Zloupotreba jednog naučnog časopisa u Srbiji?

Moram da izrazim veliko postovanje kolegi koji je otkrio i publikovao ovako nesto. Pored toga sa žaljenjem konstatujem da niko iz struke nije imao savesti da ovo javno kaže, iako je poznato kako se publikuju radovi u ovom časopisu. Recenzije radova godinama ne postoje, pa cak i kada uradite recenzije za pojedine radove za ovaj casopis, nikada se ne usvoje vase primedbe i sugestije, sto otkrijete tek nakon publikacije rada. Struka je precutno prelazila preko toga, jer je imala kratkorocne koristi u vidu publikacija, bodova za recenzije, bodova za ucesce u Uredjivackom odboru..i vecina istrazivaca je imala "koristi" od ovog casopisa, a sada se svi neprijatno iznenadjeni i uvredjeni sta je to...a znala je vecina realno stanje..i najglasniji su u osudama oni koji su tamo publikovali svoje radove..to smo mi i zbog toga smo tu gde jesmo..toliko..

i tako se pumpaju bodovi neophodni za pozicije i zvanja.

UPROPASTIŠE NAS PREVARANTI!!! Ovo je nevidjena bruka za našu akademsku zajednicu!

Mozda proveriti i ostale naucne casopise u Srbiji. Javna je tajna da se u nekim nasim casopisima sa impakt faktorom naucni radovi objavljuju preko veze, nakon cega pojedini kandidati i doktorate brane zahvaljujuci na taj nacin objavljenim radovima. Kakvi su to naucnici i kakvi doktori nauka? Kad bi se samo malo zaslo i istrazivalo po fakultetim videlo bi se da je nase obrazovanje srozano do dna. Jako tuzno. Nema morala, savesti i etike u Srbiji vise...

A sta rade "naucnici" sa Geografskog fakulteta u Beogradu? Gde oni objavljuju radove i koliko placaju?Eto teme za istrazivacko novinarstvo.

Reakcije naucne zajednice jos uvek ni u najavi, a svi vec dugo znamo kako se kod "Boze" objavljuju radovi. Arhiv je postao samo instrument za ubiranje prihoda sacice pohlephih "uglednih" profesora i izvor podsmeha za ostatak naucne zajednice. Uz naravno priliku da urednik u svako od izdanja progura jedan do tri svoja rada, ili radove uze familije.

Ko zna sta se se u ovoj zemlji radi, kad se ovakve stvari dogadjaju i u najvisim naucnim krugovima i na univerzitetima! Pa stvarno smo poslednji prevaranti i lupezi.

Reket autora je zaostatak minulih vremena, koji neki još uvek pokušavaju d sprovedu. Autor je taj koji treba da dobije honorar dostojan akademika, a nije autor taj koji treba da plati da mu se rad objavi. To se onda zove mito. Čovek koji je sve ovo proveravao je obavešten kako to ide kod nas, a ne pravimo se blesavi svi to znamo odavno... U akademskoj zajednici potrebno je čišćenje, ali izgleda da postoji veliki starh ko će da preostane. Ne brinite, bolje da ostane malo ljudi (uvek se mogu unajmiti stručni ljudi da pomognu) nego talog doveka, jer to vuče zemlju u mulj. Šta mislite kako smo uopšte upali u ovaj mulj u kome smo?

O diskreciji Matičnih odbora: Ako Maticni odbor predlozi casopis za kategorizaciju M24 ili M23, a u tom casopisu 90% autora, ili nijedan autor, nemaju ni jedan tekst u stvarnim medjunarodno uticajnim casopisima, onda ostaje najsno na koji nacin bi trebalo da uvesti kvalitet u vrednovanje naucnoistrazivackih rezultata. Tesko je logicki argumentovati da casopisi koje Maticni odbor predlaze kao lokalne ekvivalente priznatim medjunarodnim casopisima ne ukljucuju radove autora koji su objavljivali i u casopisima na prethodno navedenim listama u ovim komentarima.

O izborima u naucna zvanja: u komisijama za izbore, kao i u drugim telima koja odlucuju o izboru, ne bi trebalo da ucestvuju naucnici koji sami ne zadovoljavaju utvrdjene kriterijume, jer su izabrani ranije, a po drugim kriterijumima.

O ekvivalenciji naučnih zvanja: Postojanje ekvivalencije u smeru od univerziteta ka institutima, a bez istovremene ekvivalencije u obrnutom smeru, nepravedno je i nelogicno. Izbori u zvanja u institutima su cesto daleko zahtevniji od izbora u zvanje na univerzitetima po strukturi bodova i kvalitativnim kriterijumima, kao i zahtevi u pogledu recenziranja, a posebno na nekim privatnim univerzitetima, pa bi ovakvo resenje uvelo neravnopravnost.

Bagra...

Strukturu prihoda istrazivackih instituta se zasniva na jasnim parametrima utvrđenim projektima koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. To znaci da ne postoje sredstva koja pokrivaju ni administrativne troskove usavrsavanja istrazivaca iako su ta istrazivanja nuzno uvek vezana za projekte i proisticu iz projekta. A na nekim fakultetima iznos administrativnih troskova je priblizan iznosu godisnje neto plate istrazivaca! Povrh svega, zarade istraživača su male, na novu proseka ili ispod prosecne zarade.

Istovremeno, sada kljucna konsolidacija naucnih i istrazivackih kadrova opterecena je kroz:

• zaostalost obrazovnog sistema,
• nedostatak mentora,
• neefikasnost univerziteta i
• prespore administrativne procedure, a vrlo strogi rokovi za napredovanje po zvanjima po Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti.

Istrazivac su dovedeni u nemoguću poziciju ― od njih se zahteva da se usavrsavaju i taj zahtev ocigledno spada u domen relevantnih poslova u vezi sa njihovim radnim mestom, ali nemaju ni sredstva za rad niti za sopstveno prezivljavanje.

Pitanje vrednovanja naucnoistrazivackin rezultata je posebno bolno a moralo bi da omoguci razresenje po pitanju uloge kvantiteta u naučnoj produkciji i o vrednovanju kvaliteta.

pojava privatnih univerziteta i " tržišno poslovanje " , reforma visokog obrazovanja ... povukli su i Univerzitet u Beogradu ka dnu . Ja mogu da navedem jedan primjer za Građevinski fakultet u Beogradu i mogućnosti daljeg školovanja na njemu kroz sopstveni primjer . Naime , ja sam redovne studije zavrsio sa prosjekom ocjena 7.88 . Zašto , kako , to nije bitno , uglavnom ne postoji nikakav način , nikakav put za nastavak školovanja na matičnom fakultetu . Sa druge strane imamo političke odluke . Jedna je , specijalne paralelne veze sa republikom srpskom i osnivanje arhitektonsko-građevinskog fakulteta u Banjoj Luci 1996. godine . Dakle , sa fakulteta gdje kao asistenti mogu da rade svršeni studenti GF BU ili bilo kog drugog fakulteta sa prosjekom ocjena ispod 7.50 , kao predavače imamo profesore iz Srbije koji svoje mjesečne obaveze - predavanja odrađuju za " produženi vikend " , gdje postoji građevina kao opšti smjer , gdje student kroz diplomski rad i eventualno izborne predmete određuje sebi i usmjerenje ( U Beogradu , odabir smjera se vrši nakon IV semestra na studijama koja traju X senestara ) . Ne treba niti pominjati da je diplomiranih " studenata " , istina staraca , bilo već 1996. godine . Dakle , osnujemo fakultet u nekoj novoformiranoj banana republici , u nekom selu , prosjek iznad 8.00 , slijede doktorske studije na BU . Ne znam da li treba pojašnjavati vezu sa samim člankom . Mislim da ne treba . Kada sam ja upisao studije na BU , bilo je vrijeme dolaska ili prelaska studenata sa zagrebačkog , potom sarajevskog univerziteta . Na GF su upisivani uglavnom studenti sa zagrebačkog GF uz polaganje razlike predmeta . Zagrebački univerzitet ili sveučilište postoji jako dugi niz godina , jel , pa ipak postojala je razlika predmeta koje je trebalo položiti . Danas .... O posljedicama " hiperprodukcije kadra " i njenog uticaja na cijenu rada jednog građevinskog inženjera ovdje , ne treba trošiti riječi . Dobar građevinski majstor je gospodin za inženjera . Zašto ? Zato što ... je takva ponuda i potražnja , zato što će " papir " biti uskoro nešto skuplji od toalet papira , zato što ...

Gde god se zagrebe isplivaju ovakve stvari... I posle Srbiju neko nazove državom...

nas, srpski, sajt?! ma ajte molim vas pa ja NISTA GLUPLJE NISAM CULA

Sramota...

U Srbiji ni jedan naučni časopis ne bi mogao da pređe u sivu zonu akademskog izdavaštva, a kamoli u normalnu.

serbska elita od stranaka odabrana, zato i jesmo tu de smo...

Mene zanima odakle gospoda koja su i stavila Arhiv bioloskih nauka na "crnu listu" imaju dokaz da li je bilo recenzija ili ne? Mozda je malo preterana reakcija g. Jaime A. Texeira de Silva, za koga se u naucnoj zajednici zna da je sklon optuzbama bez ikakvih argumenata i dokaza, pa cak i ucenama. A poznato je i da su mnogi casopisi sa njim upravo prekinuli saradnju jer je bio sklon nepotkovanim optuzbama, koje su bile na ivici kleveta. Ovo vise lici na podmetanje na licnoj osnovi.

Ovde se ne radi o rusenju "uglednog" profesora koji je inace skoro pa privatizovao taj casopis...I ne radi se ni o kakvoj zaveri, vec o cinjenici da je Bioloski fakultet kao jedan od izdavaca,a i ostale institucije, cutao svo vreme dok se doticni urednik igrao sa poslatim radovima(ne udostoji se ni da odgovori na mail, a kamoli da obavesti autore da li je rad prihvacen ili ne). Sama cinjenica da fakultet ceka da editor ABS ode u penziju (nakon sto mu je NNV fakulteta dalo saglasnost da radi do 68.god) jasno govori da su svi upleteni u ovo sto se desilo.A da li je reakcija doticnog autora preterna-kada posaljete rad u Arhiv, ne dobijete nikakvu informaciju, ni o manuscript number, ni da li je na recenziji, a ni komentare tzv.rivjuvera...Nego cekate po godinu ili dve da vidite da li ce da osvane rad u nekoj svesci. A inace, sama cinjenica da je casopisu skocio IF skoro duplo za godinu dana namece pitanje sta je epohalno tu objavljivano, da bi skocila citiranost?Odgovor-nista...Ljudi iz editor. borda su znali da se ljudima u radove dodaju reference iz arhiva, bez njihove dozvole, ne bi li se povecala citiranost, pa i IF...A tako dodjosmo do 44% autocitiranosti i razloga da se u septembru, kad izadju novi IF ovaj casopis nadje van liste...

Sad je vreme da se malo i tu zadrma kavez, mozda bi se iznenadili sta sve moze da ispadne. Kako se objavljuju radovi, da li ima nesposobnih a zasticenih, da li neko namerno odrzava ucmalost i gaji paucinu, koja je cena svega toga..
Zasto ovako stidljivo, stavite ovo na naslovnu stranu, nije ovo tekst za naucnu rubriku.

Toliko o nauci, stručnosti, metodologiji i drugom u zemlji Srbiji...

Da li je to malo ili nije kasno za povratak u normalne tokove drustvenih normi.Zarad nekih sacica nisko-pobudnih ljudi zarad licnih interesa treba da ispasta cela Srbija pa i covecanstvo,jer takvim propustima se otvaraju vrata svakojakim eksperimentima.

Čisto sa strane, ne ulazeći u detalje, mogu da kažem da je recenzija u stvari jedna vrsta strukovne cenzure. Drugim rečima struka se štiti od nekih ekstrema i egzota koji iskaču kroz autocenzuru. Hoću reći, ako neki rad nema recenziju, ne znači da je blesav ili plagijat. Može biti i da odskače (ili iskaće) a struka još nije dokučila taj nivo (genije). Svet nije crno-beli (osim ako si partizanovac) i generalisanje nema smisla. Ako je uređivačka politika takva da ima labavu recenzijsku politiku, šta je tu loše. Oni koji ne mogu da žive bez autocenzure nek čitaju druge "novine".
Toga ima i u svetu i označava se kao liberalni naučni trend.

Arhiv, kao zvanicni casopis srpskog bioloskig drustva, postoji od 1948 godine i jedini je nas casopis koji je na SCI listi. Zaista je tuzno sto je na ovaj nacin narusen ugled ne samo casopisa sa visedecenijskom tradicijom, nego i naseg bioloskog drustva a i nas samih kao naucnika. Ali, cini mi se da je to samo vrh ledenog brega koji je dospeo u javnost, a da je mnogo toga sto je 'cuskano' pod tepih jako dugo i u nauci i u obrazovanju. Situacija u ovim oblastima je jako losa, pocev od toga da je veliki deo materijanih sredstava za rad koje bi trebalo da dobijamo od Ministarsva zapravo virtuelan (mislim da svi imamo problem sa tim sto nismo dobili svu opremu predvidjenu projektima od pocetka projekta, 2011 godine, do sad), do egzistencijanih problema koji se odnose na visinu zarada, i na 18 platnih razreda koji postoje samo u Srbiji (objasnjenje za siru javnost - na osnovu broja bodova koji se dobijaju po broju objavljenih radova, u okviru svakog od 3 naucna ili nastavna zvanja postoji 6 kategorija, sto ukupno cini 18 kategorija, i za svaku kategoriju je odredjena visina prihoda. Medjutim, broj objavljenih radova a samim tim i broj bodova je vrlo promenljiv, a redovne re-evaluacije bodovanja nisu niti ce biti uradjene do kraja projekta 2015 godine. Drugim recima, bez obzira koliko je neko vredno radio protekle 3 godine cak i bez gore pomenutih sredstava, plata ce mu ostati ista). Nezadovoljnih zbog svega sto se desava ima puno, ali niko nista ne preduzima.

Nerazumevanje fundamentalnih razlika izmedju prirodnih i humanistickih nauka, na zalost, u kontinuitetu opstaje u Srbiji. Predvidjen nacin autocitiranja u vodecim medjunarodnim monografijama nije u skladu sa praksom u drustvenim i humanistickim naukama gde opsezno autocitiranje nije dopusteno. Naime, recenziranje tekstova za casopise, ali i za monografije, koje je uobicajeno anonimno podrazumeva uklanjanje svih autocitata po standardnim instrukcijama za autore dobiju od redakcija. NIJE MOGUĆE objaviti tekst u uglednom zborniku ili casopisu u drustvenim i humanistickim naukama uz autocitate.

Zašto na ovakav način urušavamo ugled Srpskog biološkog društva? Možda tao što smo Srbi ili u Srbiji!
Zašto redakcija žurnala nije blagovremeno reagovala, iako su svi znali šta se zapravo zbiva u samom časopisu? Verovatno jer su i oni dobijali deo kolača, možda ne uvek u novcu ali sigurno u protežiranju svojih naučnih članaka ili od svojih bliskih saradnika! Šta mislite, da li su oni plaćali donacije ili ne?
Da li su oni samo mirno čekali (kao što su pre skoro 6 meseci mirno i dostojanstveno primali platinaste i zlatne Plakete od istog čoveka uz bogat tradicionalni program i mezetluk, od novaca naučnih radnika) da urednik bude penzionisan, pa da onda preuzmu žurnal?
Možda je sve to grupna zavera, jer ako malo bolje pogledate po objavljenim člancima, naići ćete na rodbinu ne samo urednika, nego i rukovodilaca suizdavača i njihove rodbine.
Da zaključim: došlo je doba tržišne privrede, proizvod je tražen, ima ga malo, logično je da je na ceni.

Nemam komentar.

...počelo je to "srozavanje" kako i biva od "glave" tj na BU...koliko mene pamćenje služi još šezdesetih godina prošlog stoleća...a neki stariji govore i par decenija ranije...

Uz duzno postovanje, najtoplije savetujem prof. dr Biljanu Stojkovic da se vise bavi naukom a ne klevetama.

A sto niko ne pise o smanjenju plata u nauci i prosveti koja nas ceka?

A vi sto ga napadate sve akademik do akademika sa po 3,5 rada a od toga 3 u Arhivu...

Za dobrim se konjem prasina dize...

Mogu slobodno, kao naucni radnik, samo da kazem da ovaj clanak nije potkovan naucnim cinjenicama, vec vise vodjen necijim emocijama...

A ti sazmi na 5 strana pa salji u "Genetiku", taman da povecas impakt faktor.

Ovde nije bitan casopis, vec sacica neostvarenih ljudi hoce da smesti uglednom profesoru.

Srpska posla, cim je neko uspesan i izvan ucmale gomile kao prof. Curcic, odmah nikom ne valja. Meni sve ovo lici na neka privatna nerasciscena posla, gde ocajnici koji ne mogu da se istaknu svojim radom moraju da se koriste blacenjem drugih da bi oni dosli do izrazaja.

Na nepravilnosti u izdavačkoj delatnosti Arhiva bioloških nauka, ali i na apsurde u Pravilniku o izboru u naučna zvanja i procedure u Komisiji za biologiju i Matičnom odboru ministarstva u čijoj je nadležnosti vrednovanje naučnih publikacija ukazivano je unutar akademske biološke zajednice i ranije, ali nije bilo sluha da se te primedbe ozbiljno shvate. Tužno je da se publikovane monografije vrednuju prema tome ko ih je uređivao, makar i na srpskom jeziku, a ne prema tome koliko je onaj ko ih je izdao međunarodno, čak i svetski renomiran kao izdavač i prema pulu recenzenata koji stoje iza kvaliteta radova koji su u monografiji objavljeni. Važniji je (apsurdno!) broj AUTOCITATA (mora po Pravilniku o izborima u naučna zvanja biti veći od 10!) i broj ŠTAMPARSKIH TABAKA (!!!) koje zauzima poglavlje u nekoj monografiji od njenog sadržaja i renomea izdavača. Ovo je utoliko povezano jedno s drugim jer u ovim telima ministarstva i u Uređivačkom odboru Arhiva bioloških nauka sede uglavnom ista lica i kroz donošenje odluka i njihovo sprovođenje (ili nemešanje u to) kreiraju i sprovode naučnu politiku.
Najveći problem je u tome što, i pored upozorenja, akademska biološka zajednica nije sopstvenim naporima uredila svoju unutrašnju akademsku sredinu. Ovo uredjenje sa strane potpuno je "miloševićevsko": "Praviću se da ne postoji jer mi treba, dok ne budem morao da priznam i prihvatim".
Stigao "akademski Rambuje". Čudo jedno otkud to?

Svideo mi se komentar vezan za miloševićevski pristup promenama. Dakle, ne postoji snaga, energija, a pre svega kritična masa kvaliteta da se izborimo sa nagomilanom prljavštinom u ovom društvu. Menjamo se samo ako smo pritisnuti spolja. U ovom slučaju radi se o časopisu koji je maloj zajednici biologa poslužio da “štancuje” radove sa ciljem sakupljanja bodova. Niko još nije pomenuo da se preko načnih radova vrše izbori u naučna zvanja, i ocenjivanje i vrednovanje naučnih rezultata što se izražava kroz PLATU. I tako stižemo do suštine! Kada je Ministarstvo nauke počelo sa vrednovanjem naučnog rada kroz platu, tu je kvalitet naučnog rada počeo da opada. Tako je Arhiv upropašćen, što je velika šteta, jer je prvi biološki časopis koji je stekao međunarodnu reputaciju. Međutim, način ocenjivanja naučnog rada od strane Ministarstva, izazvao je mnogo veću štetu u biologiji. Marginalizovao je izuzetno kvalitetne naučne grupacije koje se bave ozbiljnim kontinuiranim istraživanjima. Nauka je svedena na zbir, a niko se ne bavi suštinom. Ako pogledate radove na Kobsonu primetićete da je broj radova sa 7 autora gotovo pravilo. To je takođe propisano od strane Ministarstva kao maksimalan broj “dozvoljenih” autora. Tako se razvio i takozvani sistem dopisivanja koautora. Stanje u biologiji, akdemskoj javnosti i Univerzitetu je tužno i teško popravljivo. Liči na političku scenu, ista lica se sele sa stolice na stolicu, a gašenjem Ministarstva nauke, nauka je uz obrazovanje postal marginalna.

Ovi što brane Ćurčića nemaju veze sa životom. I to da Ćurčić ne odgovara na mailove nije tačno. Pošaljete rad, za mesec dana fino dobijete predračun i fino vam obračuna cenu na osnovi broja strana. Npr u mom slučaju 1600 evra za 25 str. Jao kako sam se obradovala kad sam videla ovu vest

Zna se da je Dzefri Bil prevarant i da ucenjuje neke izdavacke kuce sa svojom privatnom listom. Molim Vas malo vise da procitate o ovom prevarantu koji radi i za jednu komercijalnu izdavacku kucu.

Ajaooo, zli jezici... Kad se naucnici budu bavili naucnim radom a ne ljudskim odnosima, svima ce nam biti bolje. Ovde svako ko se malo istice, odmah smeta... Pa ako ne znamo kako da ga sklonimo, ajmo svi u medijsku hajku

Vezano za sistematsko upropascavanje nauke i kvaliteta naucnih radova od strane sistema - moj kolega je to lepo nazvao salamy science, naime, lepo iseckas svoje rezultate na sto tanje snitove, i stampas sto vise mozes, tako da imas puno radova koji su ti potrebni za visoku platu, a nista nisi doprineo resavanju nekog naucnog problema jer je cela prica razvodnjena. A da ne spominjem kad se rezultati medjusobno pobijaju... bruka!!!

(Pelion13, 11. jul 2014 21:21): "Nauka je svedena na zbir, a niko se ne bavi suštinom."

I to je cela sustina. Bravo kolega!

Belicu, obratite paznju na ovo! PS. I na vezu kvaliteta i finansiranja! (Sto nije isto za sve nauke!)

Ne lupajte gluposti. To su sve informacije rekla kazala. Sve dok se rad ne objavi u datom naucnom casopisu ne mozete pisati o njemu...Vi na osnovu nekog rukopisa pisete dok se u nauci se zna dok nije objavljeno ne postoji. A mene bas briga za vase frustracije sto neko trazi pare za troskove obnjavljivanja, ako mu se ne svidja postoji jos mnosotvo nauscnih casopisa te discipline pa neka bira medju njima.

Srpska posla, cim je neko uspesan i izvan ucmale gomile kao prof. Curcic, odmah nikom ne valja. Meni sve ovo lici na neka privatna nerasciscena posla, gde ocajnici koji ne mogu da se istaknu svojim radom moraju da se koriste blacenjem drugih da bi oni dosli do izrazaja.

Uz duzno postovanje, najtoplije savetujem prof. dr Biljanu Stojkovic da se vise bavi naukom a ne klevetama.

Ovde nije bitan casopis, vec sacica neostvarenih ljudi hoce da smesti uglednom profesoru.

Čisto sa strane, ne ulazeći u detalje, mogu da kažem da je recenzija u stvari jedna vrsta strukovne cenzure. Drugim rečima struka se štiti od nekih ekstrema i egzota koji iskaču kroz autocenzuru. Hoću reći, ako neki rad nema recenziju, ne znači da je blesav ili plagijat. Može biti i da odskače (ili iskaće) a struka još nije dokučila taj nivo (genije). Svet nije crno-beli (osim ako si partizanovac) i generalisanje nema smisla. Ako je uređivačka politika takva da ima labavu recenzijsku politiku, šta je tu loše. Oni koji ne mogu da žive bez autocenzure nek čitaju druge "novine".
Toga ima i u svetu i označava se kao liberalni naučni trend.

Mene zanima odakle gospoda koja su i stavila Arhiv bioloskih nauka na "crnu listu" imaju dokaz da li je bilo recenzija ili ne? Mozda je malo preterana reakcija g. Jaime A. Texeira de Silva, za koga se u naucnoj zajednici zna da je sklon optuzbama bez ikakvih argumenata i dokaza, pa cak i ucenama. A poznato je i da su mnogi casopisi sa njim upravo prekinuli saradnju jer je bio sklon nepotkovanim optuzbama, koje su bile na ivici kleveta. Ovo vise lici na podmetanje na licnoj osnovi.

Ajaooo, zli jezici... Kad se naucnici budu bavili naucnim radom a ne ljudskim odnosima, svima ce nam biti bolje. Ovde svako ko se malo istice, odmah smeta... Pa ako ne znamo kako da ga sklonimo, ajmo svi u medijsku hajku

Mogu slobodno, kao naucni radnik, samo da kazem da ovaj clanak nije potkovan naucnim cinjenicama, vec vise vodjen necijim emocijama...

Za dobrim se konjem prasina dize...

Nerazumevanje fundamentalnih razlika izmedju prirodnih i humanistickih nauka, na zalost, u kontinuitetu opstaje u Srbiji. Predvidjen nacin autocitiranja u vodecim medjunarodnim monografijama nije u skladu sa praksom u drustvenim i humanistickim naukama gde opsezno autocitiranje nije dopusteno. Naime, recenziranje tekstova za casopise, ali i za monografije, koje je uobicajeno anonimno podrazumeva uklanjanje svih autocitata po standardnim instrukcijama za autore dobiju od redakcija. NIJE MOGUĆE objaviti tekst u uglednom zborniku ili casopisu u drustvenim i humanistickim naukama uz autocitate.

Ovi što brane Ćurčića nemaju veze sa životom. I to da Ćurčić ne odgovara na mailove nije tačno. Pošaljete rad, za mesec dana fino dobijete predračun i fino vam obračuna cenu na osnovi broja strana. Npr u mom slučaju 1600 evra za 25 str. Jao kako sam se obradovala kad sam videla ovu vest

nas, srpski, sajt?! ma ajte molim vas pa ja NISTA GLUPLJE NISAM CULA

Toliko o nauci, stručnosti, metodologiji i drugom u zemlji Srbiji...

U Srbiji ni jedan naučni časopis ne bi mogao da pređe u sivu zonu akademskog izdavaštva, a kamoli u normalnu.

pojava privatnih univerziteta i " tržišno poslovanje " , reforma visokog obrazovanja ... povukli su i Univerzitet u Beogradu ka dnu . Ja mogu da navedem jedan primjer za Građevinski fakultet u Beogradu i mogućnosti daljeg školovanja na njemu kroz sopstveni primjer . Naime , ja sam redovne studije zavrsio sa prosjekom ocjena 7.88 . Zašto , kako , to nije bitno , uglavnom ne postoji nikakav način , nikakav put za nastavak školovanja na matičnom fakultetu . Sa druge strane imamo političke odluke . Jedna je , specijalne paralelne veze sa republikom srpskom i osnivanje arhitektonsko-građevinskog fakulteta u Banjoj Luci 1996. godine . Dakle , sa fakulteta gdje kao asistenti mogu da rade svršeni studenti GF BU ili bilo kog drugog fakulteta sa prosjekom ocjena ispod 7.50 , kao predavače imamo profesore iz Srbije koji svoje mjesečne obaveze - predavanja odrađuju za " produženi vikend " , gdje postoji građevina kao opšti smjer , gdje student kroz diplomski rad i eventualno izborne predmete određuje sebi i usmjerenje ( U Beogradu , odabir smjera se vrši nakon IV semestra na studijama koja traju X senestara ) . Ne treba niti pominjati da je diplomiranih " studenata " , istina staraca , bilo već 1996. godine . Dakle , osnujemo fakultet u nekoj novoformiranoj banana republici , u nekom selu , prosjek iznad 8.00 , slijede doktorske studije na BU . Ne znam da li treba pojašnjavati vezu sa samim člankom . Mislim da ne treba . Kada sam ja upisao studije na BU , bilo je vrijeme dolaska ili prelaska studenata sa zagrebačkog , potom sarajevskog univerziteta . Na GF su upisivani uglavnom studenti sa zagrebačkog GF uz polaganje razlike predmeta . Zagrebački univerzitet ili sveučilište postoji jako dugi niz godina , jel , pa ipak postojala je razlika predmeta koje je trebalo položiti . Danas .... O posljedicama " hiperprodukcije kadra " i njenog uticaja na cijenu rada jednog građevinskog inženjera ovdje , ne treba trošiti riječi . Dobar građevinski majstor je gospodin za inženjera . Zašto ? Zato što ... je takva ponuda i potražnja , zato što će " papir " biti uskoro nešto skuplji od toalet papira , zato što ...

serbska elita od stranaka odabrana, zato i jesmo tu de smo...

Reakcije naucne zajednice jos uvek ni u najavi, a svi vec dugo znamo kako se kod "Boze" objavljuju radovi. Arhiv je postao samo instrument za ubiranje prihoda sacice pohlephih "uglednih" profesora i izvor podsmeha za ostatak naucne zajednice. Uz naravno priliku da urednik u svako od izdanja progura jedan do tri svoja rada, ili radove uze familije.

A sto niko ne pise o smanjenju plata u nauci i prosveti koja nas ceka?

Nemam komentar.

Zašto na ovakav način urušavamo ugled Srpskog biološkog društva? Možda tao što smo Srbi ili u Srbiji!
Zašto redakcija žurnala nije blagovremeno reagovala, iako su svi znali šta se zapravo zbiva u samom časopisu? Verovatno jer su i oni dobijali deo kolača, možda ne uvek u novcu ali sigurno u protežiranju svojih naučnih članaka ili od svojih bliskih saradnika! Šta mislite, da li su oni plaćali donacije ili ne?
Da li su oni samo mirno čekali (kao što su pre skoro 6 meseci mirno i dostojanstveno primali platinaste i zlatne Plakete od istog čoveka uz bogat tradicionalni program i mezetluk, od novaca naučnih radnika) da urednik bude penzionisan, pa da onda preuzmu žurnal?
Možda je sve to grupna zavera, jer ako malo bolje pogledate po objavljenim člancima, naići ćete na rodbinu ne samo urednika, nego i rukovodilaca suizdavača i njihove rodbine.
Da zaključim: došlo je doba tržišne privrede, proizvod je tražen, ima ga malo, logično je da je na ceni.

Zna se da je Dzefri Bil prevarant i da ucenjuje neke izdavacke kuce sa svojom privatnom listom. Molim Vas malo vise da procitate o ovom prevarantu koji radi i za jednu komercijalnu izdavacku kucu.

Moram da izrazim veliko postovanje kolegi koji je otkrio i publikovao ovako nesto. Pored toga sa žaljenjem konstatujem da niko iz struke nije imao savesti da ovo javno kaže, iako je poznato kako se publikuju radovi u ovom časopisu. Recenzije radova godinama ne postoje, pa cak i kada uradite recenzije za pojedine radove za ovaj casopis, nikada se ne usvoje vase primedbe i sugestije, sto otkrijete tek nakon publikacije rada. Struka je precutno prelazila preko toga, jer je imala kratkorocne koristi u vidu publikacija, bodova za recenzije, bodova za ucesce u Uredjivackom odboru..i vecina istrazivaca je imala "koristi" od ovog casopisa, a sada se svi neprijatno iznenadjeni i uvredjeni sta je to...a znala je vecina realno stanje..i najglasniji su u osudama oni koji su tamo publikovali svoje radove..to smo mi i zbog toga smo tu gde jesmo..toliko..

A sta rade "naucnici" sa Geografskog fakulteta u Beogradu? Gde oni objavljuju radove i koliko placaju?Eto teme za istrazivacko novinarstvo.

i tako se pumpaju bodovi neophodni za pozicije i zvanja.

O diskreciji Matičnih odbora: Ako Maticni odbor predlozi casopis za kategorizaciju M24 ili M23, a u tom casopisu 90% autora, ili nijedan autor, nemaju ni jedan tekst u stvarnim medjunarodno uticajnim casopisima, onda ostaje najsno na koji nacin bi trebalo da uvesti kvalitet u vrednovanje naucnoistrazivackih rezultata. Tesko je logicki argumentovati da casopisi koje Maticni odbor predlaze kao lokalne ekvivalente priznatim medjunarodnim casopisima ne ukljucuju radove autora koji su objavljivali i u casopisima na prethodno navedenim listama u ovim komentarima.

O izborima u naucna zvanja: u komisijama za izbore, kao i u drugim telima koja odlucuju o izboru, ne bi trebalo da ucestvuju naucnici koji sami ne zadovoljavaju utvrdjene kriterijume, jer su izabrani ranije, a po drugim kriterijumima.

O ekvivalenciji naučnih zvanja: Postojanje ekvivalencije u smeru od univerziteta ka institutima, a bez istovremene ekvivalencije u obrnutom smeru, nepravedno je i nelogicno. Izbori u zvanja u institutima su cesto daleko zahtevniji od izbora u zvanje na univerzitetima po strukturi bodova i kvalitativnim kriterijumima, kao i zahtevi u pogledu recenziranja, a posebno na nekim privatnim univerzitetima, pa bi ovakvo resenje uvelo neravnopravnost.

Sad je vreme da se malo i tu zadrma kavez, mozda bi se iznenadili sta sve moze da ispadne. Kako se objavljuju radovi, da li ima nesposobnih a zasticenih, da li neko namerno odrzava ucmalost i gaji paucinu, koja je cena svega toga..
Zasto ovako stidljivo, stavite ovo na naslovnu stranu, nije ovo tekst za naucnu rubriku.

Arhiv, kao zvanicni casopis srpskog bioloskig drustva, postoji od 1948 godine i jedini je nas casopis koji je na SCI listi. Zaista je tuzno sto je na ovaj nacin narusen ugled ne samo casopisa sa visedecenijskom tradicijom, nego i naseg bioloskog drustva a i nas samih kao naucnika. Ali, cini mi se da je to samo vrh ledenog brega koji je dospeo u javnost, a da je mnogo toga sto je 'cuskano' pod tepih jako dugo i u nauci i u obrazovanju. Situacija u ovim oblastima je jako losa, pocev od toga da je veliki deo materijanih sredstava za rad koje bi trebalo da dobijamo od Ministarsva zapravo virtuelan (mislim da svi imamo problem sa tim sto nismo dobili svu opremu predvidjenu projektima od pocetka projekta, 2011 godine, do sad), do egzistencijanih problema koji se odnose na visinu zarada, i na 18 platnih razreda koji postoje samo u Srbiji (objasnjenje za siru javnost - na osnovu broja bodova koji se dobijaju po broju objavljenih radova, u okviru svakog od 3 naucna ili nastavna zvanja postoji 6 kategorija, sto ukupno cini 18 kategorija, i za svaku kategoriju je odredjena visina prihoda. Medjutim, broj objavljenih radova a samim tim i broj bodova je vrlo promenljiv, a redovne re-evaluacije bodovanja nisu niti ce biti uradjene do kraja projekta 2015 godine. Drugim recima, bez obzira koliko je neko vredno radio protekle 3 godine cak i bez gore pomenutih sredstava, plata ce mu ostati ista). Nezadovoljnih zbog svega sto se desava ima puno, ali niko nista ne preduzima.

A ti sazmi na 5 strana pa salji u "Genetiku", taman da povecas impakt faktor.

Ne lupajte gluposti. To su sve informacije rekla kazala. Sve dok se rad ne objavi u datom naucnom casopisu ne mozete pisati o njemu...Vi na osnovu nekog rukopisa pisete dok se u nauci se zna dok nije objavljeno ne postoji. A mene bas briga za vase frustracije sto neko trazi pare za troskove obnjavljivanja, ako mu se ne svidja postoji jos mnosotvo nauscnih casopisa te discipline pa neka bira medju njima.

Mozda proveriti i ostale naucne casopise u Srbiji. Javna je tajna da se u nekim nasim casopisima sa impakt faktorom naucni radovi objavljuju preko veze, nakon cega pojedini kandidati i doktorate brane zahvaljujuci na taj nacin objavljenim radovima. Kakvi su to naucnici i kakvi doktori nauka? Kad bi se samo malo zaslo i istrazivalo po fakultetim videlo bi se da je nase obrazovanje srozano do dna. Jako tuzno. Nema morala, savesti i etike u Srbiji vise...

Ko zna sta se se u ovoj zemlji radi, kad se ovakve stvari dogadjaju i u najvisim naucnim krugovima i na univerzitetima! Pa stvarno smo poslednji prevaranti i lupezi.

...počelo je to "srozavanje" kako i biva od "glave" tj na BU...koliko mene pamćenje služi još šezdesetih godina prošlog stoleća...a neki stariji govore i par decenija ranije...

Reket autora je zaostatak minulih vremena, koji neki još uvek pokušavaju d sprovedu. Autor je taj koji treba da dobije honorar dostojan akademika, a nije autor taj koji treba da plati da mu se rad objavi. To se onda zove mito. Čovek koji je sve ovo proveravao je obavešten kako to ide kod nas, a ne pravimo se blesavi svi to znamo odavno... U akademskoj zajednici potrebno je čišćenje, ali izgleda da postoji veliki starh ko će da preostane. Ne brinite, bolje da ostane malo ljudi (uvek se mogu unajmiti stručni ljudi da pomognu) nego talog doveka, jer to vuče zemlju u mulj. Šta mislite kako smo uopšte upali u ovaj mulj u kome smo?

Ovde se ne radi o rusenju "uglednog" profesora koji je inace skoro pa privatizovao taj casopis...I ne radi se ni o kakvoj zaveri, vec o cinjenici da je Bioloski fakultet kao jedan od izdavaca,a i ostale institucije, cutao svo vreme dok se doticni urednik igrao sa poslatim radovima(ne udostoji se ni da odgovori na mail, a kamoli da obavesti autore da li je rad prihvacen ili ne). Sama cinjenica da fakultet ceka da editor ABS ode u penziju (nakon sto mu je NNV fakulteta dalo saglasnost da radi do 68.god) jasno govori da su svi upleteni u ovo sto se desilo.A da li je reakcija doticnog autora preterna-kada posaljete rad u Arhiv, ne dobijete nikakvu informaciju, ni o manuscript number, ni da li je na recenziji, a ni komentare tzv.rivjuvera...Nego cekate po godinu ili dve da vidite da li ce da osvane rad u nekoj svesci. A inace, sama cinjenica da je casopisu skocio IF skoro duplo za godinu dana namece pitanje sta je epohalno tu objavljivano, da bi skocila citiranost?Odgovor-nista...Ljudi iz editor. borda su znali da se ljudima u radove dodaju reference iz arhiva, bez njihove dozvole, ne bi li se povecala citiranost, pa i IF...A tako dodjosmo do 44% autocitiranosti i razloga da se u septembru, kad izadju novi IF ovaj casopis nadje van liste...

A vi sto ga napadate sve akademik do akademika sa po 3,5 rada a od toga 3 u Arhivu...

UPROPASTIŠE NAS PREVARANTI!!! Ovo je nevidjena bruka za našu akademsku zajednicu!

Bagra...

Sramota...

Da li je to malo ili nije kasno za povratak u normalne tokove drustvenih normi.Zarad nekih sacica nisko-pobudnih ljudi zarad licnih interesa treba da ispasta cela Srbija pa i covecanstvo,jer takvim propustima se otvaraju vrata svakojakim eksperimentima.

Strukturu prihoda istrazivackih instituta se zasniva na jasnim parametrima utvrđenim projektima koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. To znaci da ne postoje sredstva koja pokrivaju ni administrativne troskove usavrsavanja istrazivaca iako su ta istrazivanja nuzno uvek vezana za projekte i proisticu iz projekta. A na nekim fakultetima iznos administrativnih troskova je priblizan iznosu godisnje neto plate istrazivaca! Povrh svega, zarade istraživača su male, na novu proseka ili ispod prosecne zarade.

Istovremeno, sada kljucna konsolidacija naucnih i istrazivackih kadrova opterecena je kroz:

• zaostalost obrazovnog sistema,
• nedostatak mentora,
• neefikasnost univerziteta i
• prespore administrativne procedure, a vrlo strogi rokovi za napredovanje po zvanjima po Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti.

Istrazivac su dovedeni u nemoguću poziciju ― od njih se zahteva da se usavrsavaju i taj zahtev ocigledno spada u domen relevantnih poslova u vezi sa njihovim radnim mestom, ali nemaju ni sredstva za rad niti za sopstveno prezivljavanje.

Pitanje vrednovanja naucnoistrazivackin rezultata je posebno bolno a moralo bi da omoguci razresenje po pitanju uloge kvantiteta u naučnoj produkciji i o vrednovanju kvaliteta.

Gde god se zagrebe isplivaju ovakve stvari... I posle Srbiju neko nazove državom...

Na nepravilnosti u izdavačkoj delatnosti Arhiva bioloških nauka, ali i na apsurde u Pravilniku o izboru u naučna zvanja i procedure u Komisiji za biologiju i Matičnom odboru ministarstva u čijoj je nadležnosti vrednovanje naučnih publikacija ukazivano je unutar akademske biološke zajednice i ranije, ali nije bilo sluha da se te primedbe ozbiljno shvate. Tužno je da se publikovane monografije vrednuju prema tome ko ih je uređivao, makar i na srpskom jeziku, a ne prema tome koliko je onaj ko ih je izdao međunarodno, čak i svetski renomiran kao izdavač i prema pulu recenzenata koji stoje iza kvaliteta radova koji su u monografiji objavljeni. Važniji je (apsurdno!) broj AUTOCITATA (mora po Pravilniku o izborima u naučna zvanja biti veći od 10!) i broj ŠTAMPARSKIH TABAKA (!!!) koje zauzima poglavlje u nekoj monografiji od njenog sadržaja i renomea izdavača. Ovo je utoliko povezano jedno s drugim jer u ovim telima ministarstva i u Uređivačkom odboru Arhiva bioloških nauka sede uglavnom ista lica i kroz donošenje odluka i njihovo sprovođenje (ili nemešanje u to) kreiraju i sprovode naučnu politiku.
Najveći problem je u tome što, i pored upozorenja, akademska biološka zajednica nije sopstvenim naporima uredila svoju unutrašnju akademsku sredinu. Ovo uredjenje sa strane potpuno je "miloševićevsko": "Praviću se da ne postoji jer mi treba, dok ne budem morao da priznam i prihvatim".
Stigao "akademski Rambuje". Čudo jedno otkud to?

Svideo mi se komentar vezan za miloševićevski pristup promenama. Dakle, ne postoji snaga, energija, a pre svega kritična masa kvaliteta da se izborimo sa nagomilanom prljavštinom u ovom društvu. Menjamo se samo ako smo pritisnuti spolja. U ovom slučaju radi se o časopisu koji je maloj zajednici biologa poslužio da “štancuje” radove sa ciljem sakupljanja bodova. Niko još nije pomenuo da se preko načnih radova vrše izbori u naučna zvanja, i ocenjivanje i vrednovanje naučnih rezultata što se izražava kroz PLATU. I tako stižemo do suštine! Kada je Ministarstvo nauke počelo sa vrednovanjem naučnog rada kroz platu, tu je kvalitet naučnog rada počeo da opada. Tako je Arhiv upropašćen, što je velika šteta, jer je prvi biološki časopis koji je stekao međunarodnu reputaciju. Međutim, način ocenjivanja naučnog rada od strane Ministarstva, izazvao je mnogo veću štetu u biologiji. Marginalizovao je izuzetno kvalitetne naučne grupacije koje se bave ozbiljnim kontinuiranim istraživanjima. Nauka je svedena na zbir, a niko se ne bavi suštinom. Ako pogledate radove na Kobsonu primetićete da je broj radova sa 7 autora gotovo pravilo. To je takođe propisano od strane Ministarstva kao maksimalan broj “dozvoljenih” autora. Tako se razvio i takozvani sistem dopisivanja koautora. Stanje u biologiji, akdemskoj javnosti i Univerzitetu je tužno i teško popravljivo. Liči na političku scenu, ista lica se sele sa stolice na stolicu, a gašenjem Ministarstva nauke, nauka je uz obrazovanje postal marginalna.

Vezano za sistematsko upropascavanje nauke i kvaliteta naucnih radova od strane sistema - moj kolega je to lepo nazvao salamy science, naime, lepo iseckas svoje rezultate na sto tanje snitove, i stampas sto vise mozes, tako da imas puno radova koji su ti potrebni za visoku platu, a nista nisi doprineo resavanju nekog naucnog problema jer je cela prica razvodnjena. A da ne spominjem kad se rezultati medjusobno pobijaju... bruka!!!

(Pelion13, 11. jul 2014 21:21): "Nauka je svedena na zbir, a niko se ne bavi suštinom."

I to je cela sustina. Bravo kolega!

Belicu, obratite paznju na ovo! PS. I na vezu kvaliteta i finansiranja! (Sto nije isto za sve nauke!)