марко
pre 10 godina
Утисак о мечу је фантастичан, и просто не знам шта бих додао после врхунских Ђоковића и Озма. Нешто друго бих хтео да поделим као свој утисак. Гледао сам меч Надал-Раонић, па онда наравно Ђоковић-Надал, и просто сам фрапиран разликом та два меча. Па оно што су играли Ђоковић-Надал је за неколико димензија испред осталих. Кад поредим ова два меча, имао сам утисак да је Надал играо полуфинале са играчем који није ни међу 100. Мени је разлика у квалитету фрапантна. У ствари имам утисак да је Ђоковић-Надал стварно највећи спортски ривалитет. Док сам гледао Надал-Федерер понекад ми је било и мучно, а имам утисак и да је самом Надалу било помало безвезе цела та лажна драма у мечевима са Федерером. Када гледам мечеве са Новаком, то просто пршти од жеље за попедом, али правом спортском, са обе стране, и све без икаквих посебних осећања, осим саме жеље да се буде бољи и да се игра што више развије. Просто имам утисак да су један другом највећа инспирација, да ни један ни други не могу пружити боље партије осим кад играју између себе. Можда је то тако одувек и било, али моје сећање досеже у задњих 20-година. Сећам се и ривалитета Сампрас-Агаси, па чак и Лендл-Мекинро, али ту је било доста нетрпељивости. Сећам се и мечева Едберга-Бекера-Виландера, али то ми је некако било хладно и на дистанци. Мечеви између Ђоковића и Надала су по мени онај прави микс спорта, емоције, жеље, борбе, ривалитета, напретка. Дефинитивно смо привилеговани могућношћу гледања њихових мечева.
99 Komentari
Sortiraj po: