Sasvim je moguće da je Ana Karenjina oduzela sebi život bacivši se pod voz, ali je veća verovatnoća da su je ubili reditelj Džo Rajt i glumica Kira Najtli.
Film je jedno originalno umetničko delo. Da li je moguće u današnje vreme grube i krvave estetike, traziti po svaku cenu zamerke ovom prekrasnom ostvarenju. Ono sto je bitno dijalozi su verni romanu. Fotografija, muzika, kostimi i scenografija su prelepi.Glumci uspevaju da dočaraju i ono što pisac objašnjava i tumači izmedju dijaloga. Pravo je pitanje koliko se licemerje prenelo do današnjeg dana i kakav smo svet dočekali u 21. veku?
Upravo se vratila iz bioskopa. Film me je kupio posle 5 minuta.A plasila sam se jer sam cula lose komentare. Mozda bi se i slozila sa nekim ljudima donekle, da Rusija nije docarana i sl.Ali ovaj film nije puko prepricavanje knjige. I da, podrazumeva se da svi znamo radnju. Scene su brze, jer ne zeli da objasnjava i prezvakava, ali sve se da razumeti. Rusi su komentarisali kako je Kira Najtli suvise zgoljava za Anu. Glupost. Secam se puno zgoljavih a dobrih glumica koje su je igrale. Takva primedba odaje samo zavist.Ja volim ruske filmove, ali trebali su da budu fer i priznaju da je ovo nesto lepo i originalno. Pravi ljubavni film, bez patetike sa merom. Idite otvorenog uma i uzivajte.
Dodala bih samo svom prethodnom komentaru da se ne slazem sa autorom teksta u vezi umetanja scena u prirodi.Mislim da je reziser vodio racuna o povezanosti i simbolici. Naime svi iz visokog drustva su prikazani kao da su na pozorisnoj sceni, osim Ljovina( tako se bar zvao u knjizi koju sam davno citala)koji je uvek u prirodi, jer im ne pripada po svom bicu. U prirodi (zelenoj livadi) par puta prikazani su i Ana i Vronski na vrhuncu svoje ljubavi, kad su im emocije bile ciste. Na kraju filma na istoj takvoj livadi je i njen muz sa decom, a trava se prenosi i na pozorisnu scenu. Simbolika je jasna. Reziser se nije nigde zbunio.:)
Film je ok. Uceljen je, nema nedorečenosti, niti praznog hoda. Svaka scena donosi novi impuls za sledeću, tako da nisam imala osećaj koliko film traje. Ima vrlo jakih scena i veoma mnogo simboličnih. Rekla bih da je reditelju bila važnija simbolika, koju postiže uklapanjem pokreta, boja, muzike, govora od, recimo, doslovnog podražavanja. Ono što možda nekim gledaocima nedostaje, scene razdirućih emocija, u filmu se postiže vrlo suptilnom simbolikom u kojoj ima dosta ironije (na primer bela boja koja ukazuje tamnu stranu ruskih žena - scena kada Ana pije čaj u prostoriji punoj dama odevenih u belo). Iako u velikoj meri ističe senzualnost (oličenje je grof Vronski i njegove pune usne) reditelj ipak bira filozofski pristup i temu života kao takvog. Film je autorsko umetničko delo koje ima svoj život nezavisno od romana.
Na zalost, i ja sam ostala razocarana ovom filmskom verzijom Ane Karenjine. Prvo sto sam pomislila nakon manje od pola sata filma jeste da je reditelju vazniji stil u kojem radi film nego sve ostale komponente (scenarij, gluma itd.). Dakle, mene je ovaj film odmah podsetio na Gordost i predrasude sa istom zvezdom u glavnoj ulozi i sa istom glumom baziranom na haoticnim dijalozima i monolozima, naglasku na vec vidjene izrazaje lica glavne glumice i scenografiji i muzici. Sve je nekako povrsno i brzopleto, glumi se samo ocima, pa neko bolje, a neko losije. Prosto, ako ne poznajete ova knjizevna dela, necete ih ni poznavati nakon sto odgledate film. Sto se tice emocija koje docaravaju glavni glumci, ne mogu da se otmem dojmu da su mi uverljiviji bili Jacqueline Bisset i Christopher Reeve iz 1985. godine. Njihovim emocijama sam mogla i da poverujem.
Medjutim, Jude Law je, po meni, impresivan kao Karenjin. Definitivno nisam to ocekivala.
U verziji iz 1997. Anu igra Sofi Marso, a Vronskog Šon Bin (neko je u komentarima ovo pogrešno povezao). Evo i bloga (delimično) na tu temu: http://blog.b92.net/text/21865/Ana-Karenjina---biti-il-ne-biti/
Nije cudo sto su rusi bili razocarani filmom.On uopste nije pogodio sustinu,ne samo kad je prikaz ruskog drustva u pitanju,nego ni tragicna sudbina Ane Karenjine.Glumci su prosto promasaj.Na televiziji B92 je nedavno bila prikazana verzija "Ane Karenjine",takodje britanska,sa Sofi Marso i Edvardom Foksom.Vronskog je igrao Jan Mek Sejn.I cini mi se da su dosta pogodili sustinu.Naravno da niko ne ocekuje da film bude doslovna verzija romana.Ali cini mi se da se ovde daje naglasak vise na toj strasti i njihovoj ljubavnoj vezi,nego na onom sto je dovelo do toga da se Ana ubije.Problem kod ekranizovanja ovog romana je upravo u tome sto se jedna grupa autora opredeljuje za ljubavnu vezu,strast,a druga za njenu labilnu licnost,prikazujuci je kao neku neuroticnu zenu koja eto tako,decko je ostavio pa se ubila.Uopste nije tacno.Ovo je film ili bi trebalo da bude o ljubavi i izdaji.Ona je zbog ljjubavi napustila muza,ostala bez prava da vidja jedino dete i to sina,bila na neki nacin proterana iz drustva,sve to zrtvovala za Vronskog koji odlazi u rat i ostavlja je samu,ne zeleci da se on zrtvuje za ljubav i posveti njoj.Dakle u to doba preljuba je bila smatrana najvecim grehom i te zene su malte ne bile izopstene iz drustva,pogoto tako visokog.Ali reditelj nije uspeo da prepozna tu simboliku i tu njenu tragicnu crtu licnosti.Onda kada Ana vidi da su svi mostovi poruseni,odlucuje da se ubije,sto je Tolstoj sve lepo napiso.Dakle razumeju englezi Tosltoja ali neki vise a neki manje.
Posle čitanja Savkovićevog teksta rekla sam sebi "da,baš tako".
Navikla sam da, čitajući ili gledajući Anu,tugujem sa njom, opravdavam je ili krivim, doživljavam njenu ljubav, kritikujem trenutak i okolnosti u kojima živi.., međutim, ništa od toga se nije desilo. Prvi i jedini utisak, posle filma, je raskošni kostim i scenski prikaz.
Ja se nisam usudila da za taj moj doživljaj okrivim one koji su film stvarali, pripisala sam to mojim velikim očekivanjima.
Da ne bude sve loše ocenjeno, ja bih izdvojila muške likove, Karenjin, Oblonski, Ljevin (i to baš tim redom) bili su na nivou zadatka, iako ja te likove malo drugačije razumem.
Žetvu, ko nije čitao, ne može da doživi, koliko god puta da je prikazana u filmu.
Cist promasaj za evropljane a remek delo za amerikance....
Treba postovati vidjenje amerikanaca kako dozivljavaju Anu Karenjinu jer oni ni nemogu drugacije ....
Mislim da argumentacija kako je neko loše preneo Tolstojevo delo na veliki ekran, samo zato što nije Sloven, ne stoji. Ovo je jedno vidjenje Ane Karenjine, pored brojnih drugih koje su snimane u proteklih 78, 80 godina.
Sada možemo da pričamo da bi bolja u ovoj ulozi bila Greta Garbo ili Vivijen Li, ali te glumice i takva gluma je jednostavno daleka prošlost.
Kira Najtli je uradila posao onoliko dobro koliko je mogla. Slažem se sa prethodnim komentarima da počinje malo kliše da glumi sve te uloge, ali dobro, u svakom slučaju bolje ona nego neka holivudska plavušica. Ovaj film su napravili Englezi i oni sigurno mnogo bolje mogu da razumeju Tolstoja i to vreme nego što bi to mogli Amerikanci...
Film je uradjen odlično, novo viđenje Tolstoja na filmu, kroz prizmu pozorišta, i zaista sve čestitke Džou Rajtliju. Elem, ako želite da vidite šta je dobro uradjen film iz perioda obavezno pogledajte "Doba nevinosti" Martina Skorseze-a... Nešto slično Ani Karenjinoj, naravno na potpuno drugačiji način.
Nisam mogla da odgledam ovaj promaseni film do kraja. Amerikancima svaka cast za ekranizaciju Onjegina, ali Karenjina je totalni promasaj. Pocev od izbora glumaca pa nadalje...
Kira Najtli vec postaje sablon glumica za period dramu, ma koliko licila ili ne licila na likove iz obradjivanih klasika. Jedno je sigurno, za ulogu Ane nije. Izbor ostalih vodecih uloga je takodje neubedljiv, Vronski koji izgleda kao da je juce izasao iz srednje skole i Dzad Lou koji je premlad za ulogu Karenjina.
Sto se ostalih elemenata tice, scenografije, rezije i kostima, tu nemam zamerki, posto su mjuzikli moderni, mogao je komotno da bude i mjuzikl (sa tuznim krajem).
Kira Najtli je sasvim OK, Džad Lou je izuzetno ubedljiv kao Karenjin. Najveći problem je Vronski. Ovde je prikazan kao feminizirani fićfirić, koji i izgleda upravo tako, i time se potpuno gubi sva uverljivost. Šteta što je film u kojem je očigledno obraćena ogromna pažnja na detalje kad je u pitanju kostimografija i vizuelni deo u startu upropašten izborom za jednog od glavih likova. Da kažem uprošteno, ako glumca koji igra Vronskog ne možete da zamislite u ulozi Džejms Bonda, onda je on potpuni promašaj.
Sta reci kafa je sama Kira izjavila da joj nije frka da glumi ovu heroinu jer ona nije popularna koliko neke druge heroine koje je ona glumila. Mozda je tako u njenom selu. A ona je meni stvarno losa, uvek i svuda. Na stranu njen izgled koji mozda nije odgovarajuci, ona prosto nije neka glumica i to je to. A ima i malo onoga da zapadnjaci ne razumeju najbolje Rusiju. Nemaju uvida u svu osetljivost i iracionalnost kraktera, to jesu osobine znatno naglasenije kod Slovena.
Film ima svoje kao mane, tako i vrline, ali je sve u svemu veoma dobar film. Sto se pre svega glumaca tice, Keira Knightley je od samog pocetka bila isprozivana sto ce glumiti Anu Karenjinu bas zbog svog izgleda, jer je realna situacija da ona fizicki nikako ne podseca na slovensku zenu, kako tog, tako i ovog perioda. Sto se glume tice, Keira Knightley je odradila dosta dobar posao, ne dobar kao u filmovima ''Atonement'' ili ''The Duchess'', ali dosta dobar posao. Jude Law takodje, po mom misljenju jedini problem ovde je bio Vronski. Vronski je izgledao veoma smekerski ali samo to, kao veoma povrsan i plitak lik, iako u knjizi nije bio tako opisan. Ostali glumci su bili dobri takodje, i ne verujem da bi se likovi kao sto su Levin i Kitty mogli staviti u kategoriju ''samo epizodnih uloga'', jer je ta poyadisnka ljubavna prica veoma lepo ispricana, kako u filmu, tako i u knjizi. Takodje i cinjenica da glumica koja tumaci lik Kitty je kako fizicki, tako i psihicki docarala lik jedna ruske princeze tog doba. Sto se rezije tice, definitvno smeo postupak koji za cilj nije imao nikoga da ostavi ravnodusnim. Licno, svidelo mi se veoma, iako je cinjenica da su pojedine scene bile konfuzne, ali ne toliko da se gledaoci ne bi snasli ili shvatili sta se desava i ko koga voli. Musika, scenografija i kostimografija su bile perfektne, apsolutno bez mane od ruskih naradnih melodija preko ocaravajucih slika stare Rusije do raskosnih haljina i kostima sve zajedno odaje utisak prave ruske duse.
Kakva glupost od komentara i kritike. Covek je upravo osavremenio jedan klasik. Sve ono utupljujuce sto Tolstoj poseduje u svom aresnalu je procistio i postavio tako da zaintrigira generacije danas. Jasno je pokazao povrsnost tadasnjeg visokog drustva koristeci eufimizam pozorista, prekratio nam opore trenutke opisivanja beskrajnih bledunjavih pejzaza tundre i vrhunski uklopio muziku. Laprdanja o slovenskoj dusi su argumentacija na nivou "dveri" koji medjusobno nisu procitali ni 10 stranica skolske lektire tako da nisu bili ni vredna pominjanja. Film je cista 10. Gledao sam ga pre 2 meseca u Londonu i posle jos 2 puta...naravno ne u bioskopu. Must see!
Jedina zamerka jeste to da je malo preambiciozno bilo to da se ovaj književni klasik smesti u film od dva sata, a da se pokuša prikazati svaki aspekt knjige. Gluma je mogla biti bolja, izbor glumca za Vronskog je MORAO biti drugačiji. Pozorišni elementi koji se provlače kroz film su prelepi i čine najveću vrednost ovog ostvarenja. Stvar je u tome da je ekranizacija nečega o čemu su svi u jednom trenutku čitali ili gledali na filmu, neće zadovoljiti sve. Čini mi se da Rajt to nije ni pokušavao!
Sta reci kafa je sama Kira izjavila da joj nije frka da glumi ovu heroinu jer ona nije popularna koliko neke druge heroine koje je ona glumila. Mozda je tako u njenom selu. A ona je meni stvarno losa, uvek i svuda. Na stranu njen izgled koji mozda nije odgovarajuci, ona prosto nije neka glumica i to je to. A ima i malo onoga da zapadnjaci ne razumeju najbolje Rusiju. Nemaju uvida u svu osetljivost i iracionalnost kraktera, to jesu osobine znatno naglasenije kod Slovena.
Jedina zamerka jeste to da je malo preambiciozno bilo to da se ovaj književni klasik smesti u film od dva sata, a da se pokuša prikazati svaki aspekt knjige. Gluma je mogla biti bolja, izbor glumca za Vronskog je MORAO biti drugačiji. Pozorišni elementi koji se provlače kroz film su prelepi i čine najveću vrednost ovog ostvarenja. Stvar je u tome da je ekranizacija nečega o čemu su svi u jednom trenutku čitali ili gledali na filmu, neće zadovoljiti sve. Čini mi se da Rajt to nije ni pokušavao!
Kira Najtli je sasvim OK, Džad Lou je izuzetno ubedljiv kao Karenjin. Najveći problem je Vronski. Ovde je prikazan kao feminizirani fićfirić, koji i izgleda upravo tako, i time se potpuno gubi sva uverljivost. Šteta što je film u kojem je očigledno obraćena ogromna pažnja na detalje kad je u pitanju kostimografija i vizuelni deo u startu upropašten izborom za jednog od glavih likova. Da kažem uprošteno, ako glumca koji igra Vronskog ne možete da zamislite u ulozi Džejms Bonda, onda je on potpuni promašaj.
Nije cudo sto su rusi bili razocarani filmom.On uopste nije pogodio sustinu,ne samo kad je prikaz ruskog drustva u pitanju,nego ni tragicna sudbina Ane Karenjine.Glumci su prosto promasaj.Na televiziji B92 je nedavno bila prikazana verzija "Ane Karenjine",takodje britanska,sa Sofi Marso i Edvardom Foksom.Vronskog je igrao Jan Mek Sejn.I cini mi se da su dosta pogodili sustinu.Naravno da niko ne ocekuje da film bude doslovna verzija romana.Ali cini mi se da se ovde daje naglasak vise na toj strasti i njihovoj ljubavnoj vezi,nego na onom sto je dovelo do toga da se Ana ubije.Problem kod ekranizovanja ovog romana je upravo u tome sto se jedna grupa autora opredeljuje za ljubavnu vezu,strast,a druga za njenu labilnu licnost,prikazujuci je kao neku neuroticnu zenu koja eto tako,decko je ostavio pa se ubila.Uopste nije tacno.Ovo je film ili bi trebalo da bude o ljubavi i izdaji.Ona je zbog ljjubavi napustila muza,ostala bez prava da vidja jedino dete i to sina,bila na neki nacin proterana iz drustva,sve to zrtvovala za Vronskog koji odlazi u rat i ostavlja je samu,ne zeleci da se on zrtvuje za ljubav i posveti njoj.Dakle u to doba preljuba je bila smatrana najvecim grehom i te zene su malte ne bile izopstene iz drustva,pogoto tako visokog.Ali reditelj nije uspeo da prepozna tu simboliku i tu njenu tragicnu crtu licnosti.Onda kada Ana vidi da su svi mostovi poruseni,odlucuje da se ubije,sto je Tolstoj sve lepo napiso.Dakle razumeju englezi Tosltoja ali neki vise a neki manje.
Kakva glupost od komentara i kritike. Covek je upravo osavremenio jedan klasik. Sve ono utupljujuce sto Tolstoj poseduje u svom aresnalu je procistio i postavio tako da zaintrigira generacije danas. Jasno je pokazao povrsnost tadasnjeg visokog drustva koristeci eufimizam pozorista, prekratio nam opore trenutke opisivanja beskrajnih bledunjavih pejzaza tundre i vrhunski uklopio muziku. Laprdanja o slovenskoj dusi su argumentacija na nivou "dveri" koji medjusobno nisu procitali ni 10 stranica skolske lektire tako da nisu bili ni vredna pominjanja. Film je cista 10. Gledao sam ga pre 2 meseca u Londonu i posle jos 2 puta...naravno ne u bioskopu. Must see!
Kira Najtli vec postaje sablon glumica za period dramu, ma koliko licila ili ne licila na likove iz obradjivanih klasika. Jedno je sigurno, za ulogu Ane nije. Izbor ostalih vodecih uloga je takodje neubedljiv, Vronski koji izgleda kao da je juce izasao iz srednje skole i Dzad Lou koji je premlad za ulogu Karenjina.
Sto se ostalih elemenata tice, scenografije, rezije i kostima, tu nemam zamerki, posto su mjuzikli moderni, mogao je komotno da bude i mjuzikl (sa tuznim krajem).
Posle čitanja Savkovićevog teksta rekla sam sebi "da,baš tako".
Navikla sam da, čitajući ili gledajući Anu,tugujem sa njom, opravdavam je ili krivim, doživljavam njenu ljubav, kritikujem trenutak i okolnosti u kojima živi.., međutim, ništa od toga se nije desilo. Prvi i jedini utisak, posle filma, je raskošni kostim i scenski prikaz.
Ja se nisam usudila da za taj moj doživljaj okrivim one koji su film stvarali, pripisala sam to mojim velikim očekivanjima.
Da ne bude sve loše ocenjeno, ja bih izdvojila muške likove, Karenjin, Oblonski, Ljevin (i to baš tim redom) bili su na nivou zadatka, iako ja te likove malo drugačije razumem.
Žetvu, ko nije čitao, ne može da doživi, koliko god puta da je prikazana u filmu.
Cist promasaj za evropljane a remek delo za amerikance....
Treba postovati vidjenje amerikanaca kako dozivljavaju Anu Karenjinu jer oni ni nemogu drugacije ....
Nisam mogla da odgledam ovaj promaseni film do kraja. Amerikancima svaka cast za ekranizaciju Onjegina, ali Karenjina je totalni promasaj. Pocev od izbora glumaca pa nadalje...
Film ima svoje kao mane, tako i vrline, ali je sve u svemu veoma dobar film. Sto se pre svega glumaca tice, Keira Knightley je od samog pocetka bila isprozivana sto ce glumiti Anu Karenjinu bas zbog svog izgleda, jer je realna situacija da ona fizicki nikako ne podseca na slovensku zenu, kako tog, tako i ovog perioda. Sto se glume tice, Keira Knightley je odradila dosta dobar posao, ne dobar kao u filmovima ''Atonement'' ili ''The Duchess'', ali dosta dobar posao. Jude Law takodje, po mom misljenju jedini problem ovde je bio Vronski. Vronski je izgledao veoma smekerski ali samo to, kao veoma povrsan i plitak lik, iako u knjizi nije bio tako opisan. Ostali glumci su bili dobri takodje, i ne verujem da bi se likovi kao sto su Levin i Kitty mogli staviti u kategoriju ''samo epizodnih uloga'', jer je ta poyadisnka ljubavna prica veoma lepo ispricana, kako u filmu, tako i u knjizi. Takodje i cinjenica da glumica koja tumaci lik Kitty je kako fizicki, tako i psihicki docarala lik jedna ruske princeze tog doba. Sto se rezije tice, definitvno smeo postupak koji za cilj nije imao nikoga da ostavi ravnodusnim. Licno, svidelo mi se veoma, iako je cinjenica da su pojedine scene bile konfuzne, ali ne toliko da se gledaoci ne bi snasli ili shvatili sta se desava i ko koga voli. Musika, scenografija i kostimografija su bile perfektne, apsolutno bez mane od ruskih naradnih melodija preko ocaravajucih slika stare Rusije do raskosnih haljina i kostima sve zajedno odaje utisak prave ruske duse.
Mislim da argumentacija kako je neko loše preneo Tolstojevo delo na veliki ekran, samo zato što nije Sloven, ne stoji. Ovo je jedno vidjenje Ane Karenjine, pored brojnih drugih koje su snimane u proteklih 78, 80 godina.
Sada možemo da pričamo da bi bolja u ovoj ulozi bila Greta Garbo ili Vivijen Li, ali te glumice i takva gluma je jednostavno daleka prošlost.
Kira Najtli je uradila posao onoliko dobro koliko je mogla. Slažem se sa prethodnim komentarima da počinje malo kliše da glumi sve te uloge, ali dobro, u svakom slučaju bolje ona nego neka holivudska plavušica. Ovaj film su napravili Englezi i oni sigurno mnogo bolje mogu da razumeju Tolstoja i to vreme nego što bi to mogli Amerikanci...
Film je uradjen odlično, novo viđenje Tolstoja na filmu, kroz prizmu pozorišta, i zaista sve čestitke Džou Rajtliju. Elem, ako želite da vidite šta je dobro uradjen film iz perioda obavezno pogledajte "Doba nevinosti" Martina Skorseze-a... Nešto slično Ani Karenjinoj, naravno na potpuno drugačiji način.
Na zalost, i ja sam ostala razocarana ovom filmskom verzijom Ane Karenjine. Prvo sto sam pomislila nakon manje od pola sata filma jeste da je reditelju vazniji stil u kojem radi film nego sve ostale komponente (scenarij, gluma itd.). Dakle, mene je ovaj film odmah podsetio na Gordost i predrasude sa istom zvezdom u glavnoj ulozi i sa istom glumom baziranom na haoticnim dijalozima i monolozima, naglasku na vec vidjene izrazaje lica glavne glumice i scenografiji i muzici. Sve je nekako povrsno i brzopleto, glumi se samo ocima, pa neko bolje, a neko losije. Prosto, ako ne poznajete ova knjizevna dela, necete ih ni poznavati nakon sto odgledate film. Sto se tice emocija koje docaravaju glavni glumci, ne mogu da se otmem dojmu da su mi uverljiviji bili Jacqueline Bisset i Christopher Reeve iz 1985. godine. Njihovim emocijama sam mogla i da poverujem.
Medjutim, Jude Law je, po meni, impresivan kao Karenjin. Definitivno nisam to ocekivala.
Dodala bih samo svom prethodnom komentaru da se ne slazem sa autorom teksta u vezi umetanja scena u prirodi.Mislim da je reziser vodio racuna o povezanosti i simbolici. Naime svi iz visokog drustva su prikazani kao da su na pozorisnoj sceni, osim Ljovina( tako se bar zvao u knjizi koju sam davno citala)koji je uvek u prirodi, jer im ne pripada po svom bicu. U prirodi (zelenoj livadi) par puta prikazani su i Ana i Vronski na vrhuncu svoje ljubavi, kad su im emocije bile ciste. Na kraju filma na istoj takvoj livadi je i njen muz sa decom, a trava se prenosi i na pozorisnu scenu. Simbolika je jasna. Reziser se nije nigde zbunio.:)
Film je ok. Uceljen je, nema nedorečenosti, niti praznog hoda. Svaka scena donosi novi impuls za sledeću, tako da nisam imala osećaj koliko film traje. Ima vrlo jakih scena i veoma mnogo simboličnih. Rekla bih da je reditelju bila važnija simbolika, koju postiže uklapanjem pokreta, boja, muzike, govora od, recimo, doslovnog podražavanja. Ono što možda nekim gledaocima nedostaje, scene razdirućih emocija, u filmu se postiže vrlo suptilnom simbolikom u kojoj ima dosta ironije (na primer bela boja koja ukazuje tamnu stranu ruskih žena - scena kada Ana pije čaj u prostoriji punoj dama odevenih u belo). Iako u velikoj meri ističe senzualnost (oličenje je grof Vronski i njegove pune usne) reditelj ipak bira filozofski pristup i temu života kao takvog. Film je autorsko umetničko delo koje ima svoj život nezavisno od romana.
Upravo se vratila iz bioskopa. Film me je kupio posle 5 minuta.A plasila sam se jer sam cula lose komentare. Mozda bi se i slozila sa nekim ljudima donekle, da Rusija nije docarana i sl.Ali ovaj film nije puko prepricavanje knjige. I da, podrazumeva se da svi znamo radnju. Scene su brze, jer ne zeli da objasnjava i prezvakava, ali sve se da razumeti. Rusi su komentarisali kako je Kira Najtli suvise zgoljava za Anu. Glupost. Secam se puno zgoljavih a dobrih glumica koje su je igrale. Takva primedba odaje samo zavist.Ja volim ruske filmove, ali trebali su da budu fer i priznaju da je ovo nesto lepo i originalno. Pravi ljubavni film, bez patetike sa merom. Idite otvorenog uma i uzivajte.
Film je jedno originalno umetničko delo. Da li je moguće u današnje vreme grube i krvave estetike, traziti po svaku cenu zamerke ovom prekrasnom ostvarenju. Ono sto je bitno dijalozi su verni romanu. Fotografija, muzika, kostimi i scenografija su prelepi.Glumci uspevaju da dočaraju i ono što pisac objašnjava i tumači izmedju dijaloga. Pravo je pitanje koliko se licemerje prenelo do današnjeg dana i kakav smo svet dočekali u 21. veku?
U verziji iz 1997. Anu igra Sofi Marso, a Vronskog Šon Bin (neko je u komentarima ovo pogrešno povezao). Evo i bloga (delimično) na tu temu: http://blog.b92.net/text/21865/Ana-Karenjina---biti-il-ne-biti/
Kakva glupost od komentara i kritike. Covek je upravo osavremenio jedan klasik. Sve ono utupljujuce sto Tolstoj poseduje u svom aresnalu je procistio i postavio tako da zaintrigira generacije danas. Jasno je pokazao povrsnost tadasnjeg visokog drustva koristeci eufimizam pozorista, prekratio nam opore trenutke opisivanja beskrajnih bledunjavih pejzaza tundre i vrhunski uklopio muziku. Laprdanja o slovenskoj dusi su argumentacija na nivou "dveri" koji medjusobno nisu procitali ni 10 stranica skolske lektire tako da nisu bili ni vredna pominjanja. Film je cista 10. Gledao sam ga pre 2 meseca u Londonu i posle jos 2 puta...naravno ne u bioskopu. Must see!
Film ima svoje kao mane, tako i vrline, ali je sve u svemu veoma dobar film. Sto se pre svega glumaca tice, Keira Knightley je od samog pocetka bila isprozivana sto ce glumiti Anu Karenjinu bas zbog svog izgleda, jer je realna situacija da ona fizicki nikako ne podseca na slovensku zenu, kako tog, tako i ovog perioda. Sto se glume tice, Keira Knightley je odradila dosta dobar posao, ne dobar kao u filmovima ''Atonement'' ili ''The Duchess'', ali dosta dobar posao. Jude Law takodje, po mom misljenju jedini problem ovde je bio Vronski. Vronski je izgledao veoma smekerski ali samo to, kao veoma povrsan i plitak lik, iako u knjizi nije bio tako opisan. Ostali glumci su bili dobri takodje, i ne verujem da bi se likovi kao sto su Levin i Kitty mogli staviti u kategoriju ''samo epizodnih uloga'', jer je ta poyadisnka ljubavna prica veoma lepo ispricana, kako u filmu, tako i u knjizi. Takodje i cinjenica da glumica koja tumaci lik Kitty je kako fizicki, tako i psihicki docarala lik jedna ruske princeze tog doba. Sto se rezije tice, definitvno smeo postupak koji za cilj nije imao nikoga da ostavi ravnodusnim. Licno, svidelo mi se veoma, iako je cinjenica da su pojedine scene bile konfuzne, ali ne toliko da se gledaoci ne bi snasli ili shvatili sta se desava i ko koga voli. Musika, scenografija i kostimografija su bile perfektne, apsolutno bez mane od ruskih naradnih melodija preko ocaravajucih slika stare Rusije do raskosnih haljina i kostima sve zajedno odaje utisak prave ruske duse.
Upravo se vratila iz bioskopa. Film me je kupio posle 5 minuta.A plasila sam se jer sam cula lose komentare. Mozda bi se i slozila sa nekim ljudima donekle, da Rusija nije docarana i sl.Ali ovaj film nije puko prepricavanje knjige. I da, podrazumeva se da svi znamo radnju. Scene su brze, jer ne zeli da objasnjava i prezvakava, ali sve se da razumeti. Rusi su komentarisali kako je Kira Najtli suvise zgoljava za Anu. Glupost. Secam se puno zgoljavih a dobrih glumica koje su je igrale. Takva primedba odaje samo zavist.Ja volim ruske filmove, ali trebali su da budu fer i priznaju da je ovo nesto lepo i originalno. Pravi ljubavni film, bez patetike sa merom. Idite otvorenog uma i uzivajte.
Cist promasaj za evropljane a remek delo za amerikance....
Treba postovati vidjenje amerikanaca kako dozivljavaju Anu Karenjinu jer oni ni nemogu drugacije ....
Film je jedno originalno umetničko delo. Da li je moguće u današnje vreme grube i krvave estetike, traziti po svaku cenu zamerke ovom prekrasnom ostvarenju. Ono sto je bitno dijalozi su verni romanu. Fotografija, muzika, kostimi i scenografija su prelepi.Glumci uspevaju da dočaraju i ono što pisac objašnjava i tumači izmedju dijaloga. Pravo je pitanje koliko se licemerje prenelo do današnjeg dana i kakav smo svet dočekali u 21. veku?
Mislim da argumentacija kako je neko loše preneo Tolstojevo delo na veliki ekran, samo zato što nije Sloven, ne stoji. Ovo je jedno vidjenje Ane Karenjine, pored brojnih drugih koje su snimane u proteklih 78, 80 godina.
Sada možemo da pričamo da bi bolja u ovoj ulozi bila Greta Garbo ili Vivijen Li, ali te glumice i takva gluma je jednostavno daleka prošlost.
Kira Najtli je uradila posao onoliko dobro koliko je mogla. Slažem se sa prethodnim komentarima da počinje malo kliše da glumi sve te uloge, ali dobro, u svakom slučaju bolje ona nego neka holivudska plavušica. Ovaj film su napravili Englezi i oni sigurno mnogo bolje mogu da razumeju Tolstoja i to vreme nego što bi to mogli Amerikanci...
Film je uradjen odlično, novo viđenje Tolstoja na filmu, kroz prizmu pozorišta, i zaista sve čestitke Džou Rajtliju. Elem, ako želite da vidite šta je dobro uradjen film iz perioda obavezno pogledajte "Doba nevinosti" Martina Skorseze-a... Nešto slično Ani Karenjinoj, naravno na potpuno drugačiji način.
Sta reci kafa je sama Kira izjavila da joj nije frka da glumi ovu heroinu jer ona nije popularna koliko neke druge heroine koje je ona glumila. Mozda je tako u njenom selu. A ona je meni stvarno losa, uvek i svuda. Na stranu njen izgled koji mozda nije odgovarajuci, ona prosto nije neka glumica i to je to. A ima i malo onoga da zapadnjaci ne razumeju najbolje Rusiju. Nemaju uvida u svu osetljivost i iracionalnost kraktera, to jesu osobine znatno naglasenije kod Slovena.
Nisam mogla da odgledam ovaj promaseni film do kraja. Amerikancima svaka cast za ekranizaciju Onjegina, ali Karenjina je totalni promasaj. Pocev od izbora glumaca pa nadalje...
Kira Najtli je sasvim OK, Džad Lou je izuzetno ubedljiv kao Karenjin. Najveći problem je Vronski. Ovde je prikazan kao feminizirani fićfirić, koji i izgleda upravo tako, i time se potpuno gubi sva uverljivost. Šteta što je film u kojem je očigledno obraćena ogromna pažnja na detalje kad je u pitanju kostimografija i vizuelni deo u startu upropašten izborom za jednog od glavih likova. Da kažem uprošteno, ako glumca koji igra Vronskog ne možete da zamislite u ulozi Džejms Bonda, onda je on potpuni promašaj.
Film je ok. Uceljen je, nema nedorečenosti, niti praznog hoda. Svaka scena donosi novi impuls za sledeću, tako da nisam imala osećaj koliko film traje. Ima vrlo jakih scena i veoma mnogo simboličnih. Rekla bih da je reditelju bila važnija simbolika, koju postiže uklapanjem pokreta, boja, muzike, govora od, recimo, doslovnog podražavanja. Ono što možda nekim gledaocima nedostaje, scene razdirućih emocija, u filmu se postiže vrlo suptilnom simbolikom u kojoj ima dosta ironije (na primer bela boja koja ukazuje tamnu stranu ruskih žena - scena kada Ana pije čaj u prostoriji punoj dama odevenih u belo). Iako u velikoj meri ističe senzualnost (oličenje je grof Vronski i njegove pune usne) reditelj ipak bira filozofski pristup i temu života kao takvog. Film je autorsko umetničko delo koje ima svoj život nezavisno od romana.
Kira Najtli vec postaje sablon glumica za period dramu, ma koliko licila ili ne licila na likove iz obradjivanih klasika. Jedno je sigurno, za ulogu Ane nije. Izbor ostalih vodecih uloga je takodje neubedljiv, Vronski koji izgleda kao da je juce izasao iz srednje skole i Dzad Lou koji je premlad za ulogu Karenjina.
Sto se ostalih elemenata tice, scenografije, rezije i kostima, tu nemam zamerki, posto su mjuzikli moderni, mogao je komotno da bude i mjuzikl (sa tuznim krajem).
Nije cudo sto su rusi bili razocarani filmom.On uopste nije pogodio sustinu,ne samo kad je prikaz ruskog drustva u pitanju,nego ni tragicna sudbina Ane Karenjine.Glumci su prosto promasaj.Na televiziji B92 je nedavno bila prikazana verzija "Ane Karenjine",takodje britanska,sa Sofi Marso i Edvardom Foksom.Vronskog je igrao Jan Mek Sejn.I cini mi se da su dosta pogodili sustinu.Naravno da niko ne ocekuje da film bude doslovna verzija romana.Ali cini mi se da se ovde daje naglasak vise na toj strasti i njihovoj ljubavnoj vezi,nego na onom sto je dovelo do toga da se Ana ubije.Problem kod ekranizovanja ovog romana je upravo u tome sto se jedna grupa autora opredeljuje za ljubavnu vezu,strast,a druga za njenu labilnu licnost,prikazujuci je kao neku neuroticnu zenu koja eto tako,decko je ostavio pa se ubila.Uopste nije tacno.Ovo je film ili bi trebalo da bude o ljubavi i izdaji.Ona je zbog ljjubavi napustila muza,ostala bez prava da vidja jedino dete i to sina,bila na neki nacin proterana iz drustva,sve to zrtvovala za Vronskog koji odlazi u rat i ostavlja je samu,ne zeleci da se on zrtvuje za ljubav i posveti njoj.Dakle u to doba preljuba je bila smatrana najvecim grehom i te zene su malte ne bile izopstene iz drustva,pogoto tako visokog.Ali reditelj nije uspeo da prepozna tu simboliku i tu njenu tragicnu crtu licnosti.Onda kada Ana vidi da su svi mostovi poruseni,odlucuje da se ubije,sto je Tolstoj sve lepo napiso.Dakle razumeju englezi Tosltoja ali neki vise a neki manje.
Dodala bih samo svom prethodnom komentaru da se ne slazem sa autorom teksta u vezi umetanja scena u prirodi.Mislim da je reziser vodio racuna o povezanosti i simbolici. Naime svi iz visokog drustva su prikazani kao da su na pozorisnoj sceni, osim Ljovina( tako se bar zvao u knjizi koju sam davno citala)koji je uvek u prirodi, jer im ne pripada po svom bicu. U prirodi (zelenoj livadi) par puta prikazani su i Ana i Vronski na vrhuncu svoje ljubavi, kad su im emocije bile ciste. Na kraju filma na istoj takvoj livadi je i njen muz sa decom, a trava se prenosi i na pozorisnu scenu. Simbolika je jasna. Reziser se nije nigde zbunio.:)
Jedina zamerka jeste to da je malo preambiciozno bilo to da se ovaj književni klasik smesti u film od dva sata, a da se pokuša prikazati svaki aspekt knjige. Gluma je mogla biti bolja, izbor glumca za Vronskog je MORAO biti drugačiji. Pozorišni elementi koji se provlače kroz film su prelepi i čine najveću vrednost ovog ostvarenja. Stvar je u tome da je ekranizacija nečega o čemu su svi u jednom trenutku čitali ili gledali na filmu, neće zadovoljiti sve. Čini mi se da Rajt to nije ni pokušavao!
Posle čitanja Savkovićevog teksta rekla sam sebi "da,baš tako".
Navikla sam da, čitajući ili gledajući Anu,tugujem sa njom, opravdavam je ili krivim, doživljavam njenu ljubav, kritikujem trenutak i okolnosti u kojima živi.., međutim, ništa od toga se nije desilo. Prvi i jedini utisak, posle filma, je raskošni kostim i scenski prikaz.
Ja se nisam usudila da za taj moj doživljaj okrivim one koji su film stvarali, pripisala sam to mojim velikim očekivanjima.
Da ne bude sve loše ocenjeno, ja bih izdvojila muške likove, Karenjin, Oblonski, Ljevin (i to baš tim redom) bili su na nivou zadatka, iako ja te likove malo drugačije razumem.
Žetvu, ko nije čitao, ne može da doživi, koliko god puta da je prikazana u filmu.
Na zalost, i ja sam ostala razocarana ovom filmskom verzijom Ane Karenjine. Prvo sto sam pomislila nakon manje od pola sata filma jeste da je reditelju vazniji stil u kojem radi film nego sve ostale komponente (scenarij, gluma itd.). Dakle, mene je ovaj film odmah podsetio na Gordost i predrasude sa istom zvezdom u glavnoj ulozi i sa istom glumom baziranom na haoticnim dijalozima i monolozima, naglasku na vec vidjene izrazaje lica glavne glumice i scenografiji i muzici. Sve je nekako povrsno i brzopleto, glumi se samo ocima, pa neko bolje, a neko losije. Prosto, ako ne poznajete ova knjizevna dela, necete ih ni poznavati nakon sto odgledate film. Sto se tice emocija koje docaravaju glavni glumci, ne mogu da se otmem dojmu da su mi uverljiviji bili Jacqueline Bisset i Christopher Reeve iz 1985. godine. Njihovim emocijama sam mogla i da poverujem.
Medjutim, Jude Law je, po meni, impresivan kao Karenjin. Definitivno nisam to ocekivala.
U verziji iz 1997. Anu igra Sofi Marso, a Vronskog Šon Bin (neko je u komentarima ovo pogrešno povezao). Evo i bloga (delimično) na tu temu: http://blog.b92.net/text/21865/Ana-Karenjina---biti-il-ne-biti/
IMAGE SOURCE
25 Komentari
Sortiraj po: