Primavera festival 2012

Pratim line up Primavere već nekoliko godina i mogu potvrditi izjavu autora, da nisu omanuli niti jednom. Imaju idealan omjer svežih, aktuelnih i autentičnih, autorskih izvođača. U našim krajevima, najbliže tom koceptu se približio Teraneo ove godine (The Roots, The XX, Friendly Fires, Thievery Corporation, John Spencer Blues Explosion...).
To je upravo ono što nedostaje Exitu zadnjih godina, koncept i svježina. Čini mi se da rade previše kompromisa, tipa Plan B za Brite, Gansi za domaće i da na kraju dobijemo ćušpajz od izvođača, čime gube identitet.
Doduše, Exitovu hard core bazu fanova su od početka činili partijaneri, tako da kakav god line up da slože, mogu računati na 10-15 hiljada vjernih partijanera...

Odlican tekst koji je preneo bar delic atmosfere na Primaveri. Ove godine sam po drugi put, iako sam se u pocetku dvoumio oko dolaska, a i pored Barcelone ima jos mesta koje vredi videti u svetu, ipak svirku Mazzy Stara jednostavno nisam mogao propustiti. Mazzy Star su jedan od mojih omiljenih bendova cija muzika mi je pomogla da preguram preko zlih 90tih godina. Njihov koncert sam ocekivao sa velikom nervozom i na samoj ivici emocijalnog rastrojstva. Toliko je bilo dobro da posle koncerta nisam mogao da dodjem do reci. Trebalo mi je bar pola sata da bih se malo smirio. Pored koncerata koje autor teksta nije uspeo da pogleda mogu napomenuti odlican nastup Mudhoney, mislio sam da ce od onolike energije rasturiti binu a tokom pesme Hate The Police jedva sam izvukao zivu glavu iako sam bio podaleko od bine. The Cure su svirali gotovo tri sata i opravdali su reputaciju. M83 su bili veliko iznenadjenje za mene i njihov nastup je bio odlican, 30000 ljudi je igralo iz skakalo uz njihove hitove, a odmah posle jos vise ljudi je bilo na koncertu The Rapture. Na King of Convinience je bilo potpuno opusteno. Na poljani iznad glavne bine ispred mene su bila tri mlada pracna para sa podmlatkom koji nije bio stariji od tri do cetiri godine. Decica su izasla iz kolica i celo vreme igrala sa roditeljima i pljeskala na kraju svake pesme. Bilo je jos mnogo toga ali posle dva godine kod mene nema dileme, ako sve bude kako treba i ne ukinu nam vize sledece godine sam na Primaveri.

Pratim line up Primavere već nekoliko godina i mogu potvrditi izjavu autora, da nisu omanuli niti jednom. Imaju idealan omjer svežih, aktuelnih i autentičnih, autorskih izvođača. U našim krajevima, najbliže tom koceptu se približio Teraneo ove godine (The Roots, The XX, Friendly Fires, Thievery Corporation, John Spencer Blues Explosion...).
To je upravo ono što nedostaje Exitu zadnjih godina, koncept i svježina. Čini mi se da rade previše kompromisa, tipa Plan B za Brite, Gansi za domaće i da na kraju dobijemo ćušpajz od izvođača, čime gube identitet.
Doduše, Exitovu hard core bazu fanova su od početka činili partijaneri, tako da kakav god line up da slože, mogu računati na 10-15 hiljada vjernih partijanera...

Odlican tekst koji je preneo bar delic atmosfere na Primaveri. Ove godine sam po drugi put, iako sam se u pocetku dvoumio oko dolaska, a i pored Barcelone ima jos mesta koje vredi videti u svetu, ipak svirku Mazzy Stara jednostavno nisam mogao propustiti. Mazzy Star su jedan od mojih omiljenih bendova cija muzika mi je pomogla da preguram preko zlih 90tih godina. Njihov koncert sam ocekivao sa velikom nervozom i na samoj ivici emocijalnog rastrojstva. Toliko je bilo dobro da posle koncerta nisam mogao da dodjem do reci. Trebalo mi je bar pola sata da bih se malo smirio. Pored koncerata koje autor teksta nije uspeo da pogleda mogu napomenuti odlican nastup Mudhoney, mislio sam da ce od onolike energije rasturiti binu a tokom pesme Hate The Police jedva sam izvukao zivu glavu iako sam bio podaleko od bine. The Cure su svirali gotovo tri sata i opravdali su reputaciju. M83 su bili veliko iznenadjenje za mene i njihov nastup je bio odlican, 30000 ljudi je igralo iz skakalo uz njihove hitove, a odmah posle jos vise ljudi je bilo na koncertu The Rapture. Na King of Convinience je bilo potpuno opusteno. Na poljani iznad glavne bine ispred mene su bila tri mlada pracna para sa podmlatkom koji nije bio stariji od tri do cetiri godine. Decica su izasla iz kolica i celo vreme igrala sa roditeljima i pljeskala na kraju svake pesme. Bilo je jos mnogo toga ali posle dva godine kod mene nema dileme, ako sve bude kako treba i ne ukinu nam vize sledece godine sam na Primaveri.