''Eksplozija Novog talasa je i svedočanstvo jedne generacije''

Sreća pa nismo znali kakva nas budućnost čeka, uživali smo u svom vremenu i prirodno očekivali bolju budućnost.

Koja i Vd kao da tata i sincic sede na klupi.

na ovoj slici su mladi i lepi..kasnije se umesala droga na veliku zalost

nisam znao da je sve ovo mnogo važno i značajno, mislio sam da je u pitanju obična zabava. obično bih pustio radio i slušao te pesmice dok nešto radim, i evo tek posle toliko godina saznajem da sam prisustvovao nečem epohalnom i revolucionarnom. majku mu, čovek se uči dok je živ...

Ajde bre, dokle više o ovome?

Kakva ilustracija teksta...

Niste se vi ništa "izborili", jer ste skoro svi bili "zlatna dečica" komunizma, koji vas je selektivno puštao kao ventil za urbani deo populacije, slično kako je Udba kontrolisala perjanice komercijalnijeg roka poput Bregovića, samo što ste vi bili komparativno nebitni i teži za aktivnu instrumentalizaciju od strane polupismenih obaveštajaca, pa su se strukture zadovoljavale prećutnim dilom da ozbiljne kritike bolesnog socijalistickog sistema neće biti, a kako bi je i bilo, kada su većina protagonista bili bukvalno deca tog sistema, oficira, fumkcionera, oktroisanih komunističkih direktorčića... :)) Dakle, cela navodna "kritika" se odvijala u registru "ukazivanja na deformacija sistema", dobar primer je jedini "politički" hit celog licemernog pokreta, "Zlatni papagaj", koji nijednog trenutka ne stavlja u pitamje diktaturu i ideologiju nasilnog egalitarizma i pljačke, već samo "zapadni" životni stil jednog dela potomaka vrhuške i socijalne razlike u okviru sistema, sa prećutnim pozivom za vraćanje socijalističkim egalitarnim korenima :)) I onda neki prodavac magle tipa Rajina, koji verovatno još uvek ili mentalno živi u dvadesetom veku, što je sa intelektualčićima čest slučaj, to je bilo zlatno doba dotiranih kulturparazita, ili nas, eventualno, drži za kompletne imbecile, krene da trezvene ljude zasmejava pričajući o nekakvoj fiktivnoj "pobuni" , a ne o privilegovanoj deci komunizma koja su se strogo kontrolisano zabavljala imitiranjem zapadnih, takođe levičarskih uzora :))

Moma Rajin i Džuboks krajem 70-ih bili su tračak svetlosti u tunelu. Tako smo željno iščekivali svaki novi broj. Još tada sam vodio polemike o tome da je novi talas daleko najznačajni muzički i kulturni pravac u našoj istoriji. Hoću da kažem da je to već početkom 80-ih mnogima bilo jasno kao dan. Nije nikakva naknadna racionalizacija ili nostalgija.

Na temu Novog talasa je mnogo sta vec receno, mnogo je toga vec preslo u klasicnu mitomaniju, mnogo toga idealizovano a sve je manje iskrenih i pravih svedoka tog vremena. Ono sto je meni ostalo kao zanimljivo a malo njih se bavi time je ekipa inteletualaca i 'nasih' ljudi na bitnim medijskim i kulturnim pozicijama. Nebojsa Pajkic, Moma Rajin, Branko Dimitrijevic, Papic, Kosta Bunusevac, ekipa oko "Dzuboksa"...Ova prva dvojica su mi posebno interesantni, kao tandem iz SKC-a, da ne ponavljam sta je tada sve znacio i cinio SKC, ali pogledajmo danas gde su i sta su ova dvojica? Moma je i dalje intelektualna gromada, covek koji pleni erudicijom, nenametljiv i tih a Pajkic..pa, recimo da su mu zena i sin pravi pokazatelj pravca u kom je evoluirao. Covece, sta si sve pokrenuo i inicirao a da nisi uspeo da napravis nista bolje kasnije od autora "Kontravizije"?? Covece, da li ti njemu dajes i savete? Medijske i svake druge? Ili mu to radi mama?

Bio sam kao i mnogi jedan od aktera tog vremena, čak sam kratko bio i član demo grupe (DDK)koja je vežbala u podrumu jedne kuće na Vračaru. Nema sumnje da je to bilo jedno zanimljivo vreme, kada je bilo važno ko kakvu muziku sluša, kakve knjige čita i kakve filmove gleda. Taj, danas preovlađujući materijalni momenat, tada nije bio važan, mada je izuzetaka uvek bilo, poput neizostavnih beogradskih šminkera.
Pozitivne stvari su bile pre svega samosvojnost i nepristajanje na lažne (komunističke) autoritete, zrelost u razmišljanjima i jasnim stavovima o mediokritetskom okruženju, prevaga umetnosti i kreativnosti u odnosu na primitivizam i sivilo svakodnevice, sličnost sa svakovrsnim muzičkim tendencijama koje su tada bile aktuelne u Londonu i Njujorku pre svega, ali i osećaj nekog nedefinisanog optimizma koji je tada pokretao mlade.
Ono što je bilo negativno u svemu tome, jesu svakako opijati koji su odjednom i to baš negde oko 1980.(u vreme najboljih beogradskih žurki), preplavili Beograd, da li smišljeno ili ne, ne znam. Srđan Dragojević je jednom rekao da smo zavoravili kako su osamdesete bile stroge, upravo zbog muzike i tog stava o samosvojnosti i nepristajanju. Ako ste bili ljubitelj narodne muzike (uvek uz vlast kao i danas) iz predgrađa ili metalac sa Novog Beograda, odmah ste ispadali iz priče. Taj elitistički stav, recimo, provlačio se u raznim prilikama, ali uprkos svemu, Novi talas je ostavio svoj trag i uvek će imati "specifičnu težinu" za nas, aktere te scene.

To je bio jedan sveopšti festival foliranja. Svi su se mnogo trudili da budu ono što nisu, i oni koji su pesme pravili i maximalno se na sceni bečili i ačili, i ovi koji su ih slušali i oponašali. A onda su im svima mame i tate pomrle (nestao izvor finansiranja), došao je raspad SFRJ i stvarnost im se sručila na glavu. Najbolje su prošli oni koji su se oduprli foliranju i pretvaranju, pozavršavali neku medicinu, mašinstvo ili elektrotehniku i na vreme zbrisali iz ovog blata.

Super.
A posle je došao turbofolk...

Kako postati rok muzičar bez talenta? Lako, samo počneš da lupaš po instrumentima, da se dernjaš i naći se neko da to nazove "Novi talas".

Tad je Beograd imao znacaj u Evropi.Bas zbog ovih klinaca.Bili smo uz rame sa Londonom.Najnapredniji trenuci Beograda.Istorija.

Novi talas bio pre 40 godina. Sad je samo talas.

Rock&Rool je mrtav i više nikog ovo ne zanima, tako da prestanite da balavite za svojom mladošću!

To je bilo poslednje kulturno progresivno doba u novijoj istoriji Balkana. Nakon toga se ništa novije, a da je dobro, nije ni desilo. Ljudi su se vratili u ‘70te i još unazad, kulturno i politički. Zato je to još uvek ‘Novi talas’ nažalost. A mi se poslednjih 30 godina koprcamo u periodu 1912-1976 i 1991 do danas. Eto tih nekih 15-ak godina mogli smo malo da dajemo dušom i bavimo se sami sobom i nekim svojim hobijima koji su bili u koraku sa svetom. Čitam neke svetske pisce i njihove doživljaje iz ‘90ih i ne mogu da verujem šta smo mi sve propustili i nemamo nameru da nadoknadimo, ni sebi, ni svojoj deci. Tako se bar meni čini koji sam nešto malo upoznat naknadno, 1983 sam godište.

Ajde bre, dokle više o ovome?

nisam znao da je sve ovo mnogo važno i značajno, mislio sam da je u pitanju obična zabava. obično bih pustio radio i slušao te pesmice dok nešto radim, i evo tek posle toliko godina saznajem da sam prisustvovao nečem epohalnom i revolucionarnom. majku mu, čovek se uči dok je živ...

Rock&Rool je mrtav i više nikog ovo ne zanima, tako da prestanite da balavite za svojom mladošću!

Kako postati rok muzičar bez talenta? Lako, samo počneš da lupaš po instrumentima, da se dernjaš i naći se neko da to nazove "Novi talas".

Niste se vi ništa "izborili", jer ste skoro svi bili "zlatna dečica" komunizma, koji vas je selektivno puštao kao ventil za urbani deo populacije, slično kako je Udba kontrolisala perjanice komercijalnijeg roka poput Bregovića, samo što ste vi bili komparativno nebitni i teži za aktivnu instrumentalizaciju od strane polupismenih obaveštajaca, pa su se strukture zadovoljavale prećutnim dilom da ozbiljne kritike bolesnog socijalistickog sistema neće biti, a kako bi je i bilo, kada su većina protagonista bili bukvalno deca tog sistema, oficira, fumkcionera, oktroisanih komunističkih direktorčića... :)) Dakle, cela navodna "kritika" se odvijala u registru "ukazivanja na deformacija sistema", dobar primer je jedini "politički" hit celog licemernog pokreta, "Zlatni papagaj", koji nijednog trenutka ne stavlja u pitamje diktaturu i ideologiju nasilnog egalitarizma i pljačke, već samo "zapadni" životni stil jednog dela potomaka vrhuške i socijalne razlike u okviru sistema, sa prećutnim pozivom za vraćanje socijalističkim egalitarnim korenima :)) I onda neki prodavac magle tipa Rajina, koji verovatno još uvek ili mentalno živi u dvadesetom veku, što je sa intelektualčićima čest slučaj, to je bilo zlatno doba dotiranih kulturparazita, ili nas, eventualno, drži za kompletne imbecile, krene da trezvene ljude zasmejava pričajući o nekakvoj fiktivnoj "pobuni" , a ne o privilegovanoj deci komunizma koja su se strogo kontrolisano zabavljala imitiranjem zapadnih, takođe levičarskih uzora :))

To je bio jedan sveopšti festival foliranja. Svi su se mnogo trudili da budu ono što nisu, i oni koji su pesme pravili i maximalno se na sceni bečili i ačili, i ovi koji su ih slušali i oponašali. A onda su im svima mame i tate pomrle (nestao izvor finansiranja), došao je raspad SFRJ i stvarnost im se sručila na glavu. Najbolje su prošli oni koji su se oduprli foliranju i pretvaranju, pozavršavali neku medicinu, mašinstvo ili elektrotehniku i na vreme zbrisali iz ovog blata.

na ovoj slici su mladi i lepi..kasnije se umesala droga na veliku zalost

Sreća pa nismo znali kakva nas budućnost čeka, uživali smo u svom vremenu i prirodno očekivali bolju budućnost.

Tad je Beograd imao znacaj u Evropi.Bas zbog ovih klinaca.Bili smo uz rame sa Londonom.Najnapredniji trenuci Beograda.Istorija.

Koja i Vd kao da tata i sincic sede na klupi.

Moma Rajin i Džuboks krajem 70-ih bili su tračak svetlosti u tunelu. Tako smo željno iščekivali svaki novi broj. Još tada sam vodio polemike o tome da je novi talas daleko najznačajni muzički i kulturni pravac u našoj istoriji. Hoću da kažem da je to već početkom 80-ih mnogima bilo jasno kao dan. Nije nikakva naknadna racionalizacija ili nostalgija.

Kakva ilustracija teksta...

Bio sam kao i mnogi jedan od aktera tog vremena, čak sam kratko bio i član demo grupe (DDK)koja je vežbala u podrumu jedne kuće na Vračaru. Nema sumnje da je to bilo jedno zanimljivo vreme, kada je bilo važno ko kakvu muziku sluša, kakve knjige čita i kakve filmove gleda. Taj, danas preovlađujući materijalni momenat, tada nije bio važan, mada je izuzetaka uvek bilo, poput neizostavnih beogradskih šminkera.
Pozitivne stvari su bile pre svega samosvojnost i nepristajanje na lažne (komunističke) autoritete, zrelost u razmišljanjima i jasnim stavovima o mediokritetskom okruženju, prevaga umetnosti i kreativnosti u odnosu na primitivizam i sivilo svakodnevice, sličnost sa svakovrsnim muzičkim tendencijama koje su tada bile aktuelne u Londonu i Njujorku pre svega, ali i osećaj nekog nedefinisanog optimizma koji je tada pokretao mlade.
Ono što je bilo negativno u svemu tome, jesu svakako opijati koji su odjednom i to baš negde oko 1980.(u vreme najboljih beogradskih žurki), preplavili Beograd, da li smišljeno ili ne, ne znam. Srđan Dragojević je jednom rekao da smo zavoravili kako su osamdesete bile stroge, upravo zbog muzike i tog stava o samosvojnosti i nepristajanju. Ako ste bili ljubitelj narodne muzike (uvek uz vlast kao i danas) iz predgrađa ili metalac sa Novog Beograda, odmah ste ispadali iz priče. Taj elitistički stav, recimo, provlačio se u raznim prilikama, ali uprkos svemu, Novi talas je ostavio svoj trag i uvek će imati "specifičnu težinu" za nas, aktere te scene.

Na temu Novog talasa je mnogo sta vec receno, mnogo je toga vec preslo u klasicnu mitomaniju, mnogo toga idealizovano a sve je manje iskrenih i pravih svedoka tog vremena. Ono sto je meni ostalo kao zanimljivo a malo njih se bavi time je ekipa inteletualaca i 'nasih' ljudi na bitnim medijskim i kulturnim pozicijama. Nebojsa Pajkic, Moma Rajin, Branko Dimitrijevic, Papic, Kosta Bunusevac, ekipa oko "Dzuboksa"...Ova prva dvojica su mi posebno interesantni, kao tandem iz SKC-a, da ne ponavljam sta je tada sve znacio i cinio SKC, ali pogledajmo danas gde su i sta su ova dvojica? Moma je i dalje intelektualna gromada, covek koji pleni erudicijom, nenametljiv i tih a Pajkic..pa, recimo da su mu zena i sin pravi pokazatelj pravca u kom je evoluirao. Covece, sta si sve pokrenuo i inicirao a da nisi uspeo da napravis nista bolje kasnije od autora "Kontravizije"?? Covece, da li ti njemu dajes i savete? Medijske i svake druge? Ili mu to radi mama?

Novi talas bio pre 40 godina. Sad je samo talas.

Super.
A posle je došao turbofolk...

To je bilo poslednje kulturno progresivno doba u novijoj istoriji Balkana. Nakon toga se ništa novije, a da je dobro, nije ni desilo. Ljudi su se vratili u ‘70te i još unazad, kulturno i politički. Zato je to još uvek ‘Novi talas’ nažalost. A mi se poslednjih 30 godina koprcamo u periodu 1912-1976 i 1991 do danas. Eto tih nekih 15-ak godina mogli smo malo da dajemo dušom i bavimo se sami sobom i nekim svojim hobijima koji su bili u koraku sa svetom. Čitam neke svetske pisce i njihove doživljaje iz ‘90ih i ne mogu da verujem šta smo mi sve propustili i nemamo nameru da nadoknadimo, ni sebi, ni svojoj deci. Tako se bar meni čini koji sam nešto malo upoznat naknadno, 1983 sam godište.