Elizabeta I prevodilac drevne knjige Tacita "Anali"

"Mnogu tajnu je odnela sobom u grob ta žena koja je bila ne samo čudna i čudo, nego je u nekom smislu pravo čudovište; u kojoj se ukrstili bili svi talenti i svi manjci; koja je bila nenormalna ispod i iznad linije; koja je bila muško i žensko, i zatim nijedno od dvoga. Kći po zlu i po dobru čuvenog kralja engleskog Henrika VIII, jedno od njegove nezakonite dece od jedne od njegovih nezakonitih žena, od Ane Bolen, Elizabeta je nasledila demonsko nasleđe. Već spomenuti esejista, lord Mekole, koji je imao simpatije za lozu Tudor, a osobito za grandioznu šekspirovsku figuru Henrika VIII, dosta jednostavno rezimira Elizabetinu prirodu u ogledu u kojem je pokušao ocrtati način na koji bi budući istoričar imao portretisati Henrikovu kćer. 'Videli bismo tada Elizabetu u svim njenim slabostima i moćima, opkoljena lepim favoritima kojima nikada nije verovala, i mudrim starim državnicima koje nikada nije otpuštala – videli bismo kako u sebi spaja najsuprotnije osobine svojih roditelja: taštinu dopadanja, ćudljivost i sitne pakosti Ane, i ponositi, odvažni duh Henrika VIII'. U Strejčiju je sada došao taj budući i daroviti istorik-biograf, portre Elizabetin znatno je pojačan u koloritu i reljefu...." Isiroda Sekulić, esej,"Elizabeta i Eseks".

Uh ta engleska istorija, to je tek cudo od falsifikata raznih vrsta.

"Mnogu tajnu je odnela sobom u grob ta žena koja je bila ne samo čudna i čudo, nego je u nekom smislu pravo čudovište; u kojoj se ukrstili bili svi talenti i svi manjci; koja je bila nenormalna ispod i iznad linije; koja je bila muško i žensko, i zatim nijedno od dvoga. Kći po zlu i po dobru čuvenog kralja engleskog Henrika VIII, jedno od njegove nezakonite dece od jedne od njegovih nezakonitih žena, od Ane Bolen, Elizabeta je nasledila demonsko nasleđe. Već spomenuti esejista, lord Mekole, koji je imao simpatije za lozu Tudor, a osobito za grandioznu šekspirovsku figuru Henrika VIII, dosta jednostavno rezimira Elizabetinu prirodu u ogledu u kojem je pokušao ocrtati način na koji bi budući istoričar imao portretisati Henrikovu kćer. 'Videli bismo tada Elizabetu u svim njenim slabostima i moćima, opkoljena lepim favoritima kojima nikada nije verovala, i mudrim starim državnicima koje nikada nije otpuštala – videli bismo kako u sebi spaja najsuprotnije osobine svojih roditelja: taštinu dopadanja, ćudljivost i sitne pakosti Ane, i ponositi, odvažni duh Henrika VIII'. U Strejčiju je sada došao taj budući i daroviti istorik-biograf, portre Elizabetin znatno je pojačan u koloritu i reljefu...." Isiroda Sekulić, esej,"Elizabeta i Eseks".

Uh ta engleska istorija, to je tek cudo od falsifikata raznih vrsta.