Gde je najbolje biti penzioner?

Pa, u Srbiji valjda, zar nije rečeno onomad na TV da je kod nas penzionerima sasvim ok?

Najbolje je penzionerima u Srbiji, čim imaju viška para da izdržavaju "decu" i unuke, i još vade zemlju iz bule!



Da vlasti Danske ili Holandije zavuku ruke u penzionerske džepove, tamo bi izbila revolucija.

u grobu

U Australiji postoje dve vrste penzija drzavne i individualne. Drzavna penzija “nulti stub“ koju mnogi nazivaju i socijalna penzija obezbedjuje minimalna
zagarantovana primanja za svakoga starijeg od 67 godina zivota. Taj minimum iznosi oko $ 1000 mesecno. Odnos minimalne i maximalne penzije je jedan prema dva
a zavisi od mnogih faktora kao sto su zdravstveni, stepen invaliditeta, stambeni, itd... Pored penzionera drzava obezbedjuje isti minimum i svakom nezaposlenom
prijavljenom na birou rada. Zdravstveno osiguranje je za sve besplatno. Sistem državnog penzionog osiguranja se u potpunosti finansira iz budzeta i kao takav
egzistira vise od 50 godina.Pored drzavne penzije koja obuhvata celokupno stanovnistvo bez obzira da li su ikada radili ili ne u Australiji je 1992 godine
uveden "drugi stub" individualnog penzijskog osiguranja obaveznog za sve zaposlene a koji su oni nazvali "superannuation". Nekada su samo zaposleni u
javnom sektoru imali obavezno penziono osiguranje sa mnostvom razlicitih modela. Drugi stub penzijskog osiguranja je dizajniran da cuva i akumulira novac
zaposlenih u investicionim fondovima. Novac u fondovima se nalazi na licnim racunima zaposlenih sve do momenta odlaska u penziju. Osnivaci fondova su banke
ili osiguravajuca drustva u privatnom ili drzavnom vlanistvu.

U Australiji se radnicka klasa pretvorila u hiljade malih akcionara-kapitalista koji vode racuna o svojoj štednji i kapitalu .Vrednost akcija u penzionim fondovima su u poslednjih deset godina rasle prosecno (6.8%) godisnje. Briljantni primer penzijske reforme koja je sprovedena u Australiji je poslužila kao snažan podsticaj razvoju celokupne ekonomije i postavila novi sistem ’’Narodni Kapitalizam’’. Australijanci najvise investiraju u male biznise (do 5 zaposlenih), u svoje privatane kompanije a zatim i u internacinalne (USA, Velika Britanija, Kina itd). Ukupna vrednost penzionih fondova u Australiji iznosi oko $1747 milijardi* sto je premasilo ukupan BDP 2013 god. ($1500 milijardi) i prestavlja cetvrti najveci penzioni fond na svetu, posle USA,Japana i Nemacke.
Malih biznisa je oko 520 000 sa preko milion zaposlenih i raspolazu sa najvecim kapitalom $533 milijardi. Na taj nacin oni dolaze do novca za investiranje iz sopstvenih fondova. Drugi po velicini su trgovina s a $422 milijardi i 127 fondova. Javni sektor raspolaze sa $256 milijardi rasporedjenih u 38 fondova itd.U protekloj godini ukupna sredstva uplacena u svim superannution entitetima iznosila je $115.3 milijarde od cega su poslodavci uplatili $77.5 milijardi (drugi stub) a zaposleni dobrovoljno $36.5 milijardi (treci stub). Preko 12 milona zaposlenih je ukljuceno u individualno penzijsko osiguranje „superannuation“ ili (98%) od ukupno zaposlenih. U Au zivi nesto vise od 23 miliona stanovnika.

Svaki zaposleni samostalno odlucuje u koji ce fond investirati svoj novac . Fondovi mogu imati
vise investicionih opcija kao na primer one sa visokim, srednjim ili niskim rizikom investiranja. O tome gde se novac ulaze odlucuje svaki zaposleni pojedinacno.
Oni mogu menjati fondove ili investicione opcije u toku godine vise puta bez ikakvih troskova. Zaposleni mogu po difoltu izabrati investicionu opciju koja garantuje
prihod u nivou referentne kamatne stope.Postoje pravila i restrikcije kako se novac ulaze odnosno podize sa licnog racuna.
U osnovi postoje dva nacina ulaganja.Prvi je obaveza za sve poslodavce da uplacuju (9.25%) od bruto zarade na individualne racune radnika. Do 2020 god. ce se taj iznos povecati na (12 %).
Kada je Australija prvi put uvela obvezno individualno osiguranje on je iznosio samo (3 %).Drugi nacin je dobrovoljna uplata na svoj individualni racun “treci stub“.
Dobrovoljne uplate mogu dodatno uplacivati i poslodavci i zaposleni. Te uplate su zakonski limitirane.Ovde je bitno napomenuti da je novac uplacen u treci stub oporezovan
a u drugom stubu nije. Novac iz treceg stuba se moze podici u slucaju finansijskih problema i pre odlaska u penziju pa zato mnogo podscana na klasicnu stednju.
Slicno dobrovoljno privatno penzijsko osiguranje postoji i u Srbiji. Administrativni troskovi odrzavanja individualnog racuna su razliciti u zavisnosti koliko fond
ima clanova i oni se krecu od 1.5% do 3 % godisnje.

Vecina fondova za svoje clanove obezbedjuje i zivotno osiguranje a premije u slucaju povreda ili trajnog invaliditeta su jako velike.Propisana strosna granica
za odlazak u penziju je 67 godina i za muskarce i za zene ali je minimalna granica zivota za odlazak u privatnu penziju 60 godina. Kada se jednom celokupan iznos
sa licnog racuna potrosi onda penzioner prelazi na drzavnu penziju koja je ista za sve. Ne moze se u isto vreme dobijati i puna drzavna i privatna penzija.
Svako odlucuje do koliko godina ce raditi, a beneficirani radni staz ne postoji. Nacionalne penzije ne postoje a cak bi i premijer ili bivsi ministri imali istu
penziju kao i svi ostali. Naravno u praksi se jos nije desilo da neki ministar zatrazi drzavnu penziju ali ta mogucnost postoji i imao bi istu penziju kao isvi ostali.
Reforma penzionog sistema pokazuje svoje blagotvorno dejstvo vec na srednji rok (10 godina) a to pokazuje iskustvo Australije. Konsekvence novog penzionog sistema
su bile zapanjujuce i fascinantne. To se najbolje videlo po visini i kvalitetu novih privatnih penzija;

Ja znam gdje je najgore - u Pepublici Srpskoj. Da li igdje postoji drzava,entitet ili bilo sta drugo,gdje je penzija 160 konvertibilnih maraka ili prevedeno, oko osamdesetak evra.To je najniza penzija i prima je veoma veliki broj korisnika, koji od tako mizerne nadoknade treba da zive mjesec dana i izmiruju sve obaveze.Ali, BiH je zemlja apsurda o cemu svjedoce rezultati izbora od prije par dana.

one su u proseku porasle duplo više od penzija u starom
državnom javnom sektoru. Bivša radnicka klasa se pretvorila u hiljade malih akcionara-kapitalista koji vode racuna o svojoj štednji i kapitalu .
Vrednost akcija u penzionim fondovima su u poslednjih deset godina rasle prosecno (6.8%) godisnje. Briljantni primer penzijske reforme koja je sprovedena u Australiji
je poslužila kao snažan podsticaj razvoju celokupne ekonomije i postavila novi sistem ’’Narodni Kapitalizam’’.
Australijanci najvise investiraju u male biznise (do 5 zaposlenih), u svoje privatane kompanije a zatim i u internacinalne (USA, Velika Britanija, Kina itd).

Ukupna vrednost penzionih fondova u Australiji iznosi oko $1747 milijardi* sto je premasilo ukupan BDP 2013 god. ($1500 milijardi) i prestavlja cetvrti najveci
penzioni fond na svetu, posle USA,Japana i Nemacke. Malih biznisa je oko 520 000 sa preko milion zaposlenih i raspolazu sa najvecim kapitalom $533 milijardi.
Na taj nacin oni dolaze do novca za investiranje iz sopstvenih fondova. Drugi po velicini su trgovina s a $422 milijardi i 127 fondova. Javni sektor raspolaze
sa $256 milijardi rasporedjenih u 38 fondova itd... U protekloj godini ukupna sredstva uplacena u svim superannution entitetima iznosila je $115.3 milijarde od cega
su poslodavci uplatili $77.5 milijardi (drugi stub) a zaposleni dobrovoljno $36.5 milijardi (treci stub). Preko 12 milona zaposlenih je ukljuceno u individualno
penzijsko osiguranje „superannuation“ ili (98%) od ukupno zaposlenih. U Australiji zivi nesto vise od 23 miliona stanovnika

Pa, u Srbiji valjda, zar nije rečeno onomad na TV da je kod nas penzionerima sasvim ok?

u grobu

Ja znam gdje je najgore - u Pepublici Srpskoj. Da li igdje postoji drzava,entitet ili bilo sta drugo,gdje je penzija 160 konvertibilnih maraka ili prevedeno, oko osamdesetak evra.To je najniza penzija i prima je veoma veliki broj korisnika, koji od tako mizerne nadoknade treba da zive mjesec dana i izmiruju sve obaveze.Ali, BiH je zemlja apsurda o cemu svjedoce rezultati izbora od prije par dana.

U Australiji postoje dve vrste penzija drzavne i individualne. Drzavna penzija “nulti stub“ koju mnogi nazivaju i socijalna penzija obezbedjuje minimalna
zagarantovana primanja za svakoga starijeg od 67 godina zivota. Taj minimum iznosi oko $ 1000 mesecno. Odnos minimalne i maximalne penzije je jedan prema dva
a zavisi od mnogih faktora kao sto su zdravstveni, stepen invaliditeta, stambeni, itd... Pored penzionera drzava obezbedjuje isti minimum i svakom nezaposlenom
prijavljenom na birou rada. Zdravstveno osiguranje je za sve besplatno. Sistem državnog penzionog osiguranja se u potpunosti finansira iz budzeta i kao takav
egzistira vise od 50 godina.Pored drzavne penzije koja obuhvata celokupno stanovnistvo bez obzira da li su ikada radili ili ne u Australiji je 1992 godine
uveden "drugi stub" individualnog penzijskog osiguranja obaveznog za sve zaposlene a koji su oni nazvali "superannuation". Nekada su samo zaposleni u
javnom sektoru imali obavezno penziono osiguranje sa mnostvom razlicitih modela. Drugi stub penzijskog osiguranja je dizajniran da cuva i akumulira novac
zaposlenih u investicionim fondovima. Novac u fondovima se nalazi na licnim racunima zaposlenih sve do momenta odlaska u penziju. Osnivaci fondova su banke
ili osiguravajuca drustva u privatnom ili drzavnom vlanistvu.

Svaki zaposleni samostalno odlucuje u koji ce fond investirati svoj novac . Fondovi mogu imati
vise investicionih opcija kao na primer one sa visokim, srednjim ili niskim rizikom investiranja. O tome gde se novac ulaze odlucuje svaki zaposleni pojedinacno.
Oni mogu menjati fondove ili investicione opcije u toku godine vise puta bez ikakvih troskova. Zaposleni mogu po difoltu izabrati investicionu opciju koja garantuje
prihod u nivou referentne kamatne stope.Postoje pravila i restrikcije kako se novac ulaze odnosno podize sa licnog racuna.
U osnovi postoje dva nacina ulaganja.Prvi je obaveza za sve poslodavce da uplacuju (9.25%) od bruto zarade na individualne racune radnika. Do 2020 god. ce se taj iznos povecati na (12 %).
Kada je Australija prvi put uvela obvezno individualno osiguranje on je iznosio samo (3 %).Drugi nacin je dobrovoljna uplata na svoj individualni racun “treci stub“.
Dobrovoljne uplate mogu dodatno uplacivati i poslodavci i zaposleni. Te uplate su zakonski limitirane.Ovde je bitno napomenuti da je novac uplacen u treci stub oporezovan
a u drugom stubu nije. Novac iz treceg stuba se moze podici u slucaju finansijskih problema i pre odlaska u penziju pa zato mnogo podscana na klasicnu stednju.
Slicno dobrovoljno privatno penzijsko osiguranje postoji i u Srbiji. Administrativni troskovi odrzavanja individualnog racuna su razliciti u zavisnosti koliko fond
ima clanova i oni se krecu od 1.5% do 3 % godisnje.

Vecina fondova za svoje clanove obezbedjuje i zivotno osiguranje a premije u slucaju povreda ili trajnog invaliditeta su jako velike.Propisana strosna granica
za odlazak u penziju je 67 godina i za muskarce i za zene ali je minimalna granica zivota za odlazak u privatnu penziju 60 godina. Kada se jednom celokupan iznos
sa licnog racuna potrosi onda penzioner prelazi na drzavnu penziju koja je ista za sve. Ne moze se u isto vreme dobijati i puna drzavna i privatna penzija.
Svako odlucuje do koliko godina ce raditi, a beneficirani radni staz ne postoji. Nacionalne penzije ne postoje a cak bi i premijer ili bivsi ministri imali istu
penziju kao i svi ostali. Naravno u praksi se jos nije desilo da neki ministar zatrazi drzavnu penziju ali ta mogucnost postoji i imao bi istu penziju kao isvi ostali.
Reforma penzionog sistema pokazuje svoje blagotvorno dejstvo vec na srednji rok (10 godina) a to pokazuje iskustvo Australije. Konsekvence novog penzionog sistema
su bile zapanjujuce i fascinantne. To se najbolje videlo po visini i kvalitetu novih privatnih penzija;

Najbolje je penzionerima u Srbiji, čim imaju viška para da izdržavaju "decu" i unuke, i još vade zemlju iz bule!



Da vlasti Danske ili Holandije zavuku ruke u penzionerske džepove, tamo bi izbila revolucija.

one su u proseku porasle duplo više od penzija u starom
državnom javnom sektoru. Bivša radnicka klasa se pretvorila u hiljade malih akcionara-kapitalista koji vode racuna o svojoj štednji i kapitalu .
Vrednost akcija u penzionim fondovima su u poslednjih deset godina rasle prosecno (6.8%) godisnje. Briljantni primer penzijske reforme koja je sprovedena u Australiji
je poslužila kao snažan podsticaj razvoju celokupne ekonomije i postavila novi sistem ’’Narodni Kapitalizam’’.
Australijanci najvise investiraju u male biznise (do 5 zaposlenih), u svoje privatane kompanije a zatim i u internacinalne (USA, Velika Britanija, Kina itd).

Ukupna vrednost penzionih fondova u Australiji iznosi oko $1747 milijardi* sto je premasilo ukupan BDP 2013 god. ($1500 milijardi) i prestavlja cetvrti najveci
penzioni fond na svetu, posle USA,Japana i Nemacke. Malih biznisa je oko 520 000 sa preko milion zaposlenih i raspolazu sa najvecim kapitalom $533 milijardi.
Na taj nacin oni dolaze do novca za investiranje iz sopstvenih fondova. Drugi po velicini su trgovina s a $422 milijardi i 127 fondova. Javni sektor raspolaze
sa $256 milijardi rasporedjenih u 38 fondova itd... U protekloj godini ukupna sredstva uplacena u svim superannution entitetima iznosila je $115.3 milijarde od cega
su poslodavci uplatili $77.5 milijardi (drugi stub) a zaposleni dobrovoljno $36.5 milijardi (treci stub). Preko 12 milona zaposlenih je ukljuceno u individualno
penzijsko osiguranje „superannuation“ ili (98%) od ukupno zaposlenih. U Australiji zivi nesto vise od 23 miliona stanovnika

U Australiji se radnicka klasa pretvorila u hiljade malih akcionara-kapitalista koji vode racuna o svojoj štednji i kapitalu .Vrednost akcija u penzionim fondovima su u poslednjih deset godina rasle prosecno (6.8%) godisnje. Briljantni primer penzijske reforme koja je sprovedena u Australiji je poslužila kao snažan podsticaj razvoju celokupne ekonomije i postavila novi sistem ’’Narodni Kapitalizam’’. Australijanci najvise investiraju u male biznise (do 5 zaposlenih), u svoje privatane kompanije a zatim i u internacinalne (USA, Velika Britanija, Kina itd). Ukupna vrednost penzionih fondova u Australiji iznosi oko $1747 milijardi* sto je premasilo ukupan BDP 2013 god. ($1500 milijardi) i prestavlja cetvrti najveci penzioni fond na svetu, posle USA,Japana i Nemacke.
Malih biznisa je oko 520 000 sa preko milion zaposlenih i raspolazu sa najvecim kapitalom $533 milijardi. Na taj nacin oni dolaze do novca za investiranje iz sopstvenih fondova. Drugi po velicini su trgovina s a $422 milijardi i 127 fondova. Javni sektor raspolaze sa $256 milijardi rasporedjenih u 38 fondova itd.U protekloj godini ukupna sredstva uplacena u svim superannution entitetima iznosila je $115.3 milijarde od cega su poslodavci uplatili $77.5 milijardi (drugi stub) a zaposleni dobrovoljno $36.5 milijardi (treci stub). Preko 12 milona zaposlenih je ukljuceno u individualno penzijsko osiguranje „superannuation“ ili (98%) od ukupno zaposlenih. U Au zivi nesto vise od 23 miliona stanovnika.