Tužan trenutak u ovom intervju iz 1970. godine je kada voditelj pita Nila da li misli da postoji mogućnost uspostavljanja trajne baze na mjesecu, a ovaj mu odgovara da misli da je to izvodljivo i da će se desiti kako kaže: "za našeg životnog vijeka". Na žalost Nile nisi bio u pravu jer i dalje ima više ljudi koji će potrošiti milijarde na besmislene ratove, a ne na stvari kao što su iskorjenjivanje gladi i naučna istraživanja.
Slava ti i hvala!
@Zorane,
Uz dužno poštovanje želim da Vam se izvinim na ishitrenom komentaru, sve što ste rekli nakon pojašnjenja podržavam i cenim. Sa smrću ovog jedinstvenog pionira počele su najrazličitije teorije i vulgarna pojednostavljenja istraživanja svemira i ja sam Vaš komentar pogrešno protumačio. Nažalost, vidim da se čak dovodi u pitanje i sam let na Mesec i istinsko herojstvo tadašnjih astronauta. Žarko bih voleo da se ponovi taj pionirski istraživački duh pa sam misiju Curiosityja pažljivo i sa oduševljenjem pratio. I tu se potpuno slažem sa Vama, trebalo bi poslati ljudsku posadu na Mars iz samo jednog razloga, jer je to izazov koji možemo dostići.
Svi koji komentarisu da je u poslednjih 40ak godina napravljen neverovatan tehnoloski napredak, treba da znaju da u razvoju raketnih motora na tecno gorivo nema znacajnijeg pomaka. Na internetu se mogu naci knjige nekadasnjih vodecih americkih i ruskih naucnika o tome kolika je trka vodjena 60ih godina proslog veka da bi se pronasla goriva veceg potencijala od do tada poznatih (tecni kiseonik, derivati kerozina, tecni vodonik). I nakon desetogodisnjeg traganja doslo se do zakljucka da su takva goriva ili suvise nestabilna (eksplozivna), toksicna ili veoma skupa i da se ne mogu koristiti zbog sigurnosti ljudi. Ispitane su sve moguce hemijske reakcije i doslo se do zakljucka da najveci potencijal imaju goriva ozon/berilijum/vodonik i fluor/litijum/vodonik ali se ne mogu koristiti iz gore navedenih razloga. To je zadnja rec hemije za koju se znalo jos 60ih godina, ako se zeli vise, neophodno je koristiti druge izvore energije a tu nije postignut znacajan napredak. Ogranicavajuci faktor je dakle energetski potencijal koje se hemijskim reakcijama moze izvuci iz goriva. Razvijeni su drugi vidovi pogona, ali opet se dovodi sigurnost ljudi u pitanje (nuklearni), kontrolisana termonuklearna reakcija jos uvek nije postignuta, a plazma, solarna jedra, jonski pogon funkcionisu tek u bestezinskom stanju, opet ostaje problem lansiranja sa zemlje. Eto ako se neko pita zasto danas ne krstarimo svemirom kao sto se to ranije ocekivalo, ovo je najuticajniji faktor.
@Poštovani Broko
Naravno,da sam upoznat sa svim istraživačkim misijama,koje se trenutno odvijaju ili planiraju.Radi se o tome da se nismo razumeli,jer pišemo o različitim stvarima.Četrdeset godina čovek nije otišao dalje od orbite naše planete,a pre 43 godine je bio na mesecu uz pomoć štapa i kanapa.Misija sa ljudskom posadom trebala je biti poslata na Mars,po prvobitnim planovima do 1980. godine,pa kasnije do 2000. godine.I ranije su razne sonde bile na raznim planetama,doduše manje sofisticirane,to nije sporno.Sporno je što na primer raketu Saturn nije šatl uspešno zamenuo,sporno je što čovek ne mrda dalje u svemir,a postoje sve tehničke mogućnosti za to,ne samo za put do meseca,već i do marsa.Sporno je što su svemirska istraživanja trenutno poslednja rupa na svirali i što se praktično izgubilo 40 godina.
@Zoran
Gospodine, nema tu nikakvog nazadovanja. Vec posle brojnih nesreca, naucnici i vlade su se dogovorili da naprave dronove, kao sto je Kjuriositi. Tako, nijedan covek nece izgubiti zivot na putu na mesec, a istrazivanja ce obaviti masina. Shvatite da je ljudski zivot vredniji od bilo cega. Ne mozete reci da je nauka nazadovala zbog toga sto ne salje ljude. I morate shvatiti da to nije bio hir, vec zelja da se postigne nesto neverovatno. I to svi obrazovani ljudi zele. Koriste svoje znanje da postignu fenomenalne stvari. Nekada je to bio mesec, sada vec dovoljno istrazen, a sada Mars. Zar nije lakse i bezbolnije poslati robota, nego poslati coveka i stalno brinuti da li je ziv? Razmislite?
@Zorane
Nije mi uopšte drago kad pročitam jedan ovakav komentar. Voleo bih da si više upoznat ili u toku sa savremenim proučavanjima Sunčevog sistema jer bi znao da je u toku istraživačka misija na Marsu sa specijalnim vozilom-laboratorijom koje se zove Curiosity. To vozilo je natovareno najsavremenijim spekrometrima, rentgenskim analizatorima, detektorima vetra i analizatorima zemljišta. Tehnologija primenjena na ovom vozilu je krajnji domet moderne nauke, basnoslovno skup i sa ciljem da otkrije da li ima života na nama susednoj planeti. Samo sletanje Curiosityja je bila revolucionarna primena različitih tehnika i činjenica da je izvedena u 12 minutnom komunikacionom mraku je dodala naučno praktičnu težinu i izazov dizajnerima. Zaključujem, po tvom komentaru, da ne bi umeo sve ovo da ceniš sve i da si znao za Curiosity. I zaista mi je krivo da je jedini komentar o smrti ovog velikog svemirskog pionira tvoje naklapanje o hiru, da si malo razmislio shvatio bi da nas je, nas čovečanstvo, taj hir terao da otkrivamo nove kontinete, trgovačke puteve, najveće dubine okeana i beskrajne nove svetove. Na putu zadovoljenja tog hira otkrili smo svu modernu tehnologiju koja nam je omugućila da ispunimo naše hirove i u krajnjoj liniji omogućila je tebi da na ovom sajtu preko svog računara, putem telekomunikacionih mreža ostaviš komentar.
Prošlo je 43 godine od prvog stupanja ljudi na mesec,a 40 godina od poslednjeg leta na mesec.Operacije sletanja čoveka na mesec,obavljane su tada,iz današnje perspektive,uz pomoć štapa i kanapa,sa hiljadu puta slabijim kompjuterom od običnog lap topa.Danas,kada bi let na mesec bio šala,uzimajući u obzir komunikaciono-tehnološki bum za proteklih 40 godina,nikome ne pada na pamet da se odluči za tako nešto.Danas letilice sa ljudskom posadom,jedva mogu da polete par stotina kilometara od zemlje.Svemirska istraživanja beleže nazadak.To samo pokazuje,da let na mesec,nije bio plod želje čoveka za otkrivanjem nečeg novog,već samo trenutni hir velikih sila i plod njihove borbe za prestiž.
Prošlo je 43 godine od prvog stupanja ljudi na mesec,a 40 godina od poslednjeg leta na mesec.Operacije sletanja čoveka na mesec,obavljane su tada,iz današnje perspektive,uz pomoć štapa i kanapa,sa hiljadu puta slabijim kompjuterom od običnog lap topa.Danas,kada bi let na mesec bio šala,uzimajući u obzir komunikaciono-tehnološki bum za proteklih 40 godina,nikome ne pada na pamet da se odluči za tako nešto.Danas letilice sa ljudskom posadom,jedva mogu da polete par stotina kilometara od zemlje.Svemirska istraživanja beleže nazadak.To samo pokazuje,da let na mesec,nije bio plod želje čoveka za otkrivanjem nečeg novog,već samo trenutni hir velikih sila i plod njihove borbe za prestiž.
@Zorane
Nije mi uopšte drago kad pročitam jedan ovakav komentar. Voleo bih da si više upoznat ili u toku sa savremenim proučavanjima Sunčevog sistema jer bi znao da je u toku istraživačka misija na Marsu sa specijalnim vozilom-laboratorijom koje se zove Curiosity. To vozilo je natovareno najsavremenijim spekrometrima, rentgenskim analizatorima, detektorima vetra i analizatorima zemljišta. Tehnologija primenjena na ovom vozilu je krajnji domet moderne nauke, basnoslovno skup i sa ciljem da otkrije da li ima života na nama susednoj planeti. Samo sletanje Curiosityja je bila revolucionarna primena različitih tehnika i činjenica da je izvedena u 12 minutnom komunikacionom mraku je dodala naučno praktičnu težinu i izazov dizajnerima. Zaključujem, po tvom komentaru, da ne bi umeo sve ovo da ceniš sve i da si znao za Curiosity. I zaista mi je krivo da je jedini komentar o smrti ovog velikog svemirskog pionira tvoje naklapanje o hiru, da si malo razmislio shvatio bi da nas je, nas čovečanstvo, taj hir terao da otkrivamo nove kontinete, trgovačke puteve, najveće dubine okeana i beskrajne nove svetove. Na putu zadovoljenja tog hira otkrili smo svu modernu tehnologiju koja nam je omugućila da ispunimo naše hirove i u krajnjoj liniji omogućila je tebi da na ovom sajtu preko svog računara, putem telekomunikacionih mreža ostaviš komentar.
@Poštovani Broko
Naravno,da sam upoznat sa svim istraživačkim misijama,koje se trenutno odvijaju ili planiraju.Radi se o tome da se nismo razumeli,jer pišemo o različitim stvarima.Četrdeset godina čovek nije otišao dalje od orbite naše planete,a pre 43 godine je bio na mesecu uz pomoć štapa i kanapa.Misija sa ljudskom posadom trebala je biti poslata na Mars,po prvobitnim planovima do 1980. godine,pa kasnije do 2000. godine.I ranije su razne sonde bile na raznim planetama,doduše manje sofisticirane,to nije sporno.Sporno je što na primer raketu Saturn nije šatl uspešno zamenuo,sporno je što čovek ne mrda dalje u svemir,a postoje sve tehničke mogućnosti za to,ne samo za put do meseca,već i do marsa.Sporno je što su svemirska istraživanja trenutno poslednja rupa na svirali i što se praktično izgubilo 40 godina.
Svi koji komentarisu da je u poslednjih 40ak godina napravljen neverovatan tehnoloski napredak, treba da znaju da u razvoju raketnih motora na tecno gorivo nema znacajnijeg pomaka. Na internetu se mogu naci knjige nekadasnjih vodecih americkih i ruskih naucnika o tome kolika je trka vodjena 60ih godina proslog veka da bi se pronasla goriva veceg potencijala od do tada poznatih (tecni kiseonik, derivati kerozina, tecni vodonik). I nakon desetogodisnjeg traganja doslo se do zakljucka da su takva goriva ili suvise nestabilna (eksplozivna), toksicna ili veoma skupa i da se ne mogu koristiti zbog sigurnosti ljudi. Ispitane su sve moguce hemijske reakcije i doslo se do zakljucka da najveci potencijal imaju goriva ozon/berilijum/vodonik i fluor/litijum/vodonik ali se ne mogu koristiti iz gore navedenih razloga. To je zadnja rec hemije za koju se znalo jos 60ih godina, ako se zeli vise, neophodno je koristiti druge izvore energije a tu nije postignut znacajan napredak. Ogranicavajuci faktor je dakle energetski potencijal koje se hemijskim reakcijama moze izvuci iz goriva. Razvijeni su drugi vidovi pogona, ali opet se dovodi sigurnost ljudi u pitanje (nuklearni), kontrolisana termonuklearna reakcija jos uvek nije postignuta, a plazma, solarna jedra, jonski pogon funkcionisu tek u bestezinskom stanju, opet ostaje problem lansiranja sa zemlje. Eto ako se neko pita zasto danas ne krstarimo svemirom kao sto se to ranije ocekivalo, ovo je najuticajniji faktor.
@Zoran
Gospodine, nema tu nikakvog nazadovanja. Vec posle brojnih nesreca, naucnici i vlade su se dogovorili da naprave dronove, kao sto je Kjuriositi. Tako, nijedan covek nece izgubiti zivot na putu na mesec, a istrazivanja ce obaviti masina. Shvatite da je ljudski zivot vredniji od bilo cega. Ne mozete reci da je nauka nazadovala zbog toga sto ne salje ljude. I morate shvatiti da to nije bio hir, vec zelja da se postigne nesto neverovatno. I to svi obrazovani ljudi zele. Koriste svoje znanje da postignu fenomenalne stvari. Nekada je to bio mesec, sada vec dovoljno istrazen, a sada Mars. Zar nije lakse i bezbolnije poslati robota, nego poslati coveka i stalno brinuti da li je ziv? Razmislite?
@Zorane,
Uz dužno poštovanje želim da Vam se izvinim na ishitrenom komentaru, sve što ste rekli nakon pojašnjenja podržavam i cenim. Sa smrću ovog jedinstvenog pionira počele su najrazličitije teorije i vulgarna pojednostavljenja istraživanja svemira i ja sam Vaš komentar pogrešno protumačio. Nažalost, vidim da se čak dovodi u pitanje i sam let na Mesec i istinsko herojstvo tadašnjih astronauta. Žarko bih voleo da se ponovi taj pionirski istraživački duh pa sam misiju Curiosityja pažljivo i sa oduševljenjem pratio. I tu se potpuno slažem sa Vama, trebalo bi poslati ljudsku posadu na Mars iz samo jednog razloga, jer je to izazov koji možemo dostići.
Tužan trenutak u ovom intervju iz 1970. godine je kada voditelj pita Nila da li misli da postoji mogućnost uspostavljanja trajne baze na mjesecu, a ovaj mu odgovara da misli da je to izvodljivo i da će se desiti kako kaže: "za našeg životnog vijeka". Na žalost Nile nisi bio u pravu jer i dalje ima više ljudi koji će potrošiti milijarde na besmislene ratove, a ne na stvari kao što su iskorjenjivanje gladi i naučna istraživanja.
Slava ti i hvala!
Prošlo je 43 godine od prvog stupanja ljudi na mesec,a 40 godina od poslednjeg leta na mesec.Operacije sletanja čoveka na mesec,obavljane su tada,iz današnje perspektive,uz pomoć štapa i kanapa,sa hiljadu puta slabijim kompjuterom od običnog lap topa.Danas,kada bi let na mesec bio šala,uzimajući u obzir komunikaciono-tehnološki bum za proteklih 40 godina,nikome ne pada na pamet da se odluči za tako nešto.Danas letilice sa ljudskom posadom,jedva mogu da polete par stotina kilometara od zemlje.Svemirska istraživanja beleže nazadak.To samo pokazuje,da let na mesec,nije bio plod želje čoveka za otkrivanjem nečeg novog,već samo trenutni hir velikih sila i plod njihove borbe za prestiž.
@Zorane
Nije mi uopšte drago kad pročitam jedan ovakav komentar. Voleo bih da si više upoznat ili u toku sa savremenim proučavanjima Sunčevog sistema jer bi znao da je u toku istraživačka misija na Marsu sa specijalnim vozilom-laboratorijom koje se zove Curiosity. To vozilo je natovareno najsavremenijim spekrometrima, rentgenskim analizatorima, detektorima vetra i analizatorima zemljišta. Tehnologija primenjena na ovom vozilu je krajnji domet moderne nauke, basnoslovno skup i sa ciljem da otkrije da li ima života na nama susednoj planeti. Samo sletanje Curiosityja je bila revolucionarna primena različitih tehnika i činjenica da je izvedena u 12 minutnom komunikacionom mraku je dodala naučno praktičnu težinu i izazov dizajnerima. Zaključujem, po tvom komentaru, da ne bi umeo sve ovo da ceniš sve i da si znao za Curiosity. I zaista mi je krivo da je jedini komentar o smrti ovog velikog svemirskog pionira tvoje naklapanje o hiru, da si malo razmislio shvatio bi da nas je, nas čovečanstvo, taj hir terao da otkrivamo nove kontinete, trgovačke puteve, najveće dubine okeana i beskrajne nove svetove. Na putu zadovoljenja tog hira otkrili smo svu modernu tehnologiju koja nam je omugućila da ispunimo naše hirove i u krajnjoj liniji omogućila je tebi da na ovom sajtu preko svog računara, putem telekomunikacionih mreža ostaviš komentar.
@Poštovani Broko
Naravno,da sam upoznat sa svim istraživačkim misijama,koje se trenutno odvijaju ili planiraju.Radi se o tome da se nismo razumeli,jer pišemo o različitim stvarima.Četrdeset godina čovek nije otišao dalje od orbite naše planete,a pre 43 godine je bio na mesecu uz pomoć štapa i kanapa.Misija sa ljudskom posadom trebala je biti poslata na Mars,po prvobitnim planovima do 1980. godine,pa kasnije do 2000. godine.I ranije su razne sonde bile na raznim planetama,doduše manje sofisticirane,to nije sporno.Sporno je što na primer raketu Saturn nije šatl uspešno zamenuo,sporno je što čovek ne mrda dalje u svemir,a postoje sve tehničke mogućnosti za to,ne samo za put do meseca,već i do marsa.Sporno je što su svemirska istraživanja trenutno poslednja rupa na svirali i što se praktično izgubilo 40 godina.
@Zoran
Gospodine, nema tu nikakvog nazadovanja. Vec posle brojnih nesreca, naucnici i vlade su se dogovorili da naprave dronove, kao sto je Kjuriositi. Tako, nijedan covek nece izgubiti zivot na putu na mesec, a istrazivanja ce obaviti masina. Shvatite da je ljudski zivot vredniji od bilo cega. Ne mozete reci da je nauka nazadovala zbog toga sto ne salje ljude. I morate shvatiti da to nije bio hir, vec zelja da se postigne nesto neverovatno. I to svi obrazovani ljudi zele. Koriste svoje znanje da postignu fenomenalne stvari. Nekada je to bio mesec, sada vec dovoljno istrazen, a sada Mars. Zar nije lakse i bezbolnije poslati robota, nego poslati coveka i stalno brinuti da li je ziv? Razmislite?
Tužan trenutak u ovom intervju iz 1970. godine je kada voditelj pita Nila da li misli da postoji mogućnost uspostavljanja trajne baze na mjesecu, a ovaj mu odgovara da misli da je to izvodljivo i da će se desiti kako kaže: "za našeg životnog vijeka". Na žalost Nile nisi bio u pravu jer i dalje ima više ljudi koji će potrošiti milijarde na besmislene ratove, a ne na stvari kao što su iskorjenjivanje gladi i naučna istraživanja.
Slava ti i hvala!
Svi koji komentarisu da je u poslednjih 40ak godina napravljen neverovatan tehnoloski napredak, treba da znaju da u razvoju raketnih motora na tecno gorivo nema znacajnijeg pomaka. Na internetu se mogu naci knjige nekadasnjih vodecih americkih i ruskih naucnika o tome kolika je trka vodjena 60ih godina proslog veka da bi se pronasla goriva veceg potencijala od do tada poznatih (tecni kiseonik, derivati kerozina, tecni vodonik). I nakon desetogodisnjeg traganja doslo se do zakljucka da su takva goriva ili suvise nestabilna (eksplozivna), toksicna ili veoma skupa i da se ne mogu koristiti zbog sigurnosti ljudi. Ispitane su sve moguce hemijske reakcije i doslo se do zakljucka da najveci potencijal imaju goriva ozon/berilijum/vodonik i fluor/litijum/vodonik ali se ne mogu koristiti iz gore navedenih razloga. To je zadnja rec hemije za koju se znalo jos 60ih godina, ako se zeli vise, neophodno je koristiti druge izvore energije a tu nije postignut znacajan napredak. Ogranicavajuci faktor je dakle energetski potencijal koje se hemijskim reakcijama moze izvuci iz goriva. Razvijeni su drugi vidovi pogona, ali opet se dovodi sigurnost ljudi u pitanje (nuklearni), kontrolisana termonuklearna reakcija jos uvek nije postignuta, a plazma, solarna jedra, jonski pogon funkcionisu tek u bestezinskom stanju, opet ostaje problem lansiranja sa zemlje. Eto ako se neko pita zasto danas ne krstarimo svemirom kao sto se to ranije ocekivalo, ovo je najuticajniji faktor.
@Zorane,
Uz dužno poštovanje želim da Vam se izvinim na ishitrenom komentaru, sve što ste rekli nakon pojašnjenja podržavam i cenim. Sa smrću ovog jedinstvenog pionira počele su najrazličitije teorije i vulgarna pojednostavljenja istraživanja svemira i ja sam Vaš komentar pogrešno protumačio. Nažalost, vidim da se čak dovodi u pitanje i sam let na Mesec i istinsko herojstvo tadašnjih astronauta. Žarko bih voleo da se ponovi taj pionirski istraživački duh pa sam misiju Curiosityja pažljivo i sa oduševljenjem pratio. I tu se potpuno slažem sa Vama, trebalo bi poslati ljudsku posadu na Mars iz samo jednog razloga, jer je to izazov koji možemo dostići.
IMAGE SOURCE
11 Komentari
Sortiraj po: