Spomenici krajputaši: Nemi svedoci srpske istorije

Ovi ljudi su poginuli za slobodu. Boreci se komad Nade i Boljeg zivota. Ostavivsi nama i nasoj deci šansu i budućnost. Mi to ne znamo ni da cenimo niti da iskoristimo. Srbin je ponizio sam sebe i dozvolio da se vraca tamo od cega su preci bezali. Bili su robovi na obe strane. Od ropstva su bezali a mi na zalost zaboravljamo istoriju,teske dane i patnju Srba i pokusavamo da svoju zemlju ispraznimo od samih sebe kako bi nestali i kako vi opet bili gde smo bili vekovima. Jedno je sigurno, nama ne trebaju neprijatelji. I oredsednik je juce rekao da Srbija nema neprijatelja zaboravio je na jednog. Sami sebi smo najveci neptijatelji.

Ukupno je snimljeno 326 spomenika ratnicima koji su podeljeni u pet perioda: Srpsko-bugarski rat (1885), Srpsko-turski rat (1876-1878), Prvi balkanski rat, Drugi balkanski rat i Prvi svetski rat.

Браво за идеју!

Nije mi jasno zašto se spomenici ne privatizuju i daju na upravljanje strateškim partnerima iz EU.

Posto u mom kraj ih ima mnogo evo par natpisa sa spomenika koje sam zapamtio jos kao dete:
Strance ovde lezim ja a citas ti a bolje bi bilo da lezis ti a da citam ja.
Ovde lezi moja zena Stana lezi I rezi a ti strance bezi jel ako skoci iskopace ti oci.

Nije tačno da se spomenici - krajputaši, tj. spomenici nad "paznim grobovima" ne podižu više. Baš u čačanskom kraju ima primera da su se podizali i u skorije vreme - izginulim četnicima u Drugom sv. ratu (oko 2000.g.), stradalima na ratištu u poslednjim borbama. Dakle, to je prešlo u naviku kod našeg naroda i oni su i dalje prisutni u životima porodica koje su pretrpele gubitak svoga člana.

Bilo bi lepo kada bi ova izložba svratila do ostalih gradova, makar do mog Smedereva. Voleo bih da čujem priču koju si ti krajputaši ispričali autoru izložbe...

Čim sam videla vest, setih se da sam kupila ovu monografiju pre nekoliko godina i bila oduševljena da se neko potrudio da sačuva stvari od zaborava. Svaka čast autoru.

@ sremac
mi smo 45. izabrali put kojeg treba da se stidimo a 90. put koji nas kosta ovoga kroz sta prolazimo. Niko nam nije kriv ti izbori su slika onoga sto kao nacija mozemo, niti smo znali, niti mogli bolje, to smo mi Srbi. Umesto da kukamo nad zlom sudbinom kao sto radis ti bolje nam je da se menjamo i gledamo kako dalje sada kada su nam preci u poslednjih 70 godina vec naneli ovoliku stetu.

Nije mi jasno zašto se spomenici ne privatizuju i daju na upravljanje strateškim partnerima iz EU.

Ovi ljudi su poginuli za slobodu. Boreci se komad Nade i Boljeg zivota. Ostavivsi nama i nasoj deci šansu i budućnost. Mi to ne znamo ni da cenimo niti da iskoristimo. Srbin je ponizio sam sebe i dozvolio da se vraca tamo od cega su preci bezali. Bili su robovi na obe strane. Od ropstva su bezali a mi na zalost zaboravljamo istoriju,teske dane i patnju Srba i pokusavamo da svoju zemlju ispraznimo od samih sebe kako bi nestali i kako vi opet bili gde smo bili vekovima. Jedno je sigurno, nama ne trebaju neprijatelji. I oredsednik je juce rekao da Srbija nema neprijatelja zaboravio je na jednog. Sami sebi smo najveci neptijatelji.

@ sremac
mi smo 45. izabrali put kojeg treba da se stidimo a 90. put koji nas kosta ovoga kroz sta prolazimo. Niko nam nije kriv ti izbori su slika onoga sto kao nacija mozemo, niti smo znali, niti mogli bolje, to smo mi Srbi. Umesto da kukamo nad zlom sudbinom kao sto radis ti bolje nam je da se menjamo i gledamo kako dalje sada kada su nam preci u poslednjih 70 godina vec naneli ovoliku stetu.

Posto u mom kraj ih ima mnogo evo par natpisa sa spomenika koje sam zapamtio jos kao dete:
Strance ovde lezim ja a citas ti a bolje bi bilo da lezis ti a da citam ja.
Ovde lezi moja zena Stana lezi I rezi a ti strance bezi jel ako skoci iskopace ti oci.

Ukupno je snimljeno 326 spomenika ratnicima koji su podeljeni u pet perioda: Srpsko-bugarski rat (1885), Srpsko-turski rat (1876-1878), Prvi balkanski rat, Drugi balkanski rat i Prvi svetski rat.

Браво за идеју!

Nije tačno da se spomenici - krajputaši, tj. spomenici nad "paznim grobovima" ne podižu više. Baš u čačanskom kraju ima primera da su se podizali i u skorije vreme - izginulim četnicima u Drugom sv. ratu (oko 2000.g.), stradalima na ratištu u poslednjim borbama. Dakle, to je prešlo u naviku kod našeg naroda i oni su i dalje prisutni u životima porodica koje su pretrpele gubitak svoga člana.

Bilo bi lepo kada bi ova izložba svratila do ostalih gradova, makar do mog Smedereva. Voleo bih da čujem priču koju si ti krajputaši ispričali autoru izložbe...

Čim sam videla vest, setih se da sam kupila ovu monografiju pre nekoliko godina i bila oduševljena da se neko potrudio da sačuva stvari od zaborava. Svaka čast autoru.