Dušan Jovović: "Kroz Vreme i vaseljenu istražujem relaciju vremena i čoveka"

Odlična ideja, nadajmo se da će izložba biti uspešna. Svako ko je pokušavao da definiše "vreme" vrlo brzo je uvideo da nije otišao dalje od PETITO-PRINCIPA – te bi definicije u sebi sadržavale sinonime tog pojma. Ne postoji svojstvo koje bi bilo sadržano u našem ličnom baznom iskustvu, a koje bi moglo biti označeno kao vreme. Naše svesne predstave o vremenu tkaju se ispod praga svesti, u "fabrici misli", na razboju koji je vođen nerazmrsivim sadejstvom psiholoških, fizioloških, kulturnih i socioloških činilaca. Ne postoji, znači, "specijalizovano" čulo za "vreme", već se ono – "vreme" – "formira" ("tka"!) u našem mozgu u složenim procesima koordinacije informacija koje pritiču iz svih čula – tu se pojavljuju dve klase našeg prirodnog osećaja za "vreme": 1) "pre-posle", 2) "trajanje". Značenja ovih termina su nam intuitivno jasna i naš se osećaj vremena izražava kroz ove dve klase! Zato što za nas kao bića vreme "ne postoji" u realitetu, mi nismo u mogućnosti da direktno govorimo o tom baznom – apstraktnom pojmu. Jedino što možemo uraditi jeste da o njemu govorimo POSREDNIM PUTEM; kada je u pitanju "vreme", govori se o: strukturi vremena, topologiji vremena, metrici vremena, smeru vremena, toku vremena, ontološkom statusu vremena. U fizici unutar aksiomatskog jezgra vreme je tretirano kao matematički kontinuum realnih brojeva. U eksperimentalnoj praksi vreme je pak racionalni broj – to je vreme naših časovnika.

Odlična ideja, nadajmo se da će izložba biti uspešna. Svako ko je pokušavao da definiše "vreme" vrlo brzo je uvideo da nije otišao dalje od PETITO-PRINCIPA – te bi definicije u sebi sadržavale sinonime tog pojma. Ne postoji svojstvo koje bi bilo sadržano u našem ličnom baznom iskustvu, a koje bi moglo biti označeno kao vreme. Naše svesne predstave o vremenu tkaju se ispod praga svesti, u "fabrici misli", na razboju koji je vođen nerazmrsivim sadejstvom psiholoških, fizioloških, kulturnih i socioloških činilaca. Ne postoji, znači, "specijalizovano" čulo za "vreme", već se ono – "vreme" – "formira" ("tka"!) u našem mozgu u složenim procesima koordinacije informacija koje pritiču iz svih čula – tu se pojavljuju dve klase našeg prirodnog osećaja za "vreme": 1) "pre-posle", 2) "trajanje". Značenja ovih termina su nam intuitivno jasna i naš se osećaj vremena izražava kroz ove dve klase! Zato što za nas kao bića vreme "ne postoji" u realitetu, mi nismo u mogućnosti da direktno govorimo o tom baznom – apstraktnom pojmu. Jedino što možemo uraditi jeste da o njemu govorimo POSREDNIM PUTEM; kada je u pitanju "vreme", govori se o: strukturi vremena, topologiji vremena, metrici vremena, smeru vremena, toku vremena, ontološkom statusu vremena. U fizici unutar aksiomatskog jezgra vreme je tretirano kao matematički kontinuum realnih brojeva. U eksperimentalnoj praksi vreme je pak racionalni broj – to je vreme naših časovnika.