Odrasli ste u devedesetima? Ova serija mogla bi da vas oduševi / VIDEO

Њихове деведесете нису што и наше. Референце нису исте.

Mi smo preskocili devedesete i 90% ljudi ne zeli da ih se seca.

Ne vidim sta bi bilo koga privuklo devedesetim,barem kod nas.

Imali smo ratove,izbeglice,bedu,sirotinju,uzasnu muziku,jos goru stranu muziku,racunari su bili preskupi i uzasni,telefoni jos gori....

Ne,devedesetih se veoma nerado secam,iako sam tada bio dosta mlad i nisam osecao krizu u punoj ,posto su moji uspeli da opstanu tih godina,sa stabilnim primanjima.

Kada su moja secanja na te godine losa,kakva mogu biti kod onih koji su se zaista mucili i doziveli sve muke i nepravde?

Znači ,dnevnikov dodatak,Komrakov, Džej, Karlobag, Šešelj, Dačić ,Alek, Ceca, M.Drecun, Vulin.To su naše devedesete i mi ih umesto u serijama proživljavamo opet.

Svaki put kad pogledam šta se sve radilo i snimalo 90-ih, a šta se dešavalo kod nas tuga me uhvati.

Kod njih su 90te upamcene kao mozda i najbolja decenija.

Ja sam odrastao u devedesetim, i sećam se: restrikcija; čekanja u prodavnici za obične namirnice; osećaja da nas ceo svet mrzi jer smo samo mi dobri, a oni su zli i zato žele da nas unište; turbo folk ružičaste televizije; snalaženja za gorivo; pozajmljivanja udžbenika za školu od mnogo starije dece jer su knjige bile iste previše godina, a nismo imali para za nove... I tako. Lista može da dođe do sutra. Mada ova serija deluje ok. Znam (po filmovima iz devedesetih na TV koji su puštani mnogo godina nakon 2000. jer su jeftini, a naša televizija siromašna) da američki svet iz devedesetih izgleda tako.

Ima samo jedan "problemčić" (mislim, ako već ciljaju na nostalgiju za 90-im), a to je da je idealna (američka)tinejdžerska serija devedesetih snimljena TOKOM 90-ih, i zove se "My so called life", sa Kler Dejns(Claire Danes) mojom vršnjakinjom u glavnoj ulozi.

"Ma jbts devedesete......"

Ako neko bas zeli da se podseti 90tihkod nas,moze da odgleda Slatko od snova, ili bilo koju emisiju na Pinku.

90-tih sam bio u rovu...

Volim 90te i rado ih se secam obzirom da mi secanja ne sezu do ratova vec do Prslook Band-a, Divljeg kestena, Moby dick-a, vokmena, mreze od.krompirovih dzakova za odbojku, Makarene, dva kamena za fudbal, slicica 98-me, poklape, pola-celo, sankanja, grudvanja, prvih simpatija, tako da me bar vi rodjeni sa kraja osamdesetih zaibidjite "trauma" koje vas vezu za te godine, a pri tome niste iz krajeva koje je urnisao rat, zamislite kako je toj deci bilo, i ne tražite u svemu negativnu konotaciju, cak se i bombardovanja sa tadasnjih 8 godina secam kroz basket, i kako sam jedne prilike grunuo sa tresnje kad su hohstapleti pogodili postu blizu kuce, ali svakako, rado se secam tog decackog razdoblja, odrastanja, jer svakako, lepse mi je svakako bilo nego sad, kad i sa dva posla krpim kraj sa krajem i 3 puta se nocu budim razmisljajuci sta sutra, dok mediji propagiraju ku**e i jaj**e po 24 sata, pri tome dostupnih NASOJ DECI, za razliku od strumfova koji su meni govorili da ako ne budem dobar u skoli, naredno vece nece biti na TV-u.. Da mogu da biram, opet bih se vratio u to detinjstvo... Do sutra bih mogao o ovome, a, vi razmislite.....

moja gimnazija i faks su bile devedesete. naravno, bilo je užasnih stvari tada, ali su meni lično to drage godine kojih se uvek rado setim.
dosadili ste više sa vašim "devedesete, devedesete trć brć" !
i da, reference su iste : slušao se Oasis i Tori Amos i Pearl Jam i RHCP, i živelo se "normalno" uprkos svemu, ratu, restrikcijama, nestašici, hiperinflaciji.
izašli smo uz svega toga jači nego mnogi. a raštrkani smo po svetu, ne toliko jer nam je domovina pukla, koliko iz ličnih aspiracija, ambicija, znanja, volje, i pre svega, umeća.
od nas 30 iz mog razreda u gimnaziji, desetoro nas živimo van zemlje, i niko nije pobegao "trbuhom za kruhom". otišli bismo isto i da se nikad nisu desile te vaše slavne "devedesete".

Ne bih gledao, hvala. Dovoljno mi je što sam živeo tada

'90-e zakon. Zivelo se tesko, ali muzika je bila jeftina i dostupna (daleko manje ljudi je slusalo narodnjake nego danas), zurke su bile zbog toga i bolje, video igre neuporedivo kvalitetnije (svaka je bila revolucija), svakako da niko od nas nije ziveo u nasoj realnosti gibitnika svih ratova (ili barem nije zeleo). Svet je i tada u izolaciji bio lako dostupan.

Mozda Ranbo!

"uz prigodnu muzičku podlogu - od Oejzis do Tori Ejmos"

Kakva decenija takva i muzicka podloga, ocajno.

"uz prigodnu muzičku podlogu - od Oejzis do Tori Ejmos"

Kakva decenija takva i muzicka podloga, ocajno.

Ne vidim sta bi bilo koga privuklo devedesetim,barem kod nas.

Imali smo ratove,izbeglice,bedu,sirotinju,uzasnu muziku,jos goru stranu muziku,racunari su bili preskupi i uzasni,telefoni jos gori....

Ne,devedesetih se veoma nerado secam,iako sam tada bio dosta mlad i nisam osecao krizu u punoj ,posto su moji uspeli da opstanu tih godina,sa stabilnim primanjima.

Kada su moja secanja na te godine losa,kakva mogu biti kod onih koji su se zaista mucili i doziveli sve muke i nepravde?

'90-e zakon. Zivelo se tesko, ali muzika je bila jeftina i dostupna (daleko manje ljudi je slusalo narodnjake nego danas), zurke su bile zbog toga i bolje, video igre neuporedivo kvalitetnije (svaka je bila revolucija), svakako da niko od nas nije ziveo u nasoj realnosti gibitnika svih ratova (ili barem nije zeleo). Svet je i tada u izolaciji bio lako dostupan.

Ne bih gledao, hvala. Dovoljno mi je što sam živeo tada

moja gimnazija i faks su bile devedesete. naravno, bilo je užasnih stvari tada, ali su meni lično to drage godine kojih se uvek rado setim.
dosadili ste više sa vašim "devedesete, devedesete trć brć" !
i da, reference su iste : slušao se Oasis i Tori Amos i Pearl Jam i RHCP, i živelo se "normalno" uprkos svemu, ratu, restrikcijama, nestašici, hiperinflaciji.
izašli smo uz svega toga jači nego mnogi. a raštrkani smo po svetu, ne toliko jer nam je domovina pukla, koliko iz ličnih aspiracija, ambicija, znanja, volje, i pre svega, umeća.
od nas 30 iz mog razreda u gimnaziji, desetoro nas živimo van zemlje, i niko nije pobegao "trbuhom za kruhom". otišli bismo isto i da se nikad nisu desile te vaše slavne "devedesete".

Mi smo preskocili devedesete i 90% ljudi ne zeli da ih se seca.

Volim 90te i rado ih se secam obzirom da mi secanja ne sezu do ratova vec do Prslook Band-a, Divljeg kestena, Moby dick-a, vokmena, mreze od.krompirovih dzakova za odbojku, Makarene, dva kamena za fudbal, slicica 98-me, poklape, pola-celo, sankanja, grudvanja, prvih simpatija, tako da me bar vi rodjeni sa kraja osamdesetih zaibidjite "trauma" koje vas vezu za te godine, a pri tome niste iz krajeva koje je urnisao rat, zamislite kako je toj deci bilo, i ne tražite u svemu negativnu konotaciju, cak se i bombardovanja sa tadasnjih 8 godina secam kroz basket, i kako sam jedne prilike grunuo sa tresnje kad su hohstapleti pogodili postu blizu kuce, ali svakako, rado se secam tog decackog razdoblja, odrastanja, jer svakako, lepse mi je svakako bilo nego sad, kad i sa dva posla krpim kraj sa krajem i 3 puta se nocu budim razmisljajuci sta sutra, dok mediji propagiraju ku**e i jaj**e po 24 sata, pri tome dostupnih NASOJ DECI, za razliku od strumfova koji su meni govorili da ako ne budem dobar u skoli, naredno vece nece biti na TV-u.. Da mogu da biram, opet bih se vratio u to detinjstvo... Do sutra bih mogao o ovome, a, vi razmislite.....

Њихове деведесете нису што и наше. Референце нису исте.

Znači ,dnevnikov dodatak,Komrakov, Džej, Karlobag, Šešelj, Dačić ,Alek, Ceca, M.Drecun, Vulin.To su naše devedesete i mi ih umesto u serijama proživljavamo opet.

Ja sam odrastao u devedesetim, i sećam se: restrikcija; čekanja u prodavnici za obične namirnice; osećaja da nas ceo svet mrzi jer smo samo mi dobri, a oni su zli i zato žele da nas unište; turbo folk ružičaste televizije; snalaženja za gorivo; pozajmljivanja udžbenika za školu od mnogo starije dece jer su knjige bile iste previše godina, a nismo imali para za nove... I tako. Lista može da dođe do sutra. Mada ova serija deluje ok. Znam (po filmovima iz devedesetih na TV koji su puštani mnogo godina nakon 2000. jer su jeftini, a naša televizija siromašna) da američki svet iz devedesetih izgleda tako.

"Ma jbts devedesete......"

Ima samo jedan "problemčić" (mislim, ako već ciljaju na nostalgiju za 90-im), a to je da je idealna (američka)tinejdžerska serija devedesetih snimljena TOKOM 90-ih, i zove se "My so called life", sa Kler Dejns(Claire Danes) mojom vršnjakinjom u glavnoj ulozi.

Mozda Ranbo!

Kod njih su 90te upamcene kao mozda i najbolja decenija.

Svaki put kad pogledam šta se sve radilo i snimalo 90-ih, a šta se dešavalo kod nas tuga me uhvati.

Ako neko bas zeli da se podseti 90tihkod nas,moze da odgleda Slatko od snova, ili bilo koju emisiju na Pinku.

90-tih sam bio u rovu...