Poljaci bi da ulažu u RTB Bor

Pa mora da je najskuplji , kako bi inače radnici primali po 70.000 u proseku plate , a proizvodnja minimalna. RTB je godinama firma u kojoj se sticu politicki poeni dodvoravajuci se radnicima koji se inace svi zaposljavaju po politickim vezama , nikada nije bio raspisan konkurs za rudarsku i metalursku spremu vec iskljucivo preko veze bez odgovarajucih kfalifikacija, inace RTB je u medijskom mraku , tako da se nadamo da ce Insajder B92 uskoro dati sve odgovore i srusiti dugogodisnju politicku bajku, sve pohvale za B92 !

U zadnjih 13 godina predstavnici najmanje stotinak kompanija iz sveta su prošli kroz RTB Bor i niko nije ušao u ozbiljne razgovore o partnerstvu. Čak i tri pokušaja privatizacije nisu uspela. Razlog: RTB Bor proizvodi najskuplji bakar na svetu, sa cenom koštanja preko 9.000 USD/t, za 2000 USD/t iznad prodajne cene. Razvojni programi, koji su u toku se baziraju na projektovanoj ceni od 8.500 USD/t, dok ni jedan ridnik u svetu ne planira buduću proizvodnju sa cenom višom od 6.000 USD/t. Sa takvim programom perspektive nema. Znači, i Poljaci će protrčati kao i ostali. Na žalost.

Kad treba povećati dobit preduzeća, ili smanjiti gubitke postoji samo jedan način, smanjiti troškove proizvodnje.Ali ovo je nemoguće u partijskoj državi. Nemožeš da se oslobodiš: prekobrojnih, nepotrebnih, neuspešnih..,nemožeš da kupuješ kod najeftinijih jer moraš kod sponzora stranke. Robu prodaješ opet jeftinije prijateljima stranke( kolubara), koji je nekad I ne plate ( galenika).
Nijedna firma bez profesionalnogSYTCLR menadžmenta nemože danas na otvorenom tržištu poslovati uspešno( N I S - G a s p r o m ).
Kad se odreknemo stranački kadrova I uvedemo profesionalni menadžment, I prilagodimo radno zakonodavstvo imaćemo šanse,inače mrka kappa...
Stari Vujadin

Kada je RTB izgradio prvu plamenu pec, Poljaci nisu proizvodili ni gram bakra. Podigli su iskoriscenje sumpora u tehnologiji sa water-zaketnim pecima na preko 97%, sto je omogucilo da one i dalje rade. Fakticki u centru Evrope, gde su ekoloski uslovi najstroziji i moraju se striktno postovati.
RTB ima buducnost. Sam, ili u kooperaciji sa nekom svetskom firmom, pod uslovom da svi dobro i pazljivo odrade svoj posao. Nova Vlada Srbije da nastavi sa podrskom RTB-u, koju je imao od prethodne Vlade, a da izvodjaci zavrse investicije u TIR-u. Direktori RTB-a da obezbede dovoljno koncentrata i siguran plasman sumporne kiseline, jos pre starta nove peci u Topionici. Topionica i sada radi sa povecanim troskovima proizvodnje zbog nedovoljne kolicine koncentrata iz Bora i Majdanpeka sa niskim procentom bakra. Kada startuje nova pec doci ce do duplo vece proizvodnje bakra, a samim tim i do duplo vece potrosnje jos bogatijih koncentrata na mesecnom i godisnjem nivou.
Krajnje je vreme da se obezbedi nedostajuca kolicina koncentrata iz uvoza. Kupovinom, direktno od proizvodjaca. Usluzna prerada je ogoljena pljacka koja je trajala nekoliko decenija, sve do pre 4 godine. TIR ce dobro zaraditi na uvoznim koncentratima i obezbediti pun kapacitet sadasnje peci sa minimalnim utroskom normativa na lozenju peci, pa ce i RTB u celini pozitivno poslovati. Ujedno ce obezbediti potrebnu kolicinu koncentrata za novu pec, kada se postojeca zaustavi.
Boza Bogdanovic, Bor

Boža Bogdanović je u svom komentaru zmeđu ostalog napisao: "TIR će dobro zaraditi na uvoznim koncentratima i obezbediti pun kapacitet sadašnje peći sa minimalnim utroškom normativa na loženju peći, pa će i RTB u celini pozitivno poslovati. Ujedno će obezbediti potrebnu količinu koncentrata za novu peć, kada se postojeća zaustavi." Kao iskusan metalurg morao bi znati da će cena koštanja metalurške prerade u novoj topionici u Boru biti više nego duplo viša nego u svetu (u svetu 350 USD/t a u ovoj topionici 870 USD/t). Zbog toga ova njegova izjava liči na apsurd. Trenutno u svetu 23 % topioničkih kapaciteta zvrji prazno jer nisu konkurentne, odnosno cena njihove prerade je iznad 350 USD/t. Kako mi da budemo konkurentni sa tolikom cenom? Krajnje je vreme da izvadimo glavu iz peska i da shvatimo da nema više socijalizma.

Prozvali su me. Uvozni koncentrat se kupuje po ceni od 70% od cene bakra, f-co luka Prahovo. Pri nekoj ceni bakra od oko 7.000 $/t, RTB-u ostaje za njegovu preradu oko 2.100$/t bakra. TIR ostvari troskove od oko 900$/t. Na to treba dodati jos oko 6% bakra koji se izgubi u procesu proizvodnje u Topionici i Elektrolizi, odnosno oko 420$/t katodnog bakra. Ukupni troskovi iznose oko 1.320$/t, a RTB za preradu tog koncentrata dobija 2.100$/t. Vidi se da se moze solidno zaraditi. Otprilike oko 800$/t bakra. Jedva cekam da neko od direktora TIR-a ovo javno demantuje, a ne osoba koja se ne sme potpisati.
Topionica sada radi sa smanjenim kapacitetom zbog nedostatka koncentrata. Do bi zlo bilo jos vece, koncentrati su siromasni, pa se adekvatno povecavaju normativi na plamenoj peci. Postoje dva resenja, "zabiti glavu u pesak" i kukati zbog nesrecnih okolnosti, ili pronaci resenje. Ili ce RTB u kratkom roku duplirati proizvodnju koncentrata, ili da se oni uvezu. Ocigledno je da ne moze. Preostaje samo uvoz.
Zluradi komentatori odmah kazu da ih nema na trzistu. Ako su mogli Dragan Zivkovic (KV trgovac, vlasnik Grand Inzinjeringa iz Bora, a zet bivseg gen. dir. RTB-a) i Drakulic da nabave nekoliko desetina hiljada tona uvoznih koncentrata godisnje, i tako godinama, valjda to mogu Vlada Srbije i poslovodstvo RTB-a. Cim je ukinuta ta ocigledna pljacka sa usluznom preradom, na moju inicijativu, Drakulic je poceo sa rasprodajom metalurskih pogona.
Boza Bogdanovic, Bor

Ministar Bačević je stručan čovek iznenađuje me da ne traži mogućnosti da se naše prirodne resurse angažuje kapital naših biznismena. Strani investitori su dobro došli, ali oni dolaze zbog profita a ne zbog ljubavi prema Srbiji. Profit koji bi ostvarivali naši investitori, ostajao bi u Srbiji i bio bi podsticajan za daljnja ulaganja i zapošljavanja domaće radne snage. Ministar Bačević i "stečajni" ministar Radulović bi trebali malo da promene nasleđenu praksu rasprodaje domaćih prirodnih resursa i trčanja samo za stronim kapitalom.

Cena bakra u koncentratu na svetskom tržištu nije 70 % od prodajne cene katodnog bakra, već ona iznosi 94 do 96 % od njegove prodajne cene, odnosno kada se od nje oduzme tržišna cena uslužnog topljenja (TC+RC).Ako je cena bakra na tržištu 7.000 USD/t, a tržišna cena TC+RC iznosi 300 do 400 USD/ t, onda od toga 6.600 do 6.700 USD/t pripada prodavcu (ili vlasniku) koncentrata, a ostatak do prodajne cene prerađivaću, tj topionici i rafinaciji. Kako god da se okrene, u novoj borskoj topionici će se gubiti 470 do 570 USD/t proizvedenog bakra. Koja budala u svetu će prodavati koncentrat po ceni 4.900 USD/t, kako kaže B. Bogdanović, kada kroz uslužno topljenje može zaraditi dodatnih 1.700 do 1.800 USD/t i da ga pritom topioničar kome prodaje bakar diže u nebesa, plaća premije, avansira uplate i sl.?

"Hyperborrea" pise o usluznoj preradi, a ja o kupovini koncentrata. Usluzna prerada je dobro organizovana pljacka. Ugovara se po ceni od 250-350$/t bakra u koncentratu (od 60-80$/t koncentrata), a troskovi prerade iznose skoro 900$/t bakra?! Katodni Cu se isporuci po principu "minus 1%". Naprimer, za koncentrat sa 30%Cu isporuci se 29/30 = 96,67%Cu. TIR je u to vreme ostvarivao iskoriscenje na bakru od svega 91-93%Cu, pa je RTB svojim bakrom dotirao usluznu preradu. Pojedinih godina i 100.000 tona koncentrata. Nekoliko decenija, sve do pre 4 godine, kada je novi gen. dir. Spaskovski prekinuo usluznu preradu, na moju inicijativu. Umesto da je RTB kupovao koncentrat i zaradio milione dolara, on je isao na usluznu preradu i pravio gubitke. RTB je ukupno ostecen nekoliko stotina miliona dolara. Prava tema za Insajder.
"Budale" ne prave koncentrat, vec rudnici i flotacije. Najveci svetski uvoznici koncentrata Kina, Japan itd. imaju cvrste dugogodisnje ugovore sa visokim penalima, ako se ne isporuci dovoljna kolicina ekoloski cistog koncentrata. Zato u rudnicima moraju da proizvode 10-20% vise koncentrata, da bi osigurali isporuku. To je fakticki slobodan koncentrat na trzistu, pa ko ume da ga kupi. Sigurno ne neka "budala", vec pametan covek.
Uzgred, krajem iduce godine treba da startuje nova pec u Topionici u Boru. Takve peci ne rade "na vodu", nego pretapaju kocentrate, ako ih ima u dovoljnoj kolicini. A, samo "budala" ce dozvoliti da ih nema.
Boza Bogdanovic, Bor

U zadnjih 13 godina predstavnici najmanje stotinak kompanija iz sveta su prošli kroz RTB Bor i niko nije ušao u ozbiljne razgovore o partnerstvu. Čak i tri pokušaja privatizacije nisu uspela. Razlog: RTB Bor proizvodi najskuplji bakar na svetu, sa cenom koštanja preko 9.000 USD/t, za 2000 USD/t iznad prodajne cene. Razvojni programi, koji su u toku se baziraju na projektovanoj ceni od 8.500 USD/t, dok ni jedan ridnik u svetu ne planira buduću proizvodnju sa cenom višom od 6.000 USD/t. Sa takvim programom perspektive nema. Znači, i Poljaci će protrčati kao i ostali. Na žalost.

Pa mora da je najskuplji , kako bi inače radnici primali po 70.000 u proseku plate , a proizvodnja minimalna. RTB je godinama firma u kojoj se sticu politicki poeni dodvoravajuci se radnicima koji se inace svi zaposljavaju po politickim vezama , nikada nije bio raspisan konkurs za rudarsku i metalursku spremu vec iskljucivo preko veze bez odgovarajucih kfalifikacija, inace RTB je u medijskom mraku , tako da se nadamo da ce Insajder B92 uskoro dati sve odgovore i srusiti dugogodisnju politicku bajku, sve pohvale za B92 !

Kada je RTB izgradio prvu plamenu pec, Poljaci nisu proizvodili ni gram bakra. Podigli su iskoriscenje sumpora u tehnologiji sa water-zaketnim pecima na preko 97%, sto je omogucilo da one i dalje rade. Fakticki u centru Evrope, gde su ekoloski uslovi najstroziji i moraju se striktno postovati.
RTB ima buducnost. Sam, ili u kooperaciji sa nekom svetskom firmom, pod uslovom da svi dobro i pazljivo odrade svoj posao. Nova Vlada Srbije da nastavi sa podrskom RTB-u, koju je imao od prethodne Vlade, a da izvodjaci zavrse investicije u TIR-u. Direktori RTB-a da obezbede dovoljno koncentrata i siguran plasman sumporne kiseline, jos pre starta nove peci u Topionici. Topionica i sada radi sa povecanim troskovima proizvodnje zbog nedovoljne kolicine koncentrata iz Bora i Majdanpeka sa niskim procentom bakra. Kada startuje nova pec doci ce do duplo vece proizvodnje bakra, a samim tim i do duplo vece potrosnje jos bogatijih koncentrata na mesecnom i godisnjem nivou.
Krajnje je vreme da se obezbedi nedostajuca kolicina koncentrata iz uvoza. Kupovinom, direktno od proizvodjaca. Usluzna prerada je ogoljena pljacka koja je trajala nekoliko decenija, sve do pre 4 godine. TIR ce dobro zaraditi na uvoznim koncentratima i obezbediti pun kapacitet sadasnje peci sa minimalnim utroskom normativa na lozenju peci, pa ce i RTB u celini pozitivno poslovati. Ujedno ce obezbediti potrebnu kolicinu koncentrata za novu pec, kada se postojeca zaustavi.
Boza Bogdanovic, Bor

Boža Bogdanović je u svom komentaru zmeđu ostalog napisao: "TIR će dobro zaraditi na uvoznim koncentratima i obezbediti pun kapacitet sadašnje peći sa minimalnim utroškom normativa na loženju peći, pa će i RTB u celini pozitivno poslovati. Ujedno će obezbediti potrebnu količinu koncentrata za novu peć, kada se postojeća zaustavi." Kao iskusan metalurg morao bi znati da će cena koštanja metalurške prerade u novoj topionici u Boru biti više nego duplo viša nego u svetu (u svetu 350 USD/t a u ovoj topionici 870 USD/t). Zbog toga ova njegova izjava liči na apsurd. Trenutno u svetu 23 % topioničkih kapaciteta zvrji prazno jer nisu konkurentne, odnosno cena njihove prerade je iznad 350 USD/t. Kako mi da budemo konkurentni sa tolikom cenom? Krajnje je vreme da izvadimo glavu iz peska i da shvatimo da nema više socijalizma.

Prozvali su me. Uvozni koncentrat se kupuje po ceni od 70% od cene bakra, f-co luka Prahovo. Pri nekoj ceni bakra od oko 7.000 $/t, RTB-u ostaje za njegovu preradu oko 2.100$/t bakra. TIR ostvari troskove od oko 900$/t. Na to treba dodati jos oko 6% bakra koji se izgubi u procesu proizvodnje u Topionici i Elektrolizi, odnosno oko 420$/t katodnog bakra. Ukupni troskovi iznose oko 1.320$/t, a RTB za preradu tog koncentrata dobija 2.100$/t. Vidi se da se moze solidno zaraditi. Otprilike oko 800$/t bakra. Jedva cekam da neko od direktora TIR-a ovo javno demantuje, a ne osoba koja se ne sme potpisati.
Topionica sada radi sa smanjenim kapacitetom zbog nedostatka koncentrata. Do bi zlo bilo jos vece, koncentrati su siromasni, pa se adekvatno povecavaju normativi na plamenoj peci. Postoje dva resenja, "zabiti glavu u pesak" i kukati zbog nesrecnih okolnosti, ili pronaci resenje. Ili ce RTB u kratkom roku duplirati proizvodnju koncentrata, ili da se oni uvezu. Ocigledno je da ne moze. Preostaje samo uvoz.
Zluradi komentatori odmah kazu da ih nema na trzistu. Ako su mogli Dragan Zivkovic (KV trgovac, vlasnik Grand Inzinjeringa iz Bora, a zet bivseg gen. dir. RTB-a) i Drakulic da nabave nekoliko desetina hiljada tona uvoznih koncentrata godisnje, i tako godinama, valjda to mogu Vlada Srbije i poslovodstvo RTB-a. Cim je ukinuta ta ocigledna pljacka sa usluznom preradom, na moju inicijativu, Drakulic je poceo sa rasprodajom metalurskih pogona.
Boza Bogdanovic, Bor

Kad treba povećati dobit preduzeća, ili smanjiti gubitke postoji samo jedan način, smanjiti troškove proizvodnje.Ali ovo je nemoguće u partijskoj državi. Nemožeš da se oslobodiš: prekobrojnih, nepotrebnih, neuspešnih..,nemožeš da kupuješ kod najeftinijih jer moraš kod sponzora stranke. Robu prodaješ opet jeftinije prijateljima stranke( kolubara), koji je nekad I ne plate ( galenika).
Nijedna firma bez profesionalnogSYTCLR menadžmenta nemože danas na otvorenom tržištu poslovati uspešno( N I S - G a s p r o m ).
Kad se odreknemo stranački kadrova I uvedemo profesionalni menadžment, I prilagodimo radno zakonodavstvo imaćemo šanse,inače mrka kappa...
Stari Vujadin

Ministar Bačević je stručan čovek iznenađuje me da ne traži mogućnosti da se naše prirodne resurse angažuje kapital naših biznismena. Strani investitori su dobro došli, ali oni dolaze zbog profita a ne zbog ljubavi prema Srbiji. Profit koji bi ostvarivali naši investitori, ostajao bi u Srbiji i bio bi podsticajan za daljnja ulaganja i zapošljavanja domaće radne snage. Ministar Bačević i "stečajni" ministar Radulović bi trebali malo da promene nasleđenu praksu rasprodaje domaćih prirodnih resursa i trčanja samo za stronim kapitalom.

Cena bakra u koncentratu na svetskom tržištu nije 70 % od prodajne cene katodnog bakra, već ona iznosi 94 do 96 % od njegove prodajne cene, odnosno kada se od nje oduzme tržišna cena uslužnog topljenja (TC+RC).Ako je cena bakra na tržištu 7.000 USD/t, a tržišna cena TC+RC iznosi 300 do 400 USD/ t, onda od toga 6.600 do 6.700 USD/t pripada prodavcu (ili vlasniku) koncentrata, a ostatak do prodajne cene prerađivaću, tj topionici i rafinaciji. Kako god da se okrene, u novoj borskoj topionici će se gubiti 470 do 570 USD/t proizvedenog bakra. Koja budala u svetu će prodavati koncentrat po ceni 4.900 USD/t, kako kaže B. Bogdanović, kada kroz uslužno topljenje može zaraditi dodatnih 1.700 do 1.800 USD/t i da ga pritom topioničar kome prodaje bakar diže u nebesa, plaća premije, avansira uplate i sl.?

"Hyperborrea" pise o usluznoj preradi, a ja o kupovini koncentrata. Usluzna prerada je dobro organizovana pljacka. Ugovara se po ceni od 250-350$/t bakra u koncentratu (od 60-80$/t koncentrata), a troskovi prerade iznose skoro 900$/t bakra?! Katodni Cu se isporuci po principu "minus 1%". Naprimer, za koncentrat sa 30%Cu isporuci se 29/30 = 96,67%Cu. TIR je u to vreme ostvarivao iskoriscenje na bakru od svega 91-93%Cu, pa je RTB svojim bakrom dotirao usluznu preradu. Pojedinih godina i 100.000 tona koncentrata. Nekoliko decenija, sve do pre 4 godine, kada je novi gen. dir. Spaskovski prekinuo usluznu preradu, na moju inicijativu. Umesto da je RTB kupovao koncentrat i zaradio milione dolara, on je isao na usluznu preradu i pravio gubitke. RTB je ukupno ostecen nekoliko stotina miliona dolara. Prava tema za Insajder.
"Budale" ne prave koncentrat, vec rudnici i flotacije. Najveci svetski uvoznici koncentrata Kina, Japan itd. imaju cvrste dugogodisnje ugovore sa visokim penalima, ako se ne isporuci dovoljna kolicina ekoloski cistog koncentrata. Zato u rudnicima moraju da proizvode 10-20% vise koncentrata, da bi osigurali isporuku. To je fakticki slobodan koncentrat na trzistu, pa ko ume da ga kupi. Sigurno ne neka "budala", vec pametan covek.
Uzgred, krajem iduce godine treba da startuje nova pec u Topionici u Boru. Takve peci ne rade "na vodu", nego pretapaju kocentrate, ako ih ima u dovoljnoj kolicini. A, samo "budala" ce dozvoliti da ih nema.
Boza Bogdanovic, Bor