Skotland jardov muzej zločina prvi put pred javnošću

Ljudi su užasni, a kolekcija noževa, pištolja, bombi, boksera i otrova izložena u Muzeju Londona na izložbi pod nazivom &quot;Otkriveni muzej zločina&quot; to dobro ilustruje.Postavka koju čini privatna kolekcija Skotland jarda prati više od 100 godina nasilja i patnji od ubistava Džeka Trboseka do bombaških napada IRA i Al Kaide. Izložba, piše AP, ipak slavi i pamet, hrabrost i naučna otkrića koja su pomogla da se uhvate počinioci i reše zločini. Kustos Džeki Kili kaže da će za neke postavka biti &quot;uznemirujuća&quot;. &quot;Ali za sve loše što vidimo u zločinu postoji i dobro&quot;, rekla je ona. &quot;Postoje ljudi koji istražuju i prate tragove&quot;. Izložba, koja se otvara u petak, prvo je javno izlaganje sadržaja privatnog muzeja zločina Metropoliten policije, koji je osnovan 1875. kao obrazovni poligon za buduće policajce. &quot;To je fino kontrolisano okruženje, gde mogu da prouče scene ubistva&quot;, kaže kustos policijskog muzeja Pol Bikli, nekadašnji detektiv u Skotland jardu. &quot;Mogu da se upoznaju sa istraživačkim tehnikama bez surovosti toga da dođu prvi na mesto zločina i razmišljanja 'Bože, šta da radim?'&quot; Kolekcija sumornih mementa ide od oruđa 19-vekovnog provalnika-violiniste koji je najpre nastupao po domovima bogatih, a onda ih pljačkao do &quot;kutije za pogubljenje&quot; krvnika koja sadrži konopac za vešanje, vreće sa peskom i kaiševe. U prvim sobama posetioci se sreću sa 19-vekovnim posmrtnim maskama od gipsa i nizom omči za vešanje. Postavka nije za osetljive i kustosi su satima razmatrali šta da uključe a šta da izbace. Slučajevi su se dešavali do 1975. pošto je sve posle toga i dalje previše blizu za žrtve i njihove porodice. Izložba pokriva poznate zločine i zločince, uključujući gangstere iz Ist Enda, braću Redžija i Ronija Kreja, serijskog ubicu iz 1četrdesetih Džona Hejga koji je žrtve ubijao potapajući ih u kiselinu i koga su detektivi uhvatili kada su kod njega pronašli kamenje iz žuči žrtve - jedino što je ostalo od nje. Drugi slučajevi doneli su nove istraživačke tehnike - od otisaka prstiju do forenzike. Neki su doveli do promena zakona. Smrtna kazna je ukinuta u Britaniji šezdesetih delimično zbog događaja poput pogubjenja Rut Elis koja je obešena 1955. jer je ispred jednog londonskog paba ubila ljubavnika koji ju je zlostavljao. Smit i Veson pištolj kalibra 38 koji je Elisova upotrebila jedan je od izloženih. Tu je i minobacačka raketa koju je IRA ispalila na kancelariju premijera Džona Mejdžora 1991. godine, naočari sa šiljcima na oprugu... Za Kili najimpresivniji predmeti su i najobičniji, poput noža kojim je muškarac ubio suprugu 1902. &quot;Videla sam taj nož na polici prepunoj oružja u Muzeju zločina&quot;, rekla je Kilijeva. &quot;A potom pročitate o tom slučaju i pomislite da je takva priča mogla da se dogodi bilo kad, bilo gde. To je priča koju, nažalost, svakog jutra pročitamo u novinama.&quot;