Film "Poslednji poziv" na FEST-u prema istinitom događaju: O borbi sistema protiv istine

Francis je objasnio da je inspiraciju za film pronašao u događaju koji se dogodio u Grčkoj, kada je traženi begunac, bežeći od policije, ušao u jedan stan i porodicu držao kao taoce.

"Bio je na heroinu, imao je granatu i zahtevao je da se sve vidi uživo na televiziji. Sećam se toga zato što sam bio među tim gledaocima", rekao je Francis u Domu omladine Beograda.

On je dodao da je film smešten u 1999. godinu, odnosno u novogodišnju noć kojom se simbolično označava prelazak u novi milenijum i novi svet.

"Policija tada nije imala stručnjake, pa se reporter stavio u ulogu istražitelja", naveo je Francis.

Govoreći o odnosu filma prema savremenim medijima i društvenim mrežama, Francis je ocenio da danas praktično svi mogu biti reporteri i da društvene mreže omogućavaju da se nepravde vide i da se o njima govori otvorenije.

"To je dobro jer baca svetlo na nepravde. Mediji pokušavaju da zaštite interese, ali društvene mreže su besplatne i otvoreno pokazuju događaje kojih nismo svesni da se dešavaju", rekao je on.

Prema njegovim rečima, upravo se time film bavi, načinima na koje sistem pokušava da zaštiti samog sebe.

Francis je naveo da je publika u Grčkoj dobro prihvatila film, za koji je, kako je rekao, prodato oko 200.000 ulaznica i izazvao je značajnu pažnju medija. 

"Prošao je bolje nego što sam očekivao", dodao je Francis.

Na konferenciji je govorio i reditelj filma "Lutajući Stene" Tomas Vudrof, čije je ostvarenje koprodukcija Čilea, Francuske i Argentine.

Film prati duha zaboravljenog filmskog stvaraoca koji beži iz vekovnog ledenog zatvora i luta futurističkom Patagonijom, u kojoj je tehnološki napredak izbrisao prošlost.

Vudrof je objasnio da je glavni lik duh etnografa i antropologa koji je početkom 20. veka otišao u Čile kako bi snimao domorodačke narode.

"Duh je ostao zarobljen u glečeru zbog kletve. To je fantazijski deo priče, ali je etnograf stvaran. On je došao u Čile i snimio ove slike, što je snimak koji je takođe stvaran i pojavljuje se u mom filmu", rekao je Vudrof.

Dodao je da se u filmu glečer topi zbog globalnog zagrevanja, čime se duh oslobađa.

Kombinacija dokumentarnog i igranog

Vudrof je rekao da je njegovo ostvarenje teško svrstati u jedan žanr, jer predstavlja mešavinu dokumentarnog i igranog filma.

"Počeo je kao esej - dokumentarni film, a kroz proces nastanka postao je hibrid u kojem smo koristili dokumentarne snimke da izgradimo fiktivnu priču kroz glas naratora koji je duh", rekao je Vudrof.

Prema njegovim rečima, čileanska kinematografija danas ima više prostora i mogućnosti nego tokom perioda diktature, a savremeni čileanski filmovi otvaraju drugačija pitanja i govore drugačijim jezikom od američkih komercijalnih ostvarenja.

Žiri Evropskog takmičarskog FEST-a

Na konferenciji je predstavljen i žiri Evropskog takmičarskog programa FEST-a, koji čine Boris Trbić, Jasmin Duraković, predsednik žirija, i Jani Bojadži.

Duraković je rekao da ga za FEST veže mnogo lepih uspomena i da mu je drago što je ponovo deo festivala.

"Ukupni izbor filmova je impresivan. Po programskim celinama dobar je presek regionalne i svetske kinematografije", rekao je Duraković.

On je istakao da je izbor filmova reprezentativan i da obuhvata različite autore, rukopise, stilove i žanrove, kao i teme koje su važne za Evropu, od politike do porodičnih odnosa.

"Raznolika je selekcija filmova, 21 film. Ono što mogu da kažem jeste da je selekcija kvalitetna, bar pet-šest filmova je izvanredno", ocenio je Duraković.

Bojadži je rekao da često dolazi u Srbiju i da ga raduje što je deo FEST-a, istakavši da žiri ima ozbiljan posao pred sobom.

On je kazao da je njegov utisak nakon gledanja filmova snažna podeljenost između istočnoevropskog i zapadnoevropskog filma.

"Ima neverovatnih filmova. Idejno su već viđeni, tu je istočna strana Evrope, gde možemo da se identifikujemo sa karakterima, konfliktima, šta ljude muči, a šta ih čini srećnim i govori o tome u kakvom društvu živimo", rekao je Bojadži.

On je ocenio da su porodične priče jedna od zajedničkih tema koja povezuje različite evropske kinematografije.

"Rat može da razjedini porodicu, ali postoje ratovi gde se porodica nađe i doživi sreću kakvu pre nije videla", rekao je Bojadži.

Trbić je ocenio da je selekcija "dobar melanž različitih filmova", posebno izdvojivši porodične priče i ostvarenja koja se bave odnosima roditelja i dece, kao i brigom o roditeljima.

On je izrazio nadu da će filmovi iz selekcije uspeti da dopru do nove publike i artikulišu njene potrebe.

"Možemo uvek nešto da kritikujemo, ali situacija je takva da prosto gledamo jednu lepu ponudu i ta ponuda je, po mom mišljenju, veoma značajna, zato i treba da se uspostavi FEST ovde", zaključio je Trbić.