U smesnom zivotu zene,od malih nogu najvazniji je fizicki izgled i odevanje,kasnije se dodaju dobra udaja i bogatstvo.To su bica bez osecaja za druge i nesto drugo sem njihovih sebicnih potreba i najveci materijalisti.
Bolovala sam od bulimije. Pakao! Smršala sam extremno. Niko nije znao za moju bolest, jer sam živela sama. Na moju sreću, uspela sam sama da se izlečim, bez posledica. Već oko 6 godina sam bez povraćanja, izgledam ok, mršava sam i u dobrom psihičkom stanju. Još jednom kažem-hvala Bogu.
Tacno je, radi se o slozenom psihickom poremecaju- Centri za zadovoljstvo i ucenje u mozgu su tesno povezani i usled teskih trauma ili dugorocnom izlaganju stresu i pritisku u adolescenciji mogu dovesti do formiranja patoloskih obrazaca ucenja.
Dolazi do opsesivnog povezivanja osecaja gladi sa osecajem zadovoljstva, dok sa druge strane unosenje hrane budi osecaj anksioznosti i neretko do aktivacije centra za kaznu, pa su osobe sa ovim poremecajem sklonije i samopovresjivanju.
Zbog svega ovoga, anoreksija se mora klinicki jako rano prepoznati i klinicki tretirati...
Poremećaj ishrane je samo posljedica. Uzrok je nešto drugo, mnogo dublje. Dakle, anoreksija i bulimija su psihički problemi i kao takvo mora da se liječi od strane psihijatara, a nutricionisti,fizioterapeuti i ostali mogu (samo) malo da pomognu...
Ne desava se to samo devojcicama, ja sam musko a dijagnostikovana mi je i bulimija i anoreksija jos kada sam imao 15 godina. Pocelo je od drzanja normalnih dijeta, pa do izgladnjivanja. sto znaci da sam ziveo na 200-300 kalorija. U fazama kada sam bio ocajan i kada mi je trebala hrana, prejedao sam se maksimalno i povracao. posle 2 godine su roditelji reagovali i evo sada sam i dalje u recovery fazi. ne kazem da mi je bolje, ne izgladnjujem se, znatno manje povracam ali se desi ponekad da uradim sve to. Prolazenje kroz sve to je uzasno, tacno osetite da vam se organizam gasi a ne prestajete. Sto se lecenja tice, u Srbiji je to bedno da bednije ne moze biti.
Glavni problem anoreksije leži u društvu i njegovim stadardima. Svi ćemo se složiti da uvećini svako društvo stvara svoj tip ličnosti jer vrednosti, motive ponašanja čovek usvaja kao svoje. Tako i što se tiče bulimije. Zadnjih nekoliko decenija ženama se preko medija diktira standard mršavog telesnog izgleda kao nešto što je lepo.Nekad to nije bio slučaj na primer ženska lepota to jest njeni uzori tražili su se u Merlim Monro ili Sofiji Loren koje su imale zavidne obline. Dok danas su drugi trendovi,uzori su Anđelina Džoli ili Viktorija Bekam koje su zaista preterano mršave a devojke pa i odrasle žene se ugledaju na njih.Evo i kod nas takođe imamo slučaj gde se svi divimo fizičkom izgledu Đokovićeve devojke koja je takođe previše mršava.Najgore od svega što poznate žene same sebi to nameću misleći da će time da istaknu svoje oči i usta a zapravo time ugrožavaju svoje zdravlje. Muškarci sa druge strane to takođe podržavaju zato što su što se tiče ozbiljnosti ,zrelosti i odgovornosti na vrlo niskom nivou pa samim tim i samopouzdanje,pa im je gledajući mršavu devojku to ostavlja utisak sopstvene snage i sopstvene ličnosti. Muškarci vole da dominiraju jer kada bi neka žena izgledala "jako" njihov libido bi bio na još gorem nivou nego što je sad i strah od žena bi bio još veći.Sve u svemu ovaj trend je vrlo štetan i dovodi zaista do epidemije anoreksije ne samo u svetu nego kod nas.
Glavni problem anoreksije leži u društvu i njegovim stadardima. Svi ćemo se složiti da uvećini svako društvo stvara svoj tip ličnosti jer vrednosti, motive ponašanja čovek usvaja kao svoje. Tako i što se tiče bulimije. Zadnjih nekoliko decenija ženama se preko medija diktira standard mršavog telesnog izgleda kao nešto što je lepo.Nekad to nije bio slučaj na primer ženska lepota to jest njeni uzori tražili su se u Merlim Monro ili Sofiji Loren koje su imale zavidne obline. Dok danas su drugi trendovi,uzori su Anđelina Džoli ili Viktorija Bekam koje su zaista preterano mršave a devojke pa i odrasle žene se ugledaju na njih.Evo i kod nas takođe imamo slučaj gde se svi divimo fizičkom izgledu Đokovićeve devojke koja je takođe previše mršava.Najgore od svega što poznate žene same sebi to nameću misleći da će time da istaknu svoje oči i usta a zapravo time ugrožavaju svoje zdravlje. Muškarci sa druge strane to takođe podržavaju zato što su što se tiče ozbiljnosti ,zrelosti i odgovornosti na vrlo niskom nivou pa samim tim i samopouzdanje,pa im je gledajući mršavu devojku to ostavlja utisak sopstvene snage i sopstvene ličnosti. Muškarci vole da dominiraju jer kada bi neka žena izgledala "jako" njihov libido bi bio na još gorem nivou nego što je sad i strah od žena bi bio još veći.Sve u svemu ovaj trend je vrlo štetan i dovodi zaista do epidemije anoreksije ne samo u svetu nego kod nas.
Ne desava se to samo devojcicama, ja sam musko a dijagnostikovana mi je i bulimija i anoreksija jos kada sam imao 15 godina. Pocelo je od drzanja normalnih dijeta, pa do izgladnjivanja. sto znaci da sam ziveo na 200-300 kalorija. U fazama kada sam bio ocajan i kada mi je trebala hrana, prejedao sam se maksimalno i povracao. posle 2 godine su roditelji reagovali i evo sada sam i dalje u recovery fazi. ne kazem da mi je bolje, ne izgladnjujem se, znatno manje povracam ali se desi ponekad da uradim sve to. Prolazenje kroz sve to je uzasno, tacno osetite da vam se organizam gasi a ne prestajete. Sto se lecenja tice, u Srbiji je to bedno da bednije ne moze biti.
Poremećaj ishrane je samo posljedica. Uzrok je nešto drugo, mnogo dublje. Dakle, anoreksija i bulimija su psihički problemi i kao takvo mora da se liječi od strane psihijatara, a nutricionisti,fizioterapeuti i ostali mogu (samo) malo da pomognu...
Bolovala sam od bulimije. Pakao! Smršala sam extremno. Niko nije znao za moju bolest, jer sam živela sama. Na moju sreću, uspela sam sama da se izlečim, bez posledica. Već oko 6 godina sam bez povraćanja, izgledam ok, mršava sam i u dobrom psihičkom stanju. Još jednom kažem-hvala Bogu.
Tacno je, radi se o slozenom psihickom poremecaju- Centri za zadovoljstvo i ucenje u mozgu su tesno povezani i usled teskih trauma ili dugorocnom izlaganju stresu i pritisku u adolescenciji mogu dovesti do formiranja patoloskih obrazaca ucenja.
Dolazi do opsesivnog povezivanja osecaja gladi sa osecajem zadovoljstva, dok sa druge strane unosenje hrane budi osecaj anksioznosti i neretko do aktivacije centra za kaznu, pa su osobe sa ovim poremecajem sklonije i samopovresjivanju.
Zbog svega ovoga, anoreksija se mora klinicki jako rano prepoznati i klinicki tretirati...
U smesnom zivotu zene,od malih nogu najvazniji je fizicki izgled i odevanje,kasnije se dodaju dobra udaja i bogatstvo.To su bica bez osecaja za druge i nesto drugo sem njihovih sebicnih potreba i najveci materijalisti.
U smesnom zivotu zene,od malih nogu najvazniji je fizicki izgled i odevanje,kasnije se dodaju dobra udaja i bogatstvo.To su bica bez osecaja za druge i nesto drugo sem njihovih sebicnih potreba i najveci materijalisti.
Glavni problem anoreksije leži u društvu i njegovim stadardima. Svi ćemo se složiti da uvećini svako društvo stvara svoj tip ličnosti jer vrednosti, motive ponašanja čovek usvaja kao svoje. Tako i što se tiče bulimije. Zadnjih nekoliko decenija ženama se preko medija diktira standard mršavog telesnog izgleda kao nešto što je lepo.Nekad to nije bio slučaj na primer ženska lepota to jest njeni uzori tražili su se u Merlim Monro ili Sofiji Loren koje su imale zavidne obline. Dok danas su drugi trendovi,uzori su Anđelina Džoli ili Viktorija Bekam koje su zaista preterano mršave a devojke pa i odrasle žene se ugledaju na njih.Evo i kod nas takođe imamo slučaj gde se svi divimo fizičkom izgledu Đokovićeve devojke koja je takođe previše mršava.Najgore od svega što poznate žene same sebi to nameću misleći da će time da istaknu svoje oči i usta a zapravo time ugrožavaju svoje zdravlje. Muškarci sa druge strane to takođe podržavaju zato što su što se tiče ozbiljnosti ,zrelosti i odgovornosti na vrlo niskom nivou pa samim tim i samopouzdanje,pa im je gledajući mršavu devojku to ostavlja utisak sopstvene snage i sopstvene ličnosti. Muškarci vole da dominiraju jer kada bi neka žena izgledala "jako" njihov libido bi bio na još gorem nivou nego što je sad i strah od žena bi bio još veći.Sve u svemu ovaj trend je vrlo štetan i dovodi zaista do epidemije anoreksije ne samo u svetu nego kod nas.
Ne desava se to samo devojcicama, ja sam musko a dijagnostikovana mi je i bulimija i anoreksija jos kada sam imao 15 godina. Pocelo je od drzanja normalnih dijeta, pa do izgladnjivanja. sto znaci da sam ziveo na 200-300 kalorija. U fazama kada sam bio ocajan i kada mi je trebala hrana, prejedao sam se maksimalno i povracao. posle 2 godine su roditelji reagovali i evo sada sam i dalje u recovery fazi. ne kazem da mi je bolje, ne izgladnjujem se, znatno manje povracam ali se desi ponekad da uradim sve to. Prolazenje kroz sve to je uzasno, tacno osetite da vam se organizam gasi a ne prestajete. Sto se lecenja tice, u Srbiji je to bedno da bednije ne moze biti.
Poremećaj ishrane je samo posljedica. Uzrok je nešto drugo, mnogo dublje. Dakle, anoreksija i bulimija su psihički problemi i kao takvo mora da se liječi od strane psihijatara, a nutricionisti,fizioterapeuti i ostali mogu (samo) malo da pomognu...
Tacno je, radi se o slozenom psihickom poremecaju- Centri za zadovoljstvo i ucenje u mozgu su tesno povezani i usled teskih trauma ili dugorocnom izlaganju stresu i pritisku u adolescenciji mogu dovesti do formiranja patoloskih obrazaca ucenja.
Dolazi do opsesivnog povezivanja osecaja gladi sa osecajem zadovoljstva, dok sa druge strane unosenje hrane budi osecaj anksioznosti i neretko do aktivacije centra za kaznu, pa su osobe sa ovim poremecajem sklonije i samopovresjivanju.
Zbog svega ovoga, anoreksija se mora klinicki jako rano prepoznati i klinicki tretirati...
Bolovala sam od bulimije. Pakao! Smršala sam extremno. Niko nije znao za moju bolest, jer sam živela sama. Na moju sreću, uspela sam sama da se izlečim, bez posledica. Već oko 6 godina sam bez povraćanja, izgledam ok, mršava sam i u dobrom psihičkom stanju. Još jednom kažem-hvala Bogu.
IMAGE SOURCE
6 Komentari
Sortiraj po: