Otkriveni geni odgovorni za depresiju

Misho , izlupetao si se za sve novce ... Da bi komentarisao i ismevao ljude koji pate od depresije moras prvo znati sta je depresija . Pokusacu na najjednostavniji i najkraci nacin da ti to priblizim . Depresija je bezrazlozno osecanje tuge ... otprilike onako da ti shvatis . Znaci da ponovimo . BEZRAZLOZNO ! A ne kako si ti napisao da su osobe koje pate od depresije ustvari razmazene i da ne znaju da se nise sa nekom stresnom situacijom . Ako nesto ne znas bolje je da cutis nego da budes glup .

Miso, posto ocigledno ne zivis sa nekim ko godinama pokusava da se bori sa depresijom ne bi trebao da komentarises. Medju ljudima koje svakodnevno vidjas na poslu, u drustvu .. "nasmejane" ne znas koliko ih ima koji se upravo u tom trenutku pitaju "dokle ovako?". Tebi izgledaju kao sasvim normalni ljudi: posao, porodica ... spolja gledano sve je na svom mestu, a oni cute jer im je dosadilo da im kazu "ne huli na boga, sta ti fali?" ili jos gore, one bljutave "inspiracionalne citate" sa facebook-a. Iskreno ti zelim da nikad ne dozivis takvu "nezrelu reakciju".

Posto pratim ovu tematiku..duze vrijeme ..mogu reci da tokom zadnjih godina ima toliko "otkrica" vezanih za depresiju da je to strasno ...ali uglavnom samo konstatuju otkrice i nikad se nista ne izrodi od toga..

Mislim da depresija nema bas neke veze sa genetikom vec da je odredjena u najranijem dobu deteta, cak jos u majcinom stomaku.Dete i u stomaku sve pamti.Prastara verovanja i govore da bi trudne zene trebalo da se klone losih mislii, napetosti i situacija koje bi ih uzrujale.
Danas zenama u drugom stanju zivot uopste nije lak.Bezbroj pregleda, straha da li ce sve biti u redu sa detetom,da li ce moci sve finansijski ispratiti po rodjenju deteta,jako mali period porodiljskog odsustva od godinu dana(ni priblizno dovoljno).
Tokom trudnoce suocava sa sa strahom i negativnim mislima te i sama pada u depresivna stanja sto utice na plod koji sve to pamti.
To se uglavnom ne zavrsava po rodjenju deteta vec se nastavlja, neretko to stanje majke prati najbitniji razvoj deteta u kome se formiraju i sve naznake nase licnosti koje ce nas pratiti celog zivota.
Depresija stoji skrivena u detetu i ceka da je nesto pokrene u nekom periodu zivota.Moze ostati i zauvek skrivena.
Osobe koje su obolele od depresije su uglavnom slucajevi za sebe, ne postoji obrazac.Neko padne u depresiju zbog gubitka posla a neko jednostavno nadje drugi.
Razliciti su okidaci za pojavu depresije i oni se upravo kriju u onome sto nam je zapisano u najranijem detinjstvu.
Zato mislim da depresija nije predispozicija koja se nasledjuje genima.
I mislim da bi zenama u trudnoci trebalo mnogo vise podrske, razumevanja ne samo od strane drustva vec i od onih najblizih.

@Misha:
Sit gladnom ne veruje.
Ja se borim sa depresijom od malih nogu, moja majka takodje, pre nje njena majka i majka po majci. Te zene su sve vredne i radne, celog zivota rmbacile, nikom na teretu bile. I sad ces ti Misho da mi "otkrijes" da su to zapravo razmazeni nezreli hedonisti.
Pokrij se usima!
Budi srecan i zahvalan da je tebe taj pehar mimoisao i ne lupaj o stvarima koje ne znas.

Na kraju će se ispostaviti da su sve osobe koje imaju prirodnu sposobnost da osećaju tugu u nevolji i za vreme gunitka, genetski predodredjene za depresiju, jer savremeni razmaženi hedonista nije u stanju da ima osećanja adekvatna stvarnosti, jer ga osećanja tuge u nevolji i gubitku osujećuju u sebičnom uživanju, pa zato pada u depresiju. Naravno da postoje ljudi koji genetski imaju niži nivo serotonina (hormona koji izaziva raspoloženje), pa u vreme nevolje imaju izraženije osećanje tuge, ali nije izvor depresije u osećanju tuge, već u nezreloj reakciji čoveka na osećanje tuge. Sada treba okriviti genetiku što čovek ima osećanja adekvatna stvarnosti, a ne loše čovekove životne principe.

s'ovakim istraživanjima/izjavama polako čoveka sve više rastavljaju od njegove duše! postajemo meso i kost!

Sa razlogom ili bez to je zapravo potpuno ne bitno ali vazno je znati da je depresija mnogo vise od osecanja tuge. Ona je zapravo stanje koje ukljucuje ekscesivni rad i pojedinih sistema za stres, zbog cega je kao rezultat prisutna, anksioznost ili strah u zavisnosti i od ostalih faktora. Da situacija bude jos gora, osoba zbog dodatnih bioloskih poremecaja ostaje hendikepirana za dozivljaje antagonih osecanja zadovoljstva/srece, antistresa i sl. u depresivnim epizodama, neko rece serotonin, zapravo je samo jedan u nizu jer su disfunkcije uocene u lucenju oksitocina i ocigledno u funkcijama GABA i galanin receptora zbog cega je stres prolongiran, iscrpljujuc, nastaje osecanje tuge i unutrasnjeg bola a oksitocin i sl. supstance koje bi mogle osobu da izvuku iz doticnog stanja podbacuju. Za rezultat imate nefunkcionalnog pojedinca koji je premoren, skrhan, potisten, poremecenog sna, apetita, zarobljen u besmislu u najgorem slucaju integilencija i sl. pocinju da propadaju. Tada suicidalne tendencije, ideje i pokusaji samo kompenzuju ono sto nasa biologija ne moze a to je-izlaz

Molim pojedine komentatore da se suzdrze od komentarisanja zato sto ocigledno ne poznaju medicinske kriterijume za razlikovanje pseudodepresivnog i depresivnog stanja za sta su postojane ocigledne razlike. Mesanjem ova dva pojma i osudjivanje nekog samo zato sto se oseca nesrecno zbog bilo kojeg razloga, krajnje je nezrelo i kontraproduktivno,a u ovom slcaju kada je u pitanju borba za zivot, pogubno.

> Depresija je bezrazlozno osecanje tuge ... otprilike onako da ti shvatis . Znaci da ponovimo . BEZRAZLOZNO !

Pa ko to osporava? Ali hajde da to jasnije objasnimo. To i nije samo osećanje tuge (osećanje bi se i moglo podneti), već je to stanje ili motiv ponašanja. Ljudi padaju u to stanje tuge (depresije) najčešće na dva načina: ili osujećenom sebičnošću, kada se čovek prepusti da njime "ovlada" tuga (umesto da bude zahvalan na onome što ima), ili nasledno, jer jedna grana mediteranaca ima zadržavanje svog razvoja na nivou deteta od tri, četiri godine kada je dete prirodno zavisno od roditelja, i kada u susretu sa problemima prirodno plaču i traže spas od roditelja. One zaostaju u razvoju (imaju kao odrasle kult majke ili zavisnosti od države) jer im je teško odrastanje i suočavanje sa životnim problemima. One zato žele da se predstave da su jadne jer ako su jadne onda ne mogu da budu krive (kao što mala deca nisu kriva). Dakle, te osobe imaju sklonost da celog veka smatraju da su drugi krivi za njihove probleme i oni se voljno nalaze u stanju depresije jer se tako oslobadjaju od odgovornosti odrastanja. Naša narodna muzika je izraz depresije tih ljudi. Ispravno je da čovek ima osećanje tuge u nevolji, a vedar duh kojim probleme rešava. No, kod tih ljudi je suprotno: imaju duh depresije (depresivne reči, stalno kukanje nad sobom u narodnoj muzici), a melodija je neadekvatno vesela.

Bog vas poziveo majstori.

Jel onaj ko nije uspeo da reši problem depresije, treba da govori onome ko je problem depresije rešio, kako da ga reši?

U suštini ni nije tačno da depresivna osoba ima bezrazložno osećanje tuge.

Ona ne bi imala to osećanje da to osećanje nije produkt neke realnosti, ako ne spoljašnje, onda unutrašnje (unutrašnjeg mraka duše, izraz duhovnog nezadovoljenja...).

Mnogi se uzalud ceo život protiv depresije jer se ne bore protiv uzroka, ne rade na reformi duhovnog stanja, već se bore protiv simptoma, protiv samim depresivnih osećanja.

Njihova pobeda je ravna pobedi koju bolestan čovek ima kada protiv bolesti traži pomoć tablete protiv bolova, a ne želi da otkloni sam uzrok bolesti.

E vala Misho, ako te cuje Onaj Odgore pa ti pokaze u praksi sta je depresija, nemoj nama da kukas.

ja sam gledala emisiju gde je psihijatar, nacelnik jedne psihijatrijske bolnice koju svi znamo, sasvim lepo objasnio razliku izmedju depresije i anksioznosti. kaze, depresija je hronicna, teska bolest, nasledna koja se drzi psihoteratijom i lekovima pod kontrolom i covek moze relativno normalno da zivi. za depresiju nije potreban razlog, ali razlog moze svakako biti okidac. a ovo sto kazu - ma pao sam u depresiju jer sam ostao bez posla, ostala bez decka, nemam pare, smrtni slucaj itd.- e to nije depresija nego anksioznost /koja naravno isto moze biti zestoka/. znam, dozivela dva puta, ali je proslo i sad mi je smesno, a tada je bilo ozbiljno i nimalo smesno. i egoisticki. na zalost, ne prodje svima pa se zavrsi kobno. a depresija ne prolazi i protiv nje se ljudi bore citav zivot. ja pisem ono sto sam cula od strucnjaka, a molim ove koji imaju svoje ideje o depresiji da nam svima dokazu da li su skolovani za te zakljucke.

@Barbarossa
Mora da postoji razlog,uvek postoji,pa i u ovoj bolesti samo pojedinci iz straha to nece ni sebi da priznaju a ne drugima.Sve je sa razlogom stvoreno.

Ali, da li smo mi krivi za ostale uzroke nasih patnji ili su krivi drugi ?
Po meni krivi su bas drugi a ne mi. Iz prostog razloga sto sami sebi nikad nebi naneli bol i patnju. Mozemo biti neodrasli, nezreli, naivni, neodgovorni, bilo kakvi, to nikome ne daje pravo da zloupotrebljava nasu neprilagodjenost zlu. Mozda mi necemo da budemo prilagodjeni zlu. Mozda hocemo da budemo kao deca u dusi. Zato, ako nas neko povredi on je kriv.

(Mima, 30. mart 2014 00:41)

Covek mora odrasti da bi naucio da se nosi za zivotom, mora nauciti da razlikuje dobro od zla.To detetu ne polazi bas za rukom, ono je jos bez iskustava.
Kada imas izbor lakse je doneti pravu odluku.
Lepo je da u nama svima cuci dete ali samo u onim okvirima davanja cistote drugima.
I dete zna nekada biti nestasno, no to nas ne boli od njega,
ali kada te "ucepi" odrastao covek onda to nekada zna da boli mnogo.
Pogotova ako taj odrastao nije svestan da to nas boli.
Taj covek verovatno nije naucio da razlikuje dobro od zla.
To je opasnost od "ne odrastanja"

Recimo,
zajednicko za sve diktatore je upravo to, oni nisu odrasli.

Na stranu depresija, bolesti i razne nesrece. Ali, da li smo mi krivi za ostale uzroke nasih patnji ili su krivi drugi ?
Po meni krivi su bas drugi a ne mi. Iz prostog razloga sto sami sebi nikad nebi naneli bol i patnju. Mozemo biti neodrasli, nezreli, naivni, neodgovorni, bilo kakvi, to nikome ne daje pravo da zloupotrebljava nasu neprilagodjenost zlu. Mozda mi necemo da budemo prilagodjeni zlu. Mozda hocemo da budemo kao deca u dusi. Zato, ako nas neko povredi on je kriv.
Za onog ko voli ovaj narod, nasa narodna muzika je najveci izraz ljubavi prema njemu i najveci izvor ljubavi. Tuzna je jer postujemo svoju tugu i svoju tuznu vekovnu sudbinu.

Na kraju će se ispostaviti da su sve osobe koje imaju prirodnu sposobnost da osećaju tugu u nevolji i za vreme gunitka, genetski predodredjene za depresiju, jer savremeni razmaženi hedonista nije u stanju da ima osećanja adekvatna stvarnosti, jer ga osećanja tuge u nevolji i gubitku osujećuju u sebičnom uživanju, pa zato pada u depresiju. Naravno da postoje ljudi koji genetski imaju niži nivo serotonina (hormona koji izaziva raspoloženje), pa u vreme nevolje imaju izraženije osećanje tuge, ali nije izvor depresije u osećanju tuge, već u nezreloj reakciji čoveka na osećanje tuge. Sada treba okriviti genetiku što čovek ima osećanja adekvatna stvarnosti, a ne loše čovekove životne principe.

> Depresija je bezrazlozno osecanje tuge ... otprilike onako da ti shvatis . Znaci da ponovimo . BEZRAZLOZNO !

Pa ko to osporava? Ali hajde da to jasnije objasnimo. To i nije samo osećanje tuge (osećanje bi se i moglo podneti), već je to stanje ili motiv ponašanja. Ljudi padaju u to stanje tuge (depresije) najčešće na dva načina: ili osujećenom sebičnošću, kada se čovek prepusti da njime "ovlada" tuga (umesto da bude zahvalan na onome što ima), ili nasledno, jer jedna grana mediteranaca ima zadržavanje svog razvoja na nivou deteta od tri, četiri godine kada je dete prirodno zavisno od roditelja, i kada u susretu sa problemima prirodno plaču i traže spas od roditelja. One zaostaju u razvoju (imaju kao odrasle kult majke ili zavisnosti od države) jer im je teško odrastanje i suočavanje sa životnim problemima. One zato žele da se predstave da su jadne jer ako su jadne onda ne mogu da budu krive (kao što mala deca nisu kriva). Dakle, te osobe imaju sklonost da celog veka smatraju da su drugi krivi za njihove probleme i oni se voljno nalaze u stanju depresije jer se tako oslobadjaju od odgovornosti odrastanja. Naša narodna muzika je izraz depresije tih ljudi. Ispravno je da čovek ima osećanje tuge u nevolji, a vedar duh kojim probleme rešava. No, kod tih ljudi je suprotno: imaju duh depresije (depresivne reči, stalno kukanje nad sobom u narodnoj muzici), a melodija je neadekvatno vesela.

@Barbarossa
Mora da postoji razlog,uvek postoji,pa i u ovoj bolesti samo pojedinci iz straha to nece ni sebi da priznaju a ne drugima.Sve je sa razlogom stvoreno.

Posto pratim ovu tematiku..duze vrijeme ..mogu reci da tokom zadnjih godina ima toliko "otkrica" vezanih za depresiju da je to strasno ...ali uglavnom samo konstatuju otkrice i nikad se nista ne izrodi od toga..

Jel onaj ko nije uspeo da reši problem depresije, treba da govori onome ko je problem depresije rešio, kako da ga reši?

U suštini ni nije tačno da depresivna osoba ima bezrazložno osećanje tuge.

Ona ne bi imala to osećanje da to osećanje nije produkt neke realnosti, ako ne spoljašnje, onda unutrašnje (unutrašnjeg mraka duše, izraz duhovnog nezadovoljenja...).

Mnogi se uzalud ceo život protiv depresije jer se ne bore protiv uzroka, ne rade na reformi duhovnog stanja, već se bore protiv simptoma, protiv samim depresivnih osećanja.

Njihova pobeda je ravna pobedi koju bolestan čovek ima kada protiv bolesti traži pomoć tablete protiv bolova, a ne želi da otkloni sam uzrok bolesti.

Mislim da depresija nema bas neke veze sa genetikom vec da je odredjena u najranijem dobu deteta, cak jos u majcinom stomaku.Dete i u stomaku sve pamti.Prastara verovanja i govore da bi trudne zene trebalo da se klone losih mislii, napetosti i situacija koje bi ih uzrujale.
Danas zenama u drugom stanju zivot uopste nije lak.Bezbroj pregleda, straha da li ce sve biti u redu sa detetom,da li ce moci sve finansijski ispratiti po rodjenju deteta,jako mali period porodiljskog odsustva od godinu dana(ni priblizno dovoljno).
Tokom trudnoce suocava sa sa strahom i negativnim mislima te i sama pada u depresivna stanja sto utice na plod koji sve to pamti.
To se uglavnom ne zavrsava po rodjenju deteta vec se nastavlja, neretko to stanje majke prati najbitniji razvoj deteta u kome se formiraju i sve naznake nase licnosti koje ce nas pratiti celog zivota.
Depresija stoji skrivena u detetu i ceka da je nesto pokrene u nekom periodu zivota.Moze ostati i zauvek skrivena.
Osobe koje su obolele od depresije su uglavnom slucajevi za sebe, ne postoji obrazac.Neko padne u depresiju zbog gubitka posla a neko jednostavno nadje drugi.
Razliciti su okidaci za pojavu depresije i oni se upravo kriju u onome sto nam je zapisano u najranijem detinjstvu.
Zato mislim da depresija nije predispozicija koja se nasledjuje genima.
I mislim da bi zenama u trudnoci trebalo mnogo vise podrske, razumevanja ne samo od strane drustva vec i od onih najblizih.

s'ovakim istraživanjima/izjavama polako čoveka sve više rastavljaju od njegove duše! postajemo meso i kost!

Misho , izlupetao si se za sve novce ... Da bi komentarisao i ismevao ljude koji pate od depresije moras prvo znati sta je depresija . Pokusacu na najjednostavniji i najkraci nacin da ti to priblizim . Depresija je bezrazlozno osecanje tuge ... otprilike onako da ti shvatis . Znaci da ponovimo . BEZRAZLOZNO ! A ne kako si ti napisao da su osobe koje pate od depresije ustvari razmazene i da ne znaju da se nise sa nekom stresnom situacijom . Ako nesto ne znas bolje je da cutis nego da budes glup .

E vala Misho, ako te cuje Onaj Odgore pa ti pokaze u praksi sta je depresija, nemoj nama da kukas.

Na stranu depresija, bolesti i razne nesrece. Ali, da li smo mi krivi za ostale uzroke nasih patnji ili su krivi drugi ?
Po meni krivi su bas drugi a ne mi. Iz prostog razloga sto sami sebi nikad nebi naneli bol i patnju. Mozemo biti neodrasli, nezreli, naivni, neodgovorni, bilo kakvi, to nikome ne daje pravo da zloupotrebljava nasu neprilagodjenost zlu. Mozda mi necemo da budemo prilagodjeni zlu. Mozda hocemo da budemo kao deca u dusi. Zato, ako nas neko povredi on je kriv.
Za onog ko voli ovaj narod, nasa narodna muzika je najveci izraz ljubavi prema njemu i najveci izvor ljubavi. Tuzna je jer postujemo svoju tugu i svoju tuznu vekovnu sudbinu.

Bog vas poziveo majstori.

@Misha:
Sit gladnom ne veruje.
Ja se borim sa depresijom od malih nogu, moja majka takodje, pre nje njena majka i majka po majci. Te zene su sve vredne i radne, celog zivota rmbacile, nikom na teretu bile. I sad ces ti Misho da mi "otkrijes" da su to zapravo razmazeni nezreli hedonisti.
Pokrij se usima!
Budi srecan i zahvalan da je tebe taj pehar mimoisao i ne lupaj o stvarima koje ne znas.

Miso, posto ocigledno ne zivis sa nekim ko godinama pokusava da se bori sa depresijom ne bi trebao da komentarises. Medju ljudima koje svakodnevno vidjas na poslu, u drustvu .. "nasmejane" ne znas koliko ih ima koji se upravo u tom trenutku pitaju "dokle ovako?". Tebi izgledaju kao sasvim normalni ljudi: posao, porodica ... spolja gledano sve je na svom mestu, a oni cute jer im je dosadilo da im kazu "ne huli na boga, sta ti fali?" ili jos gore, one bljutave "inspiracionalne citate" sa facebook-a. Iskreno ti zelim da nikad ne dozivis takvu "nezrelu reakciju".

Sa razlogom ili bez to je zapravo potpuno ne bitno ali vazno je znati da je depresija mnogo vise od osecanja tuge. Ona je zapravo stanje koje ukljucuje ekscesivni rad i pojedinih sistema za stres, zbog cega je kao rezultat prisutna, anksioznost ili strah u zavisnosti i od ostalih faktora. Da situacija bude jos gora, osoba zbog dodatnih bioloskih poremecaja ostaje hendikepirana za dozivljaje antagonih osecanja zadovoljstva/srece, antistresa i sl. u depresivnim epizodama, neko rece serotonin, zapravo je samo jedan u nizu jer su disfunkcije uocene u lucenju oksitocina i ocigledno u funkcijama GABA i galanin receptora zbog cega je stres prolongiran, iscrpljujuc, nastaje osecanje tuge i unutrasnjeg bola a oksitocin i sl. supstance koje bi mogle osobu da izvuku iz doticnog stanja podbacuju. Za rezultat imate nefunkcionalnog pojedinca koji je premoren, skrhan, potisten, poremecenog sna, apetita, zarobljen u besmislu u najgorem slucaju integilencija i sl. pocinju da propadaju. Tada suicidalne tendencije, ideje i pokusaji samo kompenzuju ono sto nasa biologija ne moze a to je-izlaz

Molim pojedine komentatore da se suzdrze od komentarisanja zato sto ocigledno ne poznaju medicinske kriterijume za razlikovanje pseudodepresivnog i depresivnog stanja za sta su postojane ocigledne razlike. Mesanjem ova dva pojma i osudjivanje nekog samo zato sto se oseca nesrecno zbog bilo kojeg razloga, krajnje je nezrelo i kontraproduktivno,a u ovom slcaju kada je u pitanju borba za zivot, pogubno.

ja sam gledala emisiju gde je psihijatar, nacelnik jedne psihijatrijske bolnice koju svi znamo, sasvim lepo objasnio razliku izmedju depresije i anksioznosti. kaze, depresija je hronicna, teska bolest, nasledna koja se drzi psihoteratijom i lekovima pod kontrolom i covek moze relativno normalno da zivi. za depresiju nije potreban razlog, ali razlog moze svakako biti okidac. a ovo sto kazu - ma pao sam u depresiju jer sam ostao bez posla, ostala bez decka, nemam pare, smrtni slucaj itd.- e to nije depresija nego anksioznost /koja naravno isto moze biti zestoka/. znam, dozivela dva puta, ali je proslo i sad mi je smesno, a tada je bilo ozbiljno i nimalo smesno. i egoisticki. na zalost, ne prodje svima pa se zavrsi kobno. a depresija ne prolazi i protiv nje se ljudi bore citav zivot. ja pisem ono sto sam cula od strucnjaka, a molim ove koji imaju svoje ideje o depresiji da nam svima dokazu da li su skolovani za te zakljucke.

Ali, da li smo mi krivi za ostale uzroke nasih patnji ili su krivi drugi ?
Po meni krivi su bas drugi a ne mi. Iz prostog razloga sto sami sebi nikad nebi naneli bol i patnju. Mozemo biti neodrasli, nezreli, naivni, neodgovorni, bilo kakvi, to nikome ne daje pravo da zloupotrebljava nasu neprilagodjenost zlu. Mozda mi necemo da budemo prilagodjeni zlu. Mozda hocemo da budemo kao deca u dusi. Zato, ako nas neko povredi on je kriv.

(Mima, 30. mart 2014 00:41)

Covek mora odrasti da bi naucio da se nosi za zivotom, mora nauciti da razlikuje dobro od zla.To detetu ne polazi bas za rukom, ono je jos bez iskustava.
Kada imas izbor lakse je doneti pravu odluku.
Lepo je da u nama svima cuci dete ali samo u onim okvirima davanja cistote drugima.
I dete zna nekada biti nestasno, no to nas ne boli od njega,
ali kada te "ucepi" odrastao covek onda to nekada zna da boli mnogo.
Pogotova ako taj odrastao nije svestan da to nas boli.
Taj covek verovatno nije naucio da razlikuje dobro od zla.
To je opasnost od "ne odrastanja"

Recimo,
zajednicko za sve diktatore je upravo to, oni nisu odrasli.