Knjiga može da se kupi u knjižarama Delfi u Beogradu ili u knjižari Solaris u Novom Sadu ili preko mnogih sajtova koji se bave prodajom knjiga npr. Knjižara.com
Mediteran pablisin je odlicna izdavacka kuca. Mnogi ne znaju za njih, to je mali izdavac iz Novog Sada, uglavnom se bavi filozofijom humanistickim naukama. Dobro je da su poceli da objavljuju beletristiku. Najvise me u stvari podsecaju na Geopoetiku.
Pošto sam pročitao knjigu mogu da kažem da je prikaz Vesne Radman veoma kreativan i podsticajan na čitanje ovog dela. Svemu navedenom još bih dodao neka svoja razmišljanja o samom delu.
Iako ovo delo na osnovu mesta događanja može na izgled da ima odrednicu putopisa, ono je ipak kompleksnijeg karaktera. Autorka osim opisa jednog od najsevernijih ljudskih staništa na planeti, iznosi antropološku studiju o inuitskom stanovništvu, njihovoj tradiciji i njihovom savremenom trenutku komparirajući ih sa vlastitom nacijom kroz svoje neposredno iskustvo boravka na Grenlandu. Takvo jedno mesto koje je i fizički i mentalno udaljeno od naše civilizacije postaje ambijent u kojem se autorka u nemogućnosti da ostvari istinsku komunikaciju sa lokalnim stanovništvom i prolazeći kroz određene egzistencijalne situacije, prepušta preispitivanju o sopstvenoj pripadnosti određenom kulturološkom kodu. Zbunjenost koja se ogleda u njenom dodiru sa inuitskom kulturom prenosi se i na unutrašnji plan u delovima romana kada autorka razmišlja o sopstvenom položaju, mogućnostima komunikacije unutar vlastite zajednice prenoseći sopstveno iskustvo na univerzalan plan - odnos umetnika i društva.
Neminovnost odlaska u egzil iz vlastitog okruženja postaje preduslov spoznaji i pisanju.
Cim sam cuo da se pojavio ovaj roman o Grenlandu, procitao sam ga. Postoji ta lepa tradicija srpske literarne fascinacije Severom (Crnjanski, Isidora, Mika Alas, sada Ljilja Maletin). Vesna Radman je lepo uocila vezu sa Crnjanskim i Hiperborejom.
Zaista najcudnije stivo koje sam citao pre svega zbog toga sto sam i sam osetio autorkinu zbunjenost onim sto je dozivela na Grenlandu a kasnije i napisala. Cak sam i po zavrsetku knjige bio toliko zbunjen jer nisam znao da li bih otisao na takvo mesto ili ipak ne... Knjigu bih svakako preporucio za citanje jer mislim da kod citaoca moze da izazove sve samo ne ravnodusnost...
Zaista najcudnije stivo koje sam citao pre svega zbog toga sto sam i sam osetio autorkinu zbunjenost onim sto je dozivela na Grenlandu a kasnije i napisala. Cak sam i po zavrsetku knjige bio toliko zbunjen jer nisam znao da li bih otisao na takvo mesto ili ipak ne... Knjigu bih svakako preporucio za citanje jer mislim da kod citaoca moze da izazove sve samo ne ravnodusnost...
Pošto sam pročitao knjigu mogu da kažem da je prikaz Vesne Radman veoma kreativan i podsticajan na čitanje ovog dela. Svemu navedenom još bih dodao neka svoja razmišljanja o samom delu.
Iako ovo delo na osnovu mesta događanja može na izgled da ima odrednicu putopisa, ono je ipak kompleksnijeg karaktera. Autorka osim opisa jednog od najsevernijih ljudskih staništa na planeti, iznosi antropološku studiju o inuitskom stanovništvu, njihovoj tradiciji i njihovom savremenom trenutku komparirajući ih sa vlastitom nacijom kroz svoje neposredno iskustvo boravka na Grenlandu. Takvo jedno mesto koje je i fizički i mentalno udaljeno od naše civilizacije postaje ambijent u kojem se autorka u nemogućnosti da ostvari istinsku komunikaciju sa lokalnim stanovništvom i prolazeći kroz određene egzistencijalne situacije, prepušta preispitivanju o sopstvenoj pripadnosti određenom kulturološkom kodu. Zbunjenost koja se ogleda u njenom dodiru sa inuitskom kulturom prenosi se i na unutrašnji plan u delovima romana kada autorka razmišlja o sopstvenom položaju, mogućnostima komunikacije unutar vlastite zajednice prenoseći sopstveno iskustvo na univerzalan plan - odnos umetnika i društva.
Neminovnost odlaska u egzil iz vlastitog okruženja postaje preduslov spoznaji i pisanju.
Cim sam cuo da se pojavio ovaj roman o Grenlandu, procitao sam ga. Postoji ta lepa tradicija srpske literarne fascinacije Severom (Crnjanski, Isidora, Mika Alas, sada Ljilja Maletin). Vesna Radman je lepo uocila vezu sa Crnjanskim i Hiperborejom.
Mediteran pablisin je odlicna izdavacka kuca. Mnogi ne znaju za njih, to je mali izdavac iz Novog Sada, uglavnom se bavi filozofijom humanistickim naukama. Dobro je da su poceli da objavljuju beletristiku. Najvise me u stvari podsecaju na Geopoetiku.
Knjiga može da se kupi u knjižarama Delfi u Beogradu ili u knjižari Solaris u Novom Sadu ili preko mnogih sajtova koji se bave prodajom knjiga npr. Knjižara.com
Knjiga može da se kupi u knjižarama Delfi u Beogradu ili u knjižari Solaris u Novom Sadu ili preko mnogih sajtova koji se bave prodajom knjiga npr. Knjižara.com
Zaista najcudnije stivo koje sam citao pre svega zbog toga sto sam i sam osetio autorkinu zbunjenost onim sto je dozivela na Grenlandu a kasnije i napisala. Cak sam i po zavrsetku knjige bio toliko zbunjen jer nisam znao da li bih otisao na takvo mesto ili ipak ne... Knjigu bih svakako preporucio za citanje jer mislim da kod citaoca moze da izazove sve samo ne ravnodusnost...
Cim sam cuo da se pojavio ovaj roman o Grenlandu, procitao sam ga. Postoji ta lepa tradicija srpske literarne fascinacije Severom (Crnjanski, Isidora, Mika Alas, sada Ljilja Maletin). Vesna Radman je lepo uocila vezu sa Crnjanskim i Hiperborejom.
Pošto sam pročitao knjigu mogu da kažem da je prikaz Vesne Radman veoma kreativan i podsticajan na čitanje ovog dela. Svemu navedenom još bih dodao neka svoja razmišljanja o samom delu.
Iako ovo delo na osnovu mesta događanja može na izgled da ima odrednicu putopisa, ono je ipak kompleksnijeg karaktera. Autorka osim opisa jednog od najsevernijih ljudskih staništa na planeti, iznosi antropološku studiju o inuitskom stanovništvu, njihovoj tradiciji i njihovom savremenom trenutku komparirajući ih sa vlastitom nacijom kroz svoje neposredno iskustvo boravka na Grenlandu. Takvo jedno mesto koje je i fizički i mentalno udaljeno od naše civilizacije postaje ambijent u kojem se autorka u nemogućnosti da ostvari istinsku komunikaciju sa lokalnim stanovništvom i prolazeći kroz određene egzistencijalne situacije, prepušta preispitivanju o sopstvenoj pripadnosti određenom kulturološkom kodu. Zbunjenost koja se ogleda u njenom dodiru sa inuitskom kulturom prenosi se i na unutrašnji plan u delovima romana kada autorka razmišlja o sopstvenom položaju, mogućnostima komunikacije unutar vlastite zajednice prenoseći sopstveno iskustvo na univerzalan plan - odnos umetnika i društva.
Neminovnost odlaska u egzil iz vlastitog okruženja postaje preduslov spoznaji i pisanju.
Mediteran pablisin je odlicna izdavacka kuca. Mnogi ne znaju za njih, to je mali izdavac iz Novog Sada, uglavnom se bavi filozofijom humanistickim naukama. Dobro je da su poceli da objavljuju beletristiku. Najvise me u stvari podsecaju na Geopoetiku.
IMAGE SOURCE
8 Komentari
Sortiraj po: