuprija, Travnicka hronika, Prokleta avlija, Gospodjica... nisu kvalitetno ispricana djela? Nemaju magnetsku moc da "zarobe" citaoca?! Pa mene jesu. A procitao sam masu knjiga. Vi govorite o jednom od najvecih pisaca i pripovjedaca 20 vijeka uopste. Ne sto je nas, vec sto ima STIL, TEMATIKU, MAJSTORSKI SU ISPRIPOVJEDANA...Samo sto smo mi mali narod(i) pa nam je i jezeki smetnja sa komunikaciju sa svijetom, sto hedikepira Andrica kao pisca. Da je Nijemac - bio bi odmah uz Mana. (A bolji je).

Veliki sam postovalac pisanog dela Ive Andrica, smatram ga izuzetno velikim piscem, jednim od nasih najvecih. Ipak mnoge njegove knjige (oni koji su vise citali a nemaju problem sa autoritetima slozice se), tesko se citaju jer ne poseduju tu magnetsku privlacnost da citaoca provedu kroz delo, vec ga vrlo cesto bacaju sa dogadjaja na dogadj ili jednog lika na drugi bez ikakvog reda ili smisla, (npr. to je cesta pojava u njegovoj poslednjoj knjizi Omerpasa Latas). Ziri je odlucio to sto je odlucio i ja ih razumem, jer su trgnuli sebe iz ucmalosti i postavili se na javnu pozornicu u najvecem mogucem svetlu cuvara lika i dela njega savrsenog... A on ni savrsen ni jedinstven, vrlo cesto obican i prozaican. Vrhunac pripovedanja dostize tek u par knjiga i to samo u delovima, to se cak nikako ne moze pronaci ni u Prokletoj avliji gde se daleko vise ocekivalo od nekoga ko je taj svet video, licno doziveo...
Sada mi je utoliko zalije sto gospoda iz zirija nisu imala izvrsnu vlast one godine kada je Andricevu nagradu dobilo delo pod imenom Dnevnik jedne vagine! U drzavi nam je sve idealno pa hvala briznim ocima sto ne dozvolise da se uprlja ovakva nagrada (ne)delima dela svog naroda koji se jos i drznuo da nesto piskara.

Uplašio se žiri da dodeli nagradu u godini kada je objavio Kusturica. kakav kukavičluk! Sad ''uživaju'' četvorica iz užeg izbora. Neka, neka, sve se vraća!

Žao mi je, Aleksandre, što o knjizi sudite na osnovu naslova, ali ako je neki pripovedač zaslužio Andrićevu nagradu onda je to Jovica Aćin. Možda ne za tu knjigu, ali nepravde postoje da bi se ispravile.

Ja sam za to da se Andrićeva nagrada dodeljuje svake druge godine. Više knjiga bi bilo u konkurenciji, a pisci bi dobijali veću nagradu, što nije beznačajno. Ukoliko bi bilo opravdano, moglo bi i dvoje pisaca da je deli.

I ne dopada mi se argument žirija. Ove godine je nagradu mogao da dobije Nikola Malović, bez obzira na to je li ili nije jubilej. "Plavoprugaste storije" možda nisu najbolja zbirka u koja je u poslednje vreme objavljena, ali neke pripovetke su antologijske, u to nema sumnje. A ako su jedne godine baš sve pristigle knjige loše, onda se nagrada ne dodjeljuje, opet bez obzira na to je li ili nije jubilej.

,,Nije uopšte toliko važno da li jedan pripovedač opisuje sadašnjost ili prošlost, ili se smelo zaleće u budućnost; ono što je pri tom glavno, to je duh kojim je nadahnuta njegova priča, ona osnovna poruka koju ljudima kazuje njegovo delo. A o tome, naravno, nema i ne može biti propisa ni pravila. Svak priča svoju priču po svojoj unutarnjoj potrebi, po meri svojih nasleđenih ili stečenih sklonosti i shvatanja i snazi svojih izražajnih mogućnosti; svak snosi moralnu odgovornost za ono što priča, i svakog treba pustiti da slobodno priča. Ali dopušteno je, mislim, na kraju poželeti da priča koju današnji pripovedač priča ljudima svoga vremena, bez obzira na njen oblik i njenu temu, ne bude ni zatrovana mržnjom ni zaglušena grmljavinom ubilačkog oružja, nego što je moguće više pokretana ljubavlju i vođena širinom i vedrinom slobodnog ljudskog duha. Jer, pripovedač i njegovo delo ne služe ničem ako na jedan ili na drugi način ne služe čoveku i čovečnosti.”

Predlazem da se promeni ziri i da se njima zabrani da licno ucestvuju u konkurenciji za nagradu do kraja zivota. Oni su svojom odlukom dokazali da ne postuju ni Andrica ni kolege pisce. Novi ziri i nagrada do kraja godine.

Kako to da Kusturica nije dobio nagradu.To je velika nepravda prema nasem reziseru i "pripovedacu".Taj se napripovedao,skoro vise i od samog Andrica.Takav knjizevni lik je zasluzio ,u najmanju ruku,Belog Andjela,i tu mu je naneta nepravda i pravo je cudo kako ga je Filaret zaboravio.Bas ,prava steta.

Veliki sam postovalac pisanog dela Ive Andrica, smatram ga izuzetno velikim piscem, jednim od nasih najvecih. Ipak mnoge njegove knjige (oni koji su vise citali a nemaju problem sa autoritetima slozice se), tesko se citaju jer ne poseduju tu magnetsku privlacnost da citaoca provedu kroz delo, vec ga vrlo cesto bacaju sa dogadjaja na dogadj ili jednog lika na drugi bez ikakvog reda ili smisla, (npr. to je cesta pojava u njegovoj poslednjoj knjizi Omerpasa Latas). Ziri je odlucio to sto je odlucio i ja ih razumem, jer su trgnuli sebe iz ucmalosti i postavili se na javnu pozornicu u najvecem mogucem svetlu cuvara lika i dela njega savrsenog... A on ni savrsen ni jedinstven, vrlo cesto obican i prozaican. Vrhunac pripovedanja dostize tek u par knjiga i to samo u delovima, to se cak nikako ne moze pronaci ni u Prokletoj avliji gde se daleko vise ocekivalo od nekoga ko je taj svet video, licno doziveo...
Sada mi je utoliko zalije sto gospoda iz zirija nisu imala izvrsnu vlast one godine kada je Andricevu nagradu dobilo delo pod imenom Dnevnik jedne vagine! U drzavi nam je sve idealno pa hvala briznim ocima sto ne dozvolise da se uprlja ovakva nagrada (ne)delima dela svog naroda koji se jos i drznuo da nesto piskara.

Podržavam odluku žirija. Srbija je isuviše mala zemlja da bi se u njoj svake godine proizvela jedna kvalitetna zbirka pripovedaka. Nekvalitetnih je na pretek, ali one svakako ne treba da nose Andrićevo ime uz sebe - nijedna od njih - jer to ime nije ni značka, ni besplatna reklama na kiosku koji drži knjige izmešane sa novinama.

U vreme kada je Andrić pisao oporuku SFRJ je brojala nešto više od dvadeset miliona stanovnika. Srbija danas ima jedva trećinu tog broja (ne računajući Albance sa Kosova koji svakako neće konkurisati za Andrićevu nagradu). Odatle je jasno da baza iz koje se izdavaštvo napaja nije ni dovoljno široka ni dovoljno duboka da konzistentno, iz godine u godinu, proizvede makar jedan rezultat vrhunskog kvaliteta.

A potpuno je na mestu i napomena žirija da autori spajaju sve što imaju pa to zovu zbirkom. Proces biranja radova za zbirku vremenom je potpuno nestao: na gomilu se stavlja sve, samo da se što pre nešto baci na raf, da se makar šta stavi pred oči neizbirljivoj, instant publici. U takvim uslovima bolje je ne nagraditi nikoga a sačuvati obraz, nego devalvirati Andrićevu nagradu.

"Andrićeva nagrada dodeljuje se svake godine od kada je ustanovljena 1975. godine po testamentarnoj volji velikog pisca".

Gospodo draga, članovi žirija, osim ako vas testament ne ovlašćuje u nekom svom delu (što čisto sumnjam) da šaljete opomene i poruke, vi ste trebali da obavite svoju dužnost i izaberete, pa i najbolje među najgorim.

Kakav egzibicionizam, žiriju treba dati nagradu za samoreklamerstvo,čujte samo te birokratske umotvorine,,bilo je dobrih zbirki ali mi nagradu nećemo dati" ili pižonovsko zaključivanje,,da nije jubilarna mi bi je dali",kakvi intelektualno-književni umovi,ako oni daju i ne treba niko da je uzme dogod ih oni daju pa makar se zvala i Andrićeva.

Žao mi je, Aleksandre, što o knjizi sudite na osnovu naslova, ali ako je neki pripovedač zaslužio Andrićevu nagradu onda je to Jovica Aćin. Možda ne za tu knjigu, ali nepravde postoje da bi se ispravile.

Ja sam za to da se Andrićeva nagrada dodeljuje svake druge godine. Više knjiga bi bilo u konkurenciji, a pisci bi dobijali veću nagradu, što nije beznačajno. Ukoliko bi bilo opravdano, moglo bi i dvoje pisaca da je deli.

I ne dopada mi se argument žirija. Ove godine je nagradu mogao da dobije Nikola Malović, bez obzira na to je li ili nije jubilej. "Plavoprugaste storije" možda nisu najbolja zbirka u koja je u poslednje vreme objavljena, ali neke pripovetke su antologijske, u to nema sumnje. A ako su jedne godine baš sve pristigle knjige loše, onda se nagrada ne dodjeljuje, opet bez obzira na to je li ili nije jubilej.

CITAT:
Veliki sam postovalac pisanog dela Ive Andrica, smatram ga izuzetno velikim piscem, jednim od nasih najvecih. Ipak mnoge njegove knjige (oni koji su vise citali a nemaju problem sa autoritetima slozice se), tesko se citaju jer ne poseduju tu magnetsku privlacnost da citaoca provedu kroz delo, vec ga vrlo cesto bacaju sa dogadjaja na dogadj ili jednog lika na drugi bez ikakvog reda ili smisla, (npr. to je cesta pojava u njegovoj poslednjoj knjizi Omerpasa Latas).

Na drini cuprija, Travnicka hronika, Prokleta avlija, Gospodjica... nisu kvalitetno ispricana djela? Nemaju magnetsku moc da "zarobe" citaoca?! Pa mene jesu. A procitao sam masu knjiga. Vi govorite o jednom od najvecih pisaca i pripovjedaca 20 vijeka uopste. Ne sto je nas, vec sto ima STIL, TEMATIKU, MAJSTORSKI SU ISPRIPOVJEDANA...Samo sto smo mi mali narod(i) pa nam je i jezeki smetnja sa komunikaciju sa svijetom, sto hedikepira Andrica kao pisca. Da je Nijemac - bio bi odmah uz Mana. (A bolji je).

Interesantno je da se po žirijama neprekidno vrte jedni te isti likovi,koji su,pri tom,prave renesanse individue:i univerzitetski profesori i pripovedači i književni kritičari i kolumnisti...
Odluku da se ove godine ne dodeli Andrićeva nagrada ne bih da komentarišem,možda su ovog puta i imali pravo(a možda nisu uspeli da se dogovore pa su osmislili ovako ingeniozno saopštenje?!).
Mnogo mi je interesantnija svestranost ovih naših kulturnih radnika.Svuda stižu,nema oblasti za koju nisu eksperti,u sve se mešaju,i pri tome za svoje preobilje darova kojima ih je darovao dobri bog,primaju unosne sinakure.
Prozborio je Kiš reč-dve o takvim personama,nazivajući ih "divljim kritičarima".

Uplašio se žiri da dodeli nagradu u godini kada je objavio Kusturica. kakav kukavičluk! Sad ''uživaju'' četvorica iz užeg izbora. Neka, neka, sve se vraća!

Mihajlo Pantić: "U Srbiji se godišnje dodeljuje nekoliko stotina književnih nagrada, i za razliku od svih koji misle da ih je previše (uglavnom su to oni koji nisu dobili nijednu), rekao bih da je nagrada premalo. Kažem to bez imalo cinizma (cinizam je samo obrazina inferiornosti, ništa drugo) – jer svako ko piše u Srbiji, zaslužuje neku nagradu, makar bilo kakvu, da sada ne objašnjavam zašto, morao bih, u suprotnom, da napišem najmanje jedan roman. Ako u Francuskoj postoji pet hiljada nagrada (brojem: 5.000), zašto u Srbiji ne bi postojalo pet stotina (500)? Kome to smeta? Svaka nagrađena knjiga imaće barem jednog čitaoca više, a pisac će, ma bilo to i simbolično, popraviti stanje na svom bankovnom računu. Ni u jednom ni u drugom slučaju ne vidim ništa loše. Ipak, ubedljivo najveća korist od nagrađivanja je u tome da se o književnosti uopšte govori, u doba kada je ta umetnost pogubila svoj nekadašnji smisao i danas ubrzano traga za nekim novim, onim koji prevazilazi individualni značaj."

A najgore su prosli ovi sto su spomenuti u uzem izboru: kao, eto, medju losim knjigama (neimenovanim), oni su nesto bolji, ali jos to nije kako treba. Citajte knjige clanova zirija, i ucite, pa se javite. Bas trapavo - bolje da nisu nikog izdvajali.

,,Nije uopšte toliko važno da li jedan pripovedač opisuje sadašnjost ili prošlost, ili se smelo zaleće u budućnost; ono što je pri tom glavno, to je duh kojim je nadahnuta njegova priča, ona osnovna poruka koju ljudima kazuje njegovo delo. A o tome, naravno, nema i ne može biti propisa ni pravila. Svak priča svoju priču po svojoj unutarnjoj potrebi, po meri svojih nasleđenih ili stečenih sklonosti i shvatanja i snazi svojih izražajnih mogućnosti; svak snosi moralnu odgovornost za ono što priča, i svakog treba pustiti da slobodno priča. Ali dopušteno je, mislim, na kraju poželeti da priča koju današnji pripovedač priča ljudima svoga vremena, bez obzira na njen oblik i njenu temu, ne bude ni zatrovana mržnjom ni zaglušena grmljavinom ubilačkog oružja, nego što je moguće više pokretana ljubavlju i vođena širinom i vedrinom slobodnog ljudskog duha. Jer, pripovedač i njegovo delo ne služe ničem ako na jedan ili na drugi način ne služe čoveku i čovečnosti.”