Kilijan Marfi otkrio koji mu je najdraži film koji je snimio

 Od svoje rane glavne uloge u horor klasiku 28 dana do nedavne uloge Openhajmera nagrađene Oskarom, glumac je uvek imao osećaj za vrhunski film, često ga pronalazeći u posebno intenzivnim pričama i kadrovima.

Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji s Kristoferom Nolanom i njegovoj sklonosti prema istorijskim dramama, Kilijan Marfi se našao u nekim posebno ekstremnim i iscrpljujućim okruženjima.

Njegova uloga vojnika u Denkerku uključivala je glumu okruženu eksplozijama i bezbrojnim statistima, dok je u Openhajmeru morao da istražuje razaranja nuklearnog rata.

Skoro deceniju je oličavao lik Tomija Šelbija u seriji Birmingemska banda (Peaky Blinders), što se pokazalo kao posebno iscrpljujuće za glumca. Dok je putovao u Birmingem kako bi istražio sve zločine i zamršenosti scenarija Stivena Najta, stvorio je jedan od najpoznatijih likova na britanskoj televiziji, ali se i fizički iscrpljjivao.

Lokacija snimanja omogućila je Marfiju da živi kod kuće s porodicom

Stoga ne čudi što Marfi s čežnjom gleda na snimanje filma The Wind That Shakes the Barley Kena Loach u njegovom rodnom Korku. Film, objavljen 2006. godine, bio je u skladu s Marfijevim filmskim interesovanjima o vremenu Irskog rata za nezavisnost. Uprkos težini teme, Marfi je smatrao da je to snimanje jedno od najprijatnijih u njegovoj karijeri.

Prisećajući se projekta tokom intervjua za Gardijan (The Guardian), Marfi ga je nazvao "prelepim snimanjem" i "verovatno najboljim iskustvom u smislu glumačkog procesa". On je objasnio da je film sniman tokom leta u Korku, gradu u kojem je rođen, odrastao i pohađao koledž.

• Kijanu Rivs privukao pažnju prolaznika u Parizu FOTO
• Morgan Friman: "Od njega sam naučio najveću lekciju"
• Kilijan Marfi se vraća FOTO

Lokacija snimanja omogućila je Marfiju da živi kod kuće s roditeljima i da bude prisutan kada mu je žena bila trudna. U poređenju s intenzivnim boravcima u hotelima tokom snimanja serije Birmingemska banda (Peaky Blinders) u Midlendsu i snimanja filma u Denkerku za istoimeni film, lako je razumeti zašto je Marfi ovo smatrao jednim od svojih najboljih iskustava na setu.